Komentar: IKT uprkos pandemiji

U 2021. godini COVID‑19 pandemija je širom sveta negativno uticala na sve delatnosti, pa i na primene IKT. Za većinu korisnika IKT‑a smanjena su sredstva za ulaganje u opremu i njihove primene. Na svetskom tržištu došlo je i do nedostatka IKT komponenti zbog smanjene proizvodnje u Aziji. Mnoge IT kompanije su registrovale pad prihoda i manji broj novih projekata. Da li su se i kako ovi trendovi odrazili u Srbiji?

Iz Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, vidi se da je većina IT kompanija u Srbiji u 2021. godini sačuvala likvidnost i kadrove i da je zabeležen prosečan rast od oko 10 odsto. Ostvaren je razvoj novih aplikacija, posebno onih koje su neophodne u uslovima pandemije. U toku 2021. godine došlo je do rasta primena IKT opreme, porasta korišćenja aplikacija eUprave, eTrgovine, eBankarstva i razvoja niza novih aplikacija. Na primer, 2020. je u Srbiji bilo 2013 virtuelnih prodajnih mesta, a 2021. godine 2492 prodajna mesta.

Sveprisutni Internet

U 2021. 81,5 odsto domaćinstava u Srbiji koristilo je Internet a 76,7 odsto je posedovalo računar. Sve kompanije s više od 10 zaposlenih koristile su Internet i računare, a 85,4 odsto imalo je Web sajt. Evidentirano je 1,79 miliona pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu, što predstavlja 80 odsto od ukupnog broja domaćinstava. Ovi podaci pokazuju visok nivo primena IKT u Srbiji, i on je po obimu sve bliži proseku u Evropskoj uniji.

Kancelarija za IT i eUpravu uspešno je pratila aktuelne zahteve u borbi protiv COVID‑19 pandemije, što se pre svega videlo u razvoju i primeni aplikacija za prijavljivanje za vakcinaciju i izdavanju digitalnog zelenog sertifikata. Po brzini reagovanja i kvalitetu rešenja, Srbija je poslužila kao uzor mnogim zemljama.

Nastavljen je vrlo uspešan razvoj aplikacija za eUpravu i sada je za oko milion korisnika, preko portala eUprava, raspoloživo oko 900 aplikacija. Većina aplikacija omogućuje: informisanje o proceduri, podizanje obrazaca, online podnošenje zahteva, elektronsko potpisivanje dokumenata, elektronsko plaćanje taksi i u desetak aplikacija i dobijanje traženog dokumenta. Na taj način ogromno je umanjena potreba građana da dolaze na šaltere i lično donose i prenose informacije između organa uprave. Svi državni organi su povezani u državnu mrežu i kao ovlašćeni korisnici koriste raspoložive baze podataka.

Ulaganja u IT

IT tržište u Srbiji je u prošloj deceniji stagniralo na oko 70 evra po glavi stanovnika. U poslednje tri godine beleži se godišnji rast od oko 10 odsto. Procenjuje se da je 2021. IT tržište zabeležilo rast na oko 700 miliona evra. U uslovima pandemije kompanije su povećale nabavke i primene IKT‑a da bi smanjile manuelne operacije i ubrzale poslovanje. Takođe, ljudi zbog pandemije provode više vremena u stanovima, a neki i rade od kuće, pa je to uslovