IT menadžer – Biti ili ne biti, pitanje je sad
Šta zapravo IT menadžer radi? Čime se bavi? Koja je njegova uloga u organizacijama? Na koji način pomaže? Da li je to čist trošak ili nešto više? Kako se ova funkcija uklapa u ostale menadžerske funkcije?
IT menadžer je pomalo šizofrena funkcija. Podrazumeva više uloga i „igranje na više pozicija u timu“. Različiti delovi organizacije imaju različita očekivanja od IT menadžera, a treba ih sva ispuniti. Ili barem pokušati. Finansije će očekivati da IT upravlja troškovima, prodaja i marketing da im IT pomogne da ostvaruju prihode, top‑menadžment traži od IT‑ja pravovremene i tačne izveštaje, dok sekretarica „samo“ očekuje da njen štampač uvek funkcioniše.
Posao IT menadžera
IT menadžeri imaju puno posla. Od upravljanja timom (ako postoji), korisničkom podrškom, regulativom, preko upravljanja hardverom (serveri, oprema, računari, radne stanice, mrežna infrastruktura…) i softverom (poslovne aplikacije, baze podataka, Web sajt, e‑prodavnica…) do učestvovanja u strateškim poslovnim aktivnostima. Oni povezuju skoro sva odeljenja u organizaciji (računovodstvo i finansije, marketing i prodaja, proizvodnja, distribucija i slično).
Sve to je istovremeno i dobro i loše. IT menadžer ponegde ima direktan uticaj na strateško usmerenje kompanije, predlaže i pomaže u implementaciji i integraciji svih poslovnih i IT aktivnosti. U drugim kompanijama IT menadžer je zapravo tehničar, softverski inženjer ili sistem administrator.
Da stvari dodatno zakomplikujemo, sve ove navedene definicije se vrlo brzo menjaju kroz vreme. Nove tehnologije se pojavljuju brzo, a neke nestaju još brže. IT menadžer mora imati vremena da sve isprati, proceni tehnološke rizike i da postojeći sistem održava u životu. Dakle, mora biti šampion u više disciplina.
Višeboj – dobre i loše strane
Upravo zbog višestrukih uloga, pozicija IT menadžera zna da bude prepuna izazova. Obim aktivnosti je šarolik, uticaj na sve sfere poslovanja veliki, a za relativno kratko vreme, baš zbog ove multidisciplinarnosti, stekne se veliko iskustvo. Zbog toga je u poslednje dve decenije IT na globalnom nivou postao strateška vrednost za kompanije. IT je danas kritična komponenta i strateško opredeljenje većine kompanija. I kao pesmicu čujemo sa ključnih mesta: „Svaka kompanija će biti li već jeste softverska kompanija!“ Razmislite malo, zašto je to tako i kako će vaša kompanija postati „softverska kompanija“? Šta je, zapravo, digitalna transformacija? Imate li IT menadžment koji vam u tome može pomoći? Zavisnost od tehnologije raste neverovatnom brzinom, a pitanja kao što su regulativa i bezbednost postavljaju IT u centar organizacija. Da li ste spremni za to, na koji način ćete time upravljati? I zašto mislite da će neko drugi imati više interesa da brine o vašem biznisu od vas samih?
Zavisnost od tehnologije raste neverovatnom brzinom, a pitanja kao što su regulativa i bezbednost postavljaju IT u centar organizacija. Da li ste spremni za to, na koji način ćete time upravljati?
S druge strane, posao IT menadžera je težak i uglavnom nezahvalan zadatak. Često se čuje da je uspeh u IT‑ju kada vas samo malo mrze, kada vas mnogo mrze imate problem, a ne očekujte da će vas ikada voleti. Kao i svaki uslužni biznis, ako ga uradite sjajno, većina ljudi neće ni primetiti. Čak će se vlasnici i direktori često zapitati: „Što mi to plaćamo kad sve radi, a IT samo sedi i ne radi ništa“. Problem je kada sistem padne, pa nastanu komplikacije. Tada većina (i dalje ne svi) shvataju kao kroz proviđenje značaj „onih likova što izgleda kao da po ceo dan ne rade ništa“. Ovu skupu školu platili su mnogi kroz sigurnosne propuste i napade i zaključavanje kompletnih podataka kompanije (čitaj: ransomware). Neki su ovu školu platili i nekoliko puta, ali i dalje ne prepoznaju značaj IT‑ja.
Zadaci i odgovornosti IT menadžera drastično se razlikuju od kompanije do kompanije. Neke kompanije zapravo imaju više IT menadžera na različitim nivoima menadžmenta. U drugima, IT menadžer je posao s nepunim radnim vremenom koji neko popunjava uzgred dok radi svoj „pravi“ posao. To je onaj ili ona koji se u računare razumeju bolje od nas ostalih.
Uloga IT menadžera često varira i u okviru iste organizacije, u zavisnosti od toga ko odlučuje u kom trenutku o nekom poslu ili aktivnosti. Menadžer prodaje će uvek znati šta je njegov posao – prodati što više što pre i to, iako se tehnike razlikuju, ne odstupa mnogo od kompanije do kompanije. IT menadžer, s druge strane, ima različito značenje za različite ljude i posao se menja kako se tehnologija i potrebe menjaju i razvijaju.
Kao menadžeru, svačiji povik u pomoć postaje vaš problem. Ljudi zahtevaju brzo i efektno rešenje tekućih problema, a svaki problem postaje prioritet. Obuka, unapređenje znanja i, nažalost, stvari koje su važne ali za koje se često nema vremena.
