Infrastruktura kao servis: Moj kompjuter – tvoj oblak

Već smo apsolvirali da cloud, u stvari, ne postoji i da je to zapravo samo nečiji tuđi kompjuter. Ako to usvojimo kao činjenicu, možemo infrastrukturu kao servis (Infrastructure as a Service – IaaS) da shvatimo kao osnovni nivo cloud‑a

Kom­pju­ter ili kom­pju­te­ri ili bi­lo ko­ja dru­ga ICT o­pre­ma ko­ju ko­ris­ti­te u po­slo­va­nju ne mo­ra­ju da bu­du kod vas. Mo­gu da bu­du i u cloud‑u. Najčešće ipak go­vo­ri­mo o ser­vi­si­ma, po­slov­nim ili pro­duk­ci­onim, ko­ji su nam va­žni za po­slo­va­nje, pa su mno­go češće pri­su­tni PaaS (Platform as a Service) ili SaaS (Sofware as a Service). Uko­li­ko kom­pa­ni­ja ne­ma sop­stve­ni IT sek­tor i za po­slo­va­nje joj je po­tre­bno sra­zmer­no ma­lo ICT u­slu­ga ko­je se ne me­nja­ju su­vi­še čes­to, ovo i je­su pre­po­ručlji­vi­ji načini ko­rišćenja cloud‑a.

Stva­ri se kom­pli­ku­ju ako se ra­di o di­na­mičnom ICT sis­te­mu ko­ji je čes­to po­dlo­žan pro­me­na­ma, on­da i IaaS u cloud‑u do­bi­ja svoj pu­ni smi­sao, jer kli­jent (za­ku­pac) mo­že sam da re­kon­fi­gu­ri­še svoj sis­tem.

Sav­re­me­ni IaaS

Da li se sećate vre­me­na ka­da su se da­ta cen­tri pra­vi­li ma­hom od „i­slu­že­nih“ računa­ra i ser­ve­ra na ko­je je do­da­van Li­nux (kao ma­nje za­htev­na plat­for­ma) i ko­ji su on­da obav­lja­li ra­zne jednostavne za­dat­ke kao što je skladištenje podataka. Ta­kvi računa­ri su se obično gru­pi­sa­li u klas­te­re ako je bi­lo ne­op­ho­dno da se ne­kim za­da­ci­ma ba­vi vi­še računa­ra ili da de­le ne­ke za­dat­ke iz si­gur­no­snih ra­zlo­ga. Recimo, pos­to­ja­nje re­zer­vnog ser­ve­ra za ak­tiv­ni di­rek­to­ri­jum ili ser­ve­ra za backup podataka iz osnovne mreže.

U međuv­re­me­nu su se da­ta cen­tri is­kom­pli­ko­va­li, počeli da i­zvrša­va­ju mno­go vi­še za­da­ta­ka, da bi­smo na kra­ju do­šli do mo­der­nih da­ta cen­ta­ra na ko­je se u pot­pu­nos­ti o­sla­nja ce­lo­ku­pno po­slo­va­nje sav­re­me­nih, di­gi­ta­li­zo­va­nih kom­pa­ni­ja. Da­kle, ne mo­že vi­še ta­ko…

U IaaS mo­de­lu, cloud pro­vaj­der hos­tu­je in­fras­truk­tur­ne kom­po­nen­te ko­je su tra­di­ci­onal­no pri­su­tne u lo­kal­nom da­ta cen­tru, u­ključujući ser­ve­re, har­dver za skla­di­šte­nje i um­re­ža­va­nje, kao i sloj vir­tu­ali­za­ci­je ili hi­per­vi­zo­ra.

