Influenser marketing i nevolje prosečnog potrošača
Naomi Campbell, jedna od najpoznatijih manekenki na svetu, je u maju 2017. godine na svoj Instagram profil otpremila naizgled običnu fotografiju, koja ni po čemu nije odudarala od ostalih fotografija na njenom profilu, ali se posumnjalo da se ipak ne radi o sasvim običnom postu.
Naime, pomenuta fotografija, na kojoj su tri putnička kofera u nekoj hotelskoj sobi, izgledala je kao bilo koja druga koju bi neka poznata ličnost koja često putuje postavila na svoj profil, te mnogi nisu primetili da je u postu označen i Globe-Trotter – luksuzni proizvođač kofera. Tako nije bilo jasno da li je Campbell za postavljanje fotografije dobila neku sumu novca ili se, pak, radilo o spontanoj i iskrenoj fotografiji koja nije ni u kakvoj vezi sa marketingom.
Problem je što u pomenutom postu nije naznačeno da li se radi o reklami, pa su oni koji prate manekenku fotografiju mogli da dožive kao iskrenu preporuku za proizvode pomenute kompanije. Događaj je privukao pažnju Američkog tela za brigu o potrošačima, te Federalne komisije za trgovinu, pa je u septembru 2017. godine u Instagram sandučiće 21 inluensera stiglo pitanje da li su plaćeni za reklamiranje nekih proizvoda. Među influenserima kojima je prosleđeno ovo pitanje našla se i Campbell, koja je tom prilikom odgovorila da nije ni u kakvoj finansijskoj vezi sa kompanijom Globe-Trotter, ali je incident ipak skrenuo pažnju na pomalo neprijatnu istinu o svetu reklamiranja na društvenim mrežama: granica između plaćenih i „iskrenih, spontanih“ postova često je nevidljiva prosečnom potrošaču.
„Influenser marketing,“ u okviru kojeg su „korisnici visokog profila“ plaćeni da reklamiraju neki proizvod, jedan je od najnaprednijih delova marketinške industrije u poslednje vreme, pa se procenjuje da će ovaj ogranak, koji nije ni postojao pre samo pet godina, do 2020. godine generisati dobit od preko 10 milijardi dolara. Facebook, Instagram i Twitter su svoje servise već prilagodili ovom načinu reklamiranja, a na način da se reklamni postovi ne razlikuju od običnih, ali je ovaj način oglašavanja otišao još korak napred, te se oglašivači danas obraćaju direktno influenserima, pa ovi za određenu nadoknadu postavljaju video sadržaje, te fotografije, koji reklamiraju neki proizvod.
Ovaj način oglašavanja je efektan zbog toga što je preporuka najbolji način da se istakne neki proizvod, pa se danas ono što korisnici visokog profila postavljaju na društvene mreže doživljava kao „preporuka prijatelja.“ Tako „uspon influenser marketinga“ sve više privlači pažnju regulatornih tela, koja su zabrinuta zbog toga što obični korisnici često ne mogu lako da procene kada se radi o običnom postu, a kada o reklami, te od korisnika koji imaju puno pratilaca zahtevaju da istaknu kada se radi o marketinškom sadržaju, a kako bi bilo jasno da proizvod preporučuju zbog toga što su za to dobili određenu nadoknadu, a ne zbog toga što lično stoje iza proizvoda za koji tvrde da poseduje određeni kvalitet. Iako se navodi da mlađi korisnici, kojima su ove reklame obično namenjene, umeju da naprave razliku između običnog i reklamnog posta, očekuje se da će ovaj proces uskoro ipak biti regulisan zakonom.
Izvor: The Telegraph
