Internete, prijatelju moj
Verovali ili ne, Internet nije dostupan svuda, uvek i svima. A koliko god to nama, u zemlji Balkana koja ima najviše korisnika Facebook‑a, deluje neverovatno, Internet ipak nisu samo društvene mreže.
Podaci kažu da u našoj zemlji nešto više od polovine stanovništva koristi Internet. Da smo bogatiji i razvijeniji taj procenat bi sigurno bio mnogo veći, kao što je to u zemljama Beneluksa u kojima više od 90 odsto stanovništva koristi Net. S druge strane, na nekim tačkama Zemljine kugle „neki tamo“ ljudi smatraju da za njihovo stanovništvo nije baš najbolje da gleda svašta na toj velikoj Mreži…
Ko su neprijatelji interneta?
Ne, neprijatelj nije vaš internet provajder, iako vam „zahvaljujući“ njemu ponekad pukne mreža. Postoje države u kojima je visok procenat korisnika Interneta, a ocenile su da, eto, iz nekog razloga ne treba dozvoliti pristup bilo čemu, te su uvele restrikcije za određene Internet izvore. Francuska nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ klasifikovala je takve zemlje kao „neprijatelje Interneta“. Izlistano je oko 19 država koje su uvele neki oblik cenzure na online sadržaje i 11 koje su „pod prismotrom“, što znači zapravo: „Posmatramo kada ćete učiniti pogrešan korak i zabraniti nešto“.
Iako svima prvo na pamet padaju Kina i Severna Koreja, na listi neprijatelja Interneta nalaze se i Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo koji, iz određenih političkih, pravnih i socijalnih razloga, zabranjuju pristup specifičnim online sadržajima.
Neke države u tolikoj meri regulišu slobodan protok informacija i nadgledaju građane da je tim povodom osnovan i Dan borbe protiv Internet cenzure. Kina drži veliki broj ljudi u pritvoru zbog aktivnosti na Internetu, dok ostali za sada „dobro“ sprovode autocenzuru. Šta se tamo sve događa, to samo oni znaju.
Sedim tako i razmišljam, koja slučajnost da sam se rodila u ovom svemiru, baš ja, a onda dođu tako neki ludaci i odluče da ti ne treba da gledaš ovo, nego da čitaš ono. Promašismo poentu kosmosa za nekoliko milijardi svetlosnih godina.
Srbija do www‑a
Srećom, u našoj zemlji nema online cenzure… ili je ima veoma malo. Nekad se nerviram kad samo pomislim da nešto ne mogu da vidim i da mi ceo svet nije nadohvat ruke. A nekad bih rado ugasila sve, izbacila uređaje kroz prozor i živela u neznanju.
Internet nam pruža toliko toga, ali nas i zatrpava informacijama koje nas ne interesuju ili koje nikada nismo ni želeli da znamo. Reklamo, prestani da me napadaš! Neću da pogledam taj YouTube snimak ni dve sekunde. Ne zanima me ko su Internet „influenseri“ i šta su danas doručkovali. Gomila sadržaja od koje mi se fioke u mozgu arhiviraju svakog dana i nekad se čini da nema više mesta.
S druge strane, tu je toliko lepih stvari, saznanja, događaja koji se pretapaju u offline život, novih poslova, mogućnosti, unapređenja. Moramo da volimo Internet i da se radujemo što se, igrom slučaja, nismo rodili u dalekom Iranu pa danas možemo da pristupimo celom svetu u bilo kom trenutku a da se ne pomerimo.
Da je Internet čovek, bio bi onaj komšija što na slavi uvek priča sve živo, i što treba i što ne treba, pa vas je nekako blam od njega… ali ga ipak volite.
@JovanaVu
(Objavljeno u Časopisu PC#223)