Zvuči kom­pli­ko­va­no? Pa i ni­je baš to­li­ko. To sa­mo znači da u da­ta cen­tru mo­ra da pos­to­ji sav­re­me­na in­fras­truk­tu­ra – re­ko­vi s pro­ce­so­ri­ma i me­mo­ri­jom, ma­si­van i si­gu­ran sto­ridž sis­tem, te sis­tem za ko­mu­ni­ka­ci­ju i­zmeđu ovih kom­po­nen­ti. Sloj vir­tu­eli­za­ci­je tre­ba da omo­gući sop­stve­no ras­po­ređiva­nje u niz re­sur­sa ko­ji su nam po­tre­bni, a to znači da ko­ri­snik sam mo­že da ras­po­re­di ko­li­ko će pro­ce­so­ra, RAM‑a i storage-a da ima nje­gov ser­ver, ako su mu po­tre­bni da for­mi­ra i do­da­tne ser­ve­re, te ra­dne sta­ni­ce ra­zličite sna­ge, po pi­ta­nju pro­ce­so­ra, ko­ličine me­mo­ri­je ili raspo­lo­ži­vos­ti disk pros­to­ra. Vir­tu­el­na mre­ža obe­zbe­diće ko­mu­ni­ka­ci­ju i­zmeđu ovih ma­ši­na, a hi­per­vi­zor (ili Virtual Machine Manager – VMM) je za­du­žen da sve to na­pra­vi, i­zme­ni i, ka­sni­je, nad­zi­re.

Te­ško je o­gra­ničiti se sa­mo na ser­ve­re, storage, um­re­ža­va­nje i vir­tu­eli­za­ci­ju, pa IaaS pro­vaj­der ta­kođe snab­de­va ko­ri­sni­ke ni­zom u­slu­ga ko­je pra­te te in­fras­truk­tur­ne kom­po­nen­te. To u­ključuje de­talj­no fak­tu­ri­sa­nje, praćenje, pris­tup dnev­ni­ci­ma (journals), si­gur­nost, ba­lan­si­ra­nje op­te­rećenja i klas­te­ro­va­nje (po po­tre­bi), kao i sve što se tiče si­gur­nos­ti skla­di­šte­nja, kao što je backup, re­pli­ka­ci­ja i opo­ra­vak u slučaju gre­ške.

Dos­ta po­sla za ko­ri­sni­ka

IaaS kli­jen­ti pris­tu­pa­ju re­sur­si­ma i u­slu­ga­ma pre­ko ši­ro­ke mre­že (WAN), kao što je in­ter­net, i mo­gu da ko­ris­te u­slu­ge cloud pro­vaj­de­ra da bi in­sta­li­ra­li pre­os­ta­le ele­men­te a­pli­ka­ci­onog ste­ka. Na pri­mer, ko­ri­snik se mo­že pri­ja­vi­ti na IaaS plat­for­mu da bi kre­irao vir­tu­el­ne ma­ši­ne (VM), instalirao ope­ra­tiv­ne sis­te­me u sva­koj VM, im­ple­men­ti­rao middleware, kao što su ba­ze po­da­ta­ka, kre­irao sto­ridž je­di­ni­ce za ra­dno op­te­rećenje i re­zer­vne ko­pi­je, i in­sta­li­rao ra­dno o­kru­že­nje pre­du­zeća u tu vir­tu­el­nu ma­ši­nu. Kli­jen­ti za­tim mo­gu da ko­ris­te u­slu­ge pro­vaj­de­ra da bi pra­ti­li tro­ško­ve, per­for­man­se, urav­no­te­ža­va­li mre­žni sa­o­braćaj, re­ša­va­li pro­ble­me sa a­pli­ka­ci­ja­ma, u­prav­lja­li opo­rav­kom od ka­tas­tro­fe i još mno­go to­ga.

