Istorijski momenti: Dan kad se probudio Voyager 1
Buđenje Voyagera 1 mnogi upoređuju s pokretanjem automobila koji niko nije vozio dve ili tri decenije, a radi se o tome da je NASA u oktobru 2022. godine uspela da letelicu natera da reaguje.
Kosmičke letelice koje su u svemir poslate još sedamdesetih godina prošlog veka se kreću putanjama koje ih polako vode izvan našeg Solarnog sistema, pa su naučnici odlučili da se pozabave njihovom budućnošću, i da prognoziraju pored kojih će zvezda proći u narednih milion godina. Kako tehnologija bude napredovala, tako će stare misije dobijati nove zadatke, možda ne komplikovane, ali važne.
NASA je 2. marta 1972. godine lansirala Pioneer 10 letelicu, koja je vremenom postala prva koja je prošla kroz pojas asteroida. Godinu dana kasnije za njom je krenula i letelica Pioneer 11, a 1977. i Voyager 2, da bi za njim pošao Voyager 1. Ove letelice su za sada jedini objekti sa Zemlje koji mogu da stignu u međuzvezdani prostor – počinje u oblasti u kojoj prestaje uticaj magnetnog polja našeg Sunca. Voyager 1 i Voyager 2 su još pre probili tu barijeru, a očekuje se da se to u nekom trenutku dogodi i sa Pioneer 10, Pioneer 11 i New Horizons letelicama.
Ove letelice će u nekom trenutku ostati bez energije, pa će prestati sa radom. To znači da će potpuno izgubiti i mogućnost za komunikaciju. Pioneer 10 i Pioneer 11 su svoje poslednje poruke već poslale, prva 2003, a druga još 1995. godine, ali iako više nisu u mogućnosti da šalju poruke na Zemlju, naučnici su uspeli da predvide pored kojih će zvezda proći u budućnosti. Ovi proračuni su samo pretpostavke, budući da se kosmičko okruženje konstantno menja, a izvedene su na osnovu 3D pozicija 7,2 miliona zvezda o kojima su do sada prikupljeni podaci.
Predviđa se da će sledeća zvezda pored koje će proći Voyager 1 biti Proxima Centauri, i to za 16.700 godina. Kada su u pitanju Voyager 2 i Pioneer 11, sledeći bliski susret je takođe sa Proxima Centauri, dok će Pioneer 10 proći pored zvezde Ross 248 – male zvezde koja je od zemlje udaljena 10,3 svetlosne godine, te se nalazi u sazvežđu Andromeda.
NASA je u oktobru kontaktirala Voyager 1, a nakon 42 godine mirovanja. Istina je da letelica s vremena na vreme šalje podatke u Deep Space mrežu agencije, ali su 28. novembra 2022. pokrenuti mali raketni motori koji nisu radili od 1980. godine. Cilj je bio da se napravi mala korekcija u kursu kretanja, ali je ta ispravka ogroman korak koji dokazuje da je komunikacija s objektima moguća čak i kad su milijardama kilometara daleko.
Ne zna se koliko će Voyager 1 još potrajati, ali je jedno sigurno – čovečanstvo zahvaljujući ovoj misiji dobija podatke o delovima kosmosa u koje nijedna ljudska letelica pre nije stigla –u pitanju je duboki svemir između našeg Sunca i sledeće najbliže zvezde. Slične akcije čekaju i Voyager 2, a naučna zajednica je uzbuđena zbog budućih otkrića.
