Još jedan veliki automobilski proizvođač odustaje od vodonika
Stellantis odustaje svega nekoliko nedelja pre početka proizvodnje.
Stellantis, automobilski gigant koji stoji iza brendova kao što su Chrysler, Citroën, Fiat, Jeep i Peugeot, odustaje od vodonika. Kompanija je saopštila da ukida svoj program razvoja gorivnih ćelija zbog „ograničene dostupnosti infrastrukture za punjenje vodonikom. Zatim, velikih kapitalnih zahteva i potrebe za snažnijim podsticajima za kupce“. Drugim rečima, shvatila je da se automobili na vodonik suočavaju sa istim izazovima koje nije uspela da prevaziđe u poslednje dve ili tri decenije.
Ovo predstavlja oštru promenu u tonu u odnosu na januar 2024. godine. Tada je kompanija obećala lansiranje flote komercijalnih vozila sa gorivnim ćelijama. Stellantis prodaje neka od najpopularnijih dostavnih vozila u Evropi, uključujući Citroën Jumper, Fiat Ducato, Opel Movano i Peugeot Boxer. Tada je najavljeno da ćemo videti verzije svih tih vozila (kao i njihovih manjih modela) na vodonik. Sa dometom do 500 km.
Zaposleni će biti prebačeni na druge projekte
Odluka da se odustane od projekta doneta je relativno kasno. Kompanija je planirala da započne proizvodnju u svojim fabrikama u Francuskoj i Poljskoj „ovog leta“. Dodali su da ova odluka neće uticati na broj zaposlenih u proizvodnji ili istraživanju i razvoju. Zaposleni će biti prebačeni na druge projekte. Stellantis će morati pažljivo da pregovara o izlasku iz partnerstva sa kompanijom Symbio, proizvođačem gorivnih ćelija, u kojoj je 2023. godine kupio trećinu vlasništva.
Stellantis nije prva kompanija koja je obećala da će uložiti velike napore u razvoj gorivnih ćelija, a zatim se povukla. Toyota je uložila mnogo vremena, truda i novca u vodonik. Kompanija je verovala da su gorivne ćelije bolja opcija od električnih vozila sa baterijama (BEV). Nažalost, kako je vreme prolazilo, kompanija je morala da prepusti sve veći deo tržišta baterijskim vozilima. Sada promoviše svoju treću generaciju gorivnih ćelija isključivo kao pogonsku jedinicu za teška industrijska vozila.
Vodonik je dugo vremena bio svojevrsna vera za naftne kompanije, automobilsku industriju, pa čak i za neke zemlje koje nemaju sopstvene energetske resurse. Na kraju krajeva, obećanje da se iz vode može dobiti (teoretski neograničena) energija bez emisije štetnih gasova delovalo je kao san. Uz to, za njegovo korišćenje potrebna je slična stručnost i infrastruktura kao za naftu i gas. Punjenje je moguće samo na komercijalnim lokacijama.
Da je vodonik imao veći uticaj, verovatno bi sačuvao postojeći poredak ili nešto slično tome za te industrije još dugo. Ali iako se nadalo da bi vodonik mogao biti čistija i ekološki prihvatljivija zamena za naftu i gas, njegove urođene mane su to uvek činile neostvarivim.
Velika ulaganja
Na primer, vodonik ima znatno manju energetsku gustinu od nafte i gasa. Fizički je toliko redak da veoma lako curi. Potrebno je uložiti dodatne napore da bi se bezbedno zadržao. Takođe, teško ga je masovno proizvoditi na čist način. Naročito ako biste želeli da napajate sve automobile na svetu, osim ako se ne koristi prljav proces kao što je parna reforma metana. Dakle, umesto da se udaljavate od fosilnih goriva i emisija, dodatno biste ih učvrstili u sistem i pogoršali problem.
A ako biste želeli da koristite isključivo obnovljive izvore energije za dobijanje vodonika iz vode, bila bi potrebna neviđena ulaganja.
I to je pre nego što se uopšte uzmu u obzir drugi faktori, kao što su efikasnost vodonika kao skladišta energije ili ulaganja potrebna za opremanje svake benzinske stanice na planeti rezervoarom za vodonik. A to se verovatno nikada neće isplatiti, s obzirom na to da je Toyota Mirai verovatno vodeći model vozila sa gorivnim ćelijama prodata u samo 28.000 primeraka od lansiranja 2014. godine. Na američkom tržištu postoje samo Mirai, Hyundai Nexo i Honda CR-V e-FCEV. To je zanemarljivo u poređenju sa brojem električnih vozila na baterije. Izgleda da je priča sa vozilima na gorivne ćelije završena i fokus treba preusmeriti na nešto drugo.
Izvor: Engadget