Industrija 4.0: šta pesnik zna šta je pametna industrija?
„Da li veruješ da u radiju žive mali ljudi?“ – pitao je davno Mika Antić. Danas bismo se mogli zapitati: Da li veruješ da postoje fabrike u kojima ne rade ljudi? One već postoje, a doći će dan kada će klasične fabrike postati retkost i zatim potpuno nestati.
Autor: Sergej Kešelj
Suština Industrije 4.0 jeste ostvarivanje ovog cilja – vizije koja je pre nešto više od decenije delovala kao naučna fantastika, a danas oblikuje fabrike, gradove i čitave ekonomije. To je svet u kojem proizvodnja govori kroz senzore i podatke, u kojem digitalni blizanci omogućavaju da se unapred testiraju realni scenariji, a veštačka inteligencija donosi odluke brže i kvalitetnije od čoveka. Svet u kojem fabrika nije samo niz povezanih mašina koje opslužuju ljudi, već sistem za autonomnu proizvodnju.
Tehnološki razvoj i digitalna transformacija
Kada je 2011. godine prvi put predstavljen koncept Industrije 4.0 na sajmu u Hanoveru, on je bio više vizija nego naznaka potencijalne realnosti. Danas, skoro deceniju i po kasnije, možemo jasno identifikovati tehnologije koje su pretvorile tu viziju u konkretne sisteme, pametne fabrike i nove poslovne modele.
Internet of Things (IoT): fabrika koja govori
IoT je možda najprepoznatljiviji stub Industrije 4.0. Senzori postavljeni na mašinama, transporterima i alatima omogućavaju prikupljanje podataka u realnom vremenu. Time se dobija potpuna slika o stanju proizvodnje – od temperature i potrošnje energije do performansi i kvarova.
U praksi, to znači da fabrika „govori“ – šalje podatke, upozorava na rizike i omogućava prediktivno održavanje.
Big Data i analitika: iz mora podataka do pametnih odluka
IoT bez analitike bio bi samo beskrajni tok podataka. Prava vrednost dolazi iz analize: prepoznavanja obrazaca, predviđanja kvarova, optimizacije procesa. Big Data tehnologije, zajedno s naprednom statistikom i algoritmima mašinskog učenja, omogućavaju da podaci postanu konkurentska prednost.
Veštačka inteligencija (AI): mozak fabrike
Dok IoT prikuplja podatke, a analitika ih obrađuje, veštačka inteligencija donosi odluke. AI algoritmi mogu optimizovati proizvodne linije, prilagođavati parametre u realnom vremenu ili planirati nabavku i logistiku na osnovu predviđene potražnje.
Na taj način fabrika više ne reaguje samo na događaje – ona ih predviđa i priprema se unapred.
Cloud i Edge computing: snaga u oblaku i blizu mašina
Digitalna fabrika zahteva ogromnu procesorsku snagu. Cloud computing omogućava da se složeni modeli i analize pokreću u oblaku, dok Edge computing omogućava obradu podataka na samoj lokaciji – tamo gde nastaju. Ova kombinacija donosi brzinu, fleksibilnost i sigurnost.
Digital Twins: virtuelni blizanac fabrike
Jedna od najspektakularnijih tehnologija Industrije 4.0 jesu digitalni blizanci – virtuelni modeli fizičkih sistema. Svaka mašina, proizvodna linija, pa čak i cela fabrika mogu imati svoj digitalni pandan. Oni omogućavaju testiranje promena i simulaciju „šta ako“ scenarija – bez zaustavljanja stvarne proizvodnje.
Kibernetička sigurnost: nevidljivi štit fabrike
Kako fabrike postaju povezane i digitalne, otvaraju se vrata i za sajber rizike. Bezbednosna pitanja – od zaštite senzora, preko enkripcije podataka do otkrivanja napada u realnom vremenu – postaju jednako važna kao i fizička zaštita mašina.
Primeri iz globalne prakse
Kako sve ovo izgleda u praksi?
Dva važna projekta obeležila su moje razumevanje Industrije 4.0.
Prvi događaj se desio u blizini Štutgarta 2018. godine. Tada sam prilikom posete poslovnim partnerima dobio pozivnicu da obiđemo njihovu novu fabriku. Broj zaposlenih u pogonu bio je – nula! Radilo se o fabrici koja je proizvodila alate za druge fabrike, i koja je u to vreme bila potpuno automatizovana.
Većina zaposlenih te grupacije, u stvari, bavi se razvojem digitalnih rešenja koja prodaju uz svoje alate, stvarajući dodatnu vrednost poslovanju. Na kraju, jedan od značajnih izvora prihoda kompanije dolazio je od licenci za online servis preko koga su kupci mogli dobiti realne podatke iz fabrika širom sveta – o kvalitetu alata u realnim radnim okolnostima.
Drugi bitan momenat dogodio se kada nas je velika servisna kompanija iz Nemačke pozvala da učestvujemo u projektu digitalizacije više od 130 fabrika jednog globalnog proizvođača hrane. Cilj je najviši nivo digitalne zrelosti svih pogona do 2030. godine, uz mogućnost da se sve fabrike kontrolišu sa centralne lokacije, dok u samim pogonima rade samo timovi za održavanje. Inicijativa je započeta 2020. godine, a ovaj desetogodišnji program je sada na pola puta. Konkretna rešenja su već u produkciji u nizu fabrika, a stečena iskustva se lako primenjuju na unapređenja postojećih, kao i na nove projekte.
Studija „Industry 4.0 in Serbia – state of development“ iz 2022. ukazuje da je Srbija u početnim fazama usvajanja Industry 4.0 modela, i da je jedan od ključnih izazova spremnost malih i srednjih preduzeća za primenu tehnologija kao što su IoT, CPS i AI
Veličina i kompleksnost ovog poduhvata pokazuju da i naše organizacije mogu doprineti globalnim inicijativama digitalne transformacije. Ovakva iskustva imaju veliki potencijal te mogu da se prenesu i regionalnom tržištu.
Primer digitalizacije proizvodnje u Srbiji
Takmičenje u industriji postaje sve izazovnije, teško je pratiti globalnu konkurenciju, ali i domaća proizvodnja ima šansu da optimizuje svoje fabrike kroz digitalizaciju i automatizaciju.
Tokom pandemije, kada su sajmovi i konferencije u Evropi bili obustavljeni, usmerili smo pažnju na događaje u regionu. Tada smo došli u priliku da posetimo fabriku u Srbiji sa specifičnim zahtevima. Njihova proizvodnja se zasniva na malim serijama koje se uvek razlikuju, što otežava korišćenje standardnih softverskih rešenja. Zato su odlučili da razviju sopstvenu digitalnu platformu.
Rešenje im omogućava da digitalizuju poslovanje i precizno izračunaju koliko košta minut proizvodnje bilo kog proizvoda. Svaka operacija, od ponude do isporuke, vodi se u informacionom sistemu. Rezultat? Ulaganje u sistem se pokazalo isplativim već nakon prve godine upotrebe, a danas platforma donosi značajne uštede i nakon više godina rada. Da nije bilo tog ulaganja, veći deo poslovanja bi i dalje bio izvršavan ručno, uz dodatno angažovanje ljudi na administrativnim poslovima.
Ovaj primer pokazuje da digitalizacija ne mora nužno da znači kupovinu gotovog rešenja – svaka proizvodnja ima svoje specifične potrebe, a tehnologija razvoja digitalnih rešenja je dostupnija nego ikada pre u istoriji.
Dalja digitalizacija u Srbiji
Stanje na domaćem tržištu je izazovno, ali upravo u tome leži šansa za napredak. Ubrzana ekonomija često primorava kompanije da se fokusiraju samo na ispunjavanje trenutnih potreba kupaca, dok unapređenja ostaju za „neko drugo vreme“. A vremena svi imamo jednako – pitanje je samo prioriteta.
Industrija 4.0 više nije samo vizija budućnosti – to je realnost u kojoj fabrike funkcionišu gotovo samostalno, prikupljaju podatke, uče iz svojih grešaka, predviđaju kvarove i donose odluke brže i preciznije
Evropska unija se snažno fokusira na Industriju 4.0 i pametne fabrike, dok region i Srbija i dalje uglavnom tek uvode ERP i MES sisteme. Ne očekuju se veliki investicioni talasi u narednom periodu, osim ako se ne pronađu nova sistemska rešenja. To može delovati obeshrabrujuće, ali zapravo znači da postoji ogroman prostor i potencijal za razvoj.
Ako domaće IT kompanije prenesu svoja iskustva iz saradnje sa globalnim partnerima, a lokalna proizvodnja prepozna taj potencijal, moguće je stvoriti snažnu sinergiju koja će unaprediti čitave sektore.
Pogled unapred
Možemo pratiti igru koja nam je nametnuta i razvijati se sporije nego što nam je potrebno – ali to znači dodatno ugrožavanje konkurentnosti. A možemo i slediti primer domaće fabrike koja je investirala u sopstveno digitalno rešenje i time obezbedila jasnu prednost.
Revolucija u oblasti veštačke inteligencije može biti nova šansa. Zapamtite da ne postoji kompanija koja je vaš konkurent, a koja je decenijama u prednosti u upotrebi ove nove tehnologije. Svi su na početku. Tako se ova tehnološka novost transformiše u priliku da uhvatimo prvi talas promena.
I, na kraju, zašto ne bismo počeli nečim konkretnim?
Recimo, možete proveriti nivo digitalne zrelosti vaše organizacije popunjavanjem jednostavnog upitnika, tako što ćete posetiti Web stranicu dmm.icodefactory.com.
Potpuno je besplatno, traje 15 minuta i može biti odlično mesto da počnete s nečim konkretnim.