James Webb teleskop pronašao zlato u svemiru

James Webb teleskop je lansiran 25. decembra 2021. godine. Tako je počelo njegovo dugo putovanje kroz kosmos. Već omogućava nova otkrića, na primer snimke stare zvezde koja se „hrani“ tamnom materijom. Ili egzoplanetu (planete koje kruže oko svojih zvezda, a veličine su između Zemlje i Neptuna) koja ima atmosferu, a moguće i uslove za neki oblik života. Ili zlato.

Uspešno lansiranje je bilo tek prvi korak, budući da je nakon toga usledio put kroz svemir i akcije rasklapanja „suncobrana“ i ogledala, a u složenom nizu precizno ujednačenih pokreta. Operacija se od početka sprovodila pažljivo, kako bi u narednih desetak godina Webb mogao da snima duboki svemir.

U martu 2022. godine je stigla i prva fotografija – slika zvezde HD84406. Bio je to dokaz da najmoćnijem teleskopu na svetu dobro ide, a ekspertski tim agencije NASA je tom prilikom istakao da radi bolje nego što se očekivalo. Webb kruži oko Sunca, a od Zemlje je udaljen 1,5 miliona kilometara.

Skoro dve godine kasnije moćni James Webb teleskop je u saradnji sa starijim Hubble teleskopom na Zemlju poslao svedočanstva o još jednoj pojavi – u pitanju je super-bljesak gama zračenja (GRB) koji je u vezi s krajnjim energetskim eksplozijama u udaljenim galaksijama. Dogodio se gada su se dve neutronske zvezde sudarile pre više miliona godina. Instrumenti moćnih teleskopa su zaključili da je rezultat ovog događaja čisto zlato.

Neutronske zvezde su retki proizvodi supernova (ili eksplozije do kojih dolazi kad zvezda umire) koji se nisu pretvorili u crne rupe. James Webb teleskop je nedavno uspeo da detektuje neutronsku zvezdu u srcu dobro poznate supernove za koju su naučnici verovali da postoji, ali nisu mogli da je vide.

Naučnici sa Univerziteta u Rimu su uz pomoć dva pomenuta teleskopa uspeli da primete jarku svetlost (kilonova), koja je rezultat proizvodnje elemenata kao što su srebro i zlato usled sudara neutronskih zvezda. Naučnici su objasnili da se bljesak gama zračenja obično dešava kad neka zvezda umire, ali je slučaj GRB 230307A pokazao da je to moguće i prilikom spajanja dve neutronske zvezde. Ovi sudari stvaraju idealne uslove za stvaranje elemenata koji još uvek ne mogu da se naprave u veštački stvorenim uslovima.

Stvaranje zlata je tako poput nekog kosmičkog trika, a otkriće bi naučnicima moglo da pomogne u shvatanju toga kako je nastao univerzum.