Sva­ki cloud computing mo­del za­hte­va učešće pro­vaj­de­ra. Pro­vaj­der je čes­to or­ga­ni­za­ci­ja treće stra­ne ko­ja je spe­ci­ja­li­zi­ra­na za pro­da­ju IaaS‑a – ta­ko da fak­tički ne i­znaj­mlju­je­te re­sur­se od vla­sni­ka in­fras­truk­tu­re, već od reseller‑a ko­ji vam nu­di i do­da­tne u­slu­ge. Od to­ga šta sve nu­di reseller, mo­že da za­vi­si i va­ša ko­načna o­dlu­ka o to­me od ko­ga ćete i­znaj­mi­ti in­fras­truk­tu­ru. Ta­kođe, to­kom ana­li­ze po­tre­ba i sop­stve­nih mo­gućnos­ti, kom­pa­ni­ja bi mo­gla da se o­dluči da pri­me­ni i ne­ki od hi­bri­dnih mo­de­la u ko­ji­ma je deo in­fras­truk­tur­nih re­sur­sa u o­bla­ku, a deo u kompani­ji (on pre­mi­se).

Ak­tu­el­ne op­ci­je su i edge da­ta cen­tar ili pri­va­tni o­blak, pos­ta­jući sop­stve­ni pro­vaj­der in­fras­truk­tur­nih u­slu­ga. Značaj­na pre­dnost ovih mo­de­la je što su i po­da­ci i nji­ho­va o­bra­da bli­že ko­ri­sni­ku. Ne­ke kri­tične ope­ra­ci­je ko­je za­hte­va kom­pa­nij­ski bi­znis za­is­ta mo­gu da bu­du ose­tlji­ve na la­ten­ci­ju, pa je bli­zi­na re­sur­sa (da­kle i po­da­ta­ka i re­zul­ta­ta nji­ho­ve o­bra­de) od mno­go većeg značaja ne­go što se to na prvi po­gled mo­že pret­pos­ta­vi­ti. Laički gle­da­no, mo­gli bi­smo to upo­re­di­ti s hos­to­va­njem web saj­ta „na do­maćoj te­ri­to­ri­ji“ (kod lo­kal­nog ili o­bli­žnjeg pro­vaj­de­ra) ili ne­ge u Ameri­ci ili Ki­ni. Pre­ko­mor­ski hos­ting će uvek ima­ti spo­ri­ji od­ziv, što u slučaju je­dnos­tav­nog saj­ta ne mo­ra da bu­de to­li­ko pri­me­tno, ali pos­ta­je ve­li­ki pro­blem ako se ra­di o mre­žnoj a­pli­ka­ci­ji ko­ja čes­to i in­ten­ziv­no ra­zme­nju­je po­dat­ke s ko­ri­sni­kom.

Za, pro­tiv i i­zmeđu

Savremene or­ga­ni­za­ci­je bi­ra­ju IaaS koncept jer je čes­to lak­še, brže i is­pla­ti­vi­je u­prav­lja­ti ra­dnim op­te­rećenjem bez po­tre­be za ku­po­vi­nom, u­prav­lja­njem i po­drškom za o­snov­nu in­fras­truk­tu­ru. Sa IaaS‑om, pre­du­zeće mo­že je­dnos­tav­no i­znaj­mi­ti tu in­fras­truk­tu­ru od nekog dru­gog pre­du­zeća.

IaaS je efi­ka­san mo­del za ra­dna op­te­rećenja ko­ja su priv­re­me­na, ek­spe­ri­men­tal­na ili se neočeki­va­no me­nja­ju. Na pri­mer, ako pre­du­zeće ra­zvi­ja no­vi so­ftver­ski pro­i­zvod, mo­že bi­ti is­pla­ti­vi­je da hos­tu­je i tes­ti­ra a­pli­ka­ci­ju po­moću IaaS pro­vaj­de­ra. Ka­da se zav­rši tes­ti­ra­nje i usav­rša­va­nje no­vog so­ftve­ra, kom­pa­ni­ja mo­že da ga u­klo­ni­ti iz IaaS o­kru­že­nja u in­ter­nu im­ple­men­ta­ci­ju. Ko­ri­sno bi bi­lo i da kom­pa­ni­ja u tom pe­ri­odu is­pi­ta mo­gućnos­ti traj­ne im­ple­men­ta­ci­je i ka­sni­jeg ko­rišćenja u IaaS o­kru­že­nju, gde du­go­ročni tro­ško­vi mo­gu bi­ti ma­nji.