IT dilema
Uloga IT menadžera je i dalje izazov u mnogim organizacijama. I dalje je pitanje kako se meri uspeh IT menadžera. S jedne strane, IT je strateško pitanje u organizacijama, a s druge, IT ostaje izolovano odeljenje u organizacijama. To nije ništa novo. Ljude iz IT‑ja često prati glas, i u mnogim slučajevima opravdano, da se teško uklapaju s kolegama, da su osobenjaci, da nisu posebno vešti u komunikaciji i slično. Taj stereotip IT‑jevca i dalje je relevantan i takva slika ih prati sve do nivoa menadžmenta. Čak i sa široko rasprostranjenim značajem IT‑ja u poslednje dve decenije.
Izazov broj jedan je objasniti direktorima i vlasnicima firme značaj IT‑ja, obrazložiti troškove, odgovoriti im na pitanje zašto IT projekti traju dugo i kako takvi projekti pomažu poslovanju. Pošto se tehnologija ubrzano menja, sposobnost IT menadžera da upravlja kompleksnim dinamičnim poslovnim IT okruženjem zahteva ogromno znanje i iskustvo. IT menadžeri biju bitku na dva osnovna polja: jedno je održavanje tehnologije na operativnom nivou, a dok to rade, pokušavaju da donesu stratešku vrednost i konkurentnu prednost kompanijama.
IT menadžeri imaju puno posla. Od upravljanja timom (ako postoji), korisničkom podrškom, regulativom, preko upravljanja hardverom i softverom, do učestvovanja u strateškim poslovnim aktivnostima
Novi nivo IT evolucije uključuje teme kao što su računarstvo u oblaku, mobilnost, prediktivna analitika, društvene mreže, mašinsko učenje i veštačka inteligencija. Sve ove teme doprinose kompleksnosti sa svih aspekata: pravnih, poslovnih, sigurnosnih i drugih.
Računarstvo u oblaku uspostavlja potpuno novi model koji omogućava kompanijama da prevaziđu okvire lokalne mreže i svoje podatke učine dostupnim 24/7 po znatno nižoj ceni na mesečnom nivou. Ova mobilnost zahteva od IT menadžera da obezbede softverska rešenja koja omogućavaju rad s bilo koje lokacije, bez obzira na način pristupa. Prediktivna analitika, mašinsko učenje i sl. trebalo bi da obezbede korisnicima pristup pouzdanim podacima o prošlim transakcijama kako bi efikasno predvideli šta bi se moglo desiti u budućnosti. Na kraju, putem društvenih mreža optimizuje se komunikacija između kompanija i njihovih kupaca i dobavljača.
IT široke potrošnje
Kako će ovaj novi tehnološki talas uticati na organizacije i da li će IT moći da uspostavi prirodni prelaz na ovaj tip poslovanja i promenu načina na koji se IT‑jem upravlja i meri uspešnost, veliko je pitanje za mnoge organizacije.
Izazov broj jedan je objasniti direktorima i vlasnicima firme značaj IT‑ja, obrazložiti troškove, odgovoriti im na pitanje zašto IT projekti traju dugo i kako takvi projekti pomažu poslovanju
IT postaje roba široke potrošnje. Za malu mesečnu naknadu, kompanije dobijaju mnogo. Korisnik je u centru pažnje sa svojim specifičnim zahtevima. Tehnologija omogućava da se svaki korisnik tretira na jedinstven način, a globalna povezanost pomaže da se resursi nalaze globalno u bilo koje doba dana ili noći, u skladu s korisničkim zahtevima. Za većinu standardnih, „od 9 do 17 organizacija“, ovo predstavlja veliki izazov.
Brzina odgovora na korisnički zahtev mora biti važnija od troškova. Zaposleni moraju biti u mogućnosti da odgovore na korisničke i tržišne potrebe. Izbor uređaja i načina pristupa mora biti važniji od standardizacije i kontrole. Infrastruktura na zahtev mora da postoji (mreže, računarska snaga i skladišta podataka). Ovaj novi način rada i nove mogućnosti i prioriteti zahtevaju i nov način rukovođenja IT‑jem. Informacija postaje važnija od tehnologije koja tu informaciju nosi. IT mora biti ugrađen u poslovanje značajnije i u dosta drugačijem obliku nego što je sada. Kompanije moraju biti spremne za efikasnu upotrebu i upravljanje i internim i eksternim IT resursima. Znanje zarobljeno u okviru IT‑ja mora biti preneto na stvarne poslovne aktivnosti. Tradicionalni IT menadžer izumire, a rađa se novi – BIZIT menadžer.
Pomiriti biznis i IT?
Uticaj koji će ovo imati na IT u organizacijama veoma je značajan. IT će morati da uradi „generalku“. Iz pozadine mora preći napred. Razumevanje tehnologije, mogućnosti, dugoročnih ciljeva i integracije svih delova organizacije, a pogotovo iskustvo, moraju biti pokretač novih poslovnih mogućnosti. I ne‑IT ljudi bi morali biti u stanju da razumeju IT i da ga adekvatno upotrebljavaju. Brzina promena neće čekati nikoga da prođe „specijalnu obuku“. Nema više izgovora, osnovni nivo poznavanja IT‑ja više nije dovoljan. Traže se nova znanja, nove veštine i kreativno razmišljanje koje će uspeti da poveže sve ove naizgled nepomirljive suprotnosti. A vi? Da li ćete u sledećoj sistematizaciji postaviti IT poziciju na nivo top‑menadžmenta? Ili i dalje mislite da još nije vreme za miran san dok sistem sam radi, a IT‑jevac samo šeta po Internetu i prati tamo neke novotarije?
Autor: Miodrag Ranisavljević
