Kako sci-fi marketing oblikuje budućnost?
Budući da velike kompanije troše ogromne sume novca na istraživanja čiji bi rezultati mogli da odgovore na pitanje u kojem će se smeru razvijati svet, Ari Popper, pisac i stručnjak za marketing, je došao na ideju da spoji korporativni marketing sa naučno-fantastičnim narativima. Iz toga je nastala firma SciFutures, koja danas ima preko stotinu autora koji pišu prilagođene priče za gigante poput Visa-e, Ford-a, Pepsi-ja, Samsung-a, te NATO-a. Popper njihov način rada zove “korporativnim zamišljanjem”.
Priče koje autori pišu imaju od stotinu do nekoliko hiljada karaktera, a poštuju sva pravila u stvaranju jednog književnog dela, iako se od pisaca ponekad traži da svoj narativ prilagode određenom brendu. Klijenti obično traže srećne završetke, a nesrećni su prihvatljivi samo ako kompanija u priči pruža rešenja za to kako da se takvi krajevi izbegnu.
Jedan od aspekata koji se u pričama često ponavlja jeste “dematerijalizacija kupovine”, što je za kompanije prilično zastrašujuće, budući da se oslanjaju na kupca koji ulazi u radnju, te sam bira proizvod. Očekuje se da će već u sledećoj deceniji veštačka inteligencija preuzeti većinu kupovina koje se obavaljaju za privatna domaćinstva, a bez ljudske kontrole. Takvi programi će voditi računa o tome šta u kući nedostaje, te pregovarati o cenama robe poput namirnica, hrane za kućne ljubimce i garderobe, pa naručivati proizvode u ime svojih vlasnika. Tako će kompanije koje budu izabrale da posluju sa programima veštačke inteligencije u budućnosti steći određenu prednost u odnosu na one koje budu nastavile da posluju sa ljudima.
U jednoj ilustrovanoj priči, koja je napisana za velikog proizvođača slatkiša, posetioci obilaze fabriku čokolade, dok im je ,uz pomoć uređaja za proširenu stvarnost, omogućeno da prožive iskustva farmera koji proizvode kakao, te radnika koji su zaposleni u proizvodnom lancu. Posle obilaska, zadovoljni kupci se vraćaju kući, uverni da kompanija poštuje prava svojih radnika, te nasmejani preuzimaju recept sa sajta kompanije, i sami proizvode čokoladu uz pomoć 3-D štampača. Ova priča, tako, potvrđuje važnost kompanije u budućnosti, istovremeno povećavajući i ulogu potrošača.
Klijent, koji piscima iz SciFutures-a daje najviše slobode u zamišljanju negativnih ishoda, je vojska. Takve priče služe da se ilustruju najgori mogući ishodi nekog događaja, na primer vojnog sukoba u budućnosti. Jedna od takvih priča govori o “pametnom pištolju” koji bude hakovan, te umalo ne dovede do masakra velikog broja civila. Druga, ispričana glasom dvanaestogodišnje devojčice iz Urugvaja, priča o deci-vojnicima koji vežbaju tako što pucaju u mete u video-igrici, ne znajući da je igra u stvari deo vojne akcije, i da igrajući u stvari upravljaju dronovima koji ubijaju neprijatelje ruske vlade. Treća priča prati sudbinu kineskog vojnika, pripadnika odreda Fear Battalion, koji je genetski modifikovan tako da luči feromon koji utiče na to da neprijatelj izgubi razum.
Baziran na ovakvim kratkim pričama, marketing vrlo lako može da utiče na formiranje kolektivnog uma potrošača budućnosti, ali i da oblikuje odluke koje će se donositi u vrhovima velikih kompanija. Jesmo li spremni?
Izvor: newyorker.com