Uop­šte­no, IaaS ko­ri­sni­ci plaćaju po o­sno­vi ko­rišćenja, obično po sa­tu, ne­de­lji ili me­se­cu. Ne­ki IaaS pro­vaj­de­ri ta­kođe na­plaćuju ko­ri­sni­ci­ma na o­sno­vu ko­ličine vir­tu­el­nog pros­to­ra ko­ji se ko­ris­ti. Ipak, ovaj mo­del pay‑as‑you‑go eli­mi­ni­še ka­pi­tal­ne tro­ško­ve uvođenja sop­stve­nog har­dve­ra (i so­ftve­ra).

U­prkos flek­si­bil­nom, pay‑as‑you‑go mo­de­lu, IaaS fak­tu­ri­sa­nje mo­že bi­ti pro­blem za ne­ke fir­me. O­bračuna­va­nje u cloud‑u je izu­ze­tno gra­nu­li­ra­no i o­dra­ža­va vrlo pre­ci­zno ko­rišćenje u­slu­ga. Ne­ke od u­slu­ga ili kom­po­nen­ti ko­ri­sni­ci čes­to ni­su u sta­nju sa­mi da pre­po­zna­ju i pre­dvi­de. Ta­da ko­ri­sni­ci do­živ­lja­va­ju šok od pre­gle­da računa za sva­ki re­surs i u­slu­gu u­ključenu u im­ple­men­ta­ci­ju a­pli­ka­ci­je. Tro­ško­ve mo­gu da bu­du značaj­no veći od očeki­va­nog – kon­sul­ta­ci­je s pro­vaj­de­rom su do­bro­do­šle. Na­ročito su ne­op­ho­dne kad ko­ri­snik ne­ma ja­snu sli­ku o to­me šta će sve ko­ris­ti­ti i šta bi još mo­rao da ko­ris­ti da bi ono što mu je ne­op­ho­dno ra­di­lo ka­ko tre­ba.

Moj, tvoj, nje­gov (o­blak)

Uvid (in­sight) je još je­dan od čes­tih pro­ble­ma za IaaS ko­ri­sni­ke. Po­što IaaS pro­vaj­de­ri po­se­du­ju in­fras­truk­tu­ru, de­ta­lji nji­ho­ve in­fras­truk­tur­ne kon­fi­gu­ra­ci­je i per­for­man­si su ret­ko tran­spa­ren­tni za IaaS ko­ri­sni­ke. Ovaj ne­dos­ta­tak tran­spa­ren­tnos­ti ne­ka­da mo­že ote­ža­ti sis­te­mi­ma za u­prav­lja­nje i praćenje in­fras­truk­tu­re za ko­ri­sni­ke.

IaaS ko­ri­sni­ci su za­bri­nu­ti i zbog stabilnost ser­vi­sa. Dos­tu­pnost i per­for­man­se ra­dnog op­te­rećenja u ve­li­koj me­ri za­vi­se od pro­vaj­de­ra. Ako IaaS pro­vaj­der ima ne­ka us­ka grla ili bi­lo ko­ji o­blik in­ter­nog ili ek­ster­nog zas­to­ja, to će uti­ca­ti i na ko­ri­sni­ka. Po­red to­ga, po­što je IaaS arhitektura „sa vi­še sta­na­ra“, pro­blem sa „su­se­dnim šu­mom“ mo­že ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na ra­dno op­te­rećenje dru­gog ko­ri­sni­ka.

Ako već ra­zmi­šlja­te o IaaS‑u i ar­hi­tek­tu­ri u o­bla­ku, une­si­te u računi­cu i pri­va­tni o­bla­k ili ku­po­vi­nu Edge data cen­tra – ako ćete sa­mi da se ba­vi­te har­dve­rom, mo­žda ni­je lo­še da sa­mi bu­de­te i svoj IaaS pro­vaj­der, uz do­da­tnu mo­gućnost da vi­šak re­sur­sa i­znaj­mlju­je­te, kao IaaS provajder ne­ko­me dru­gom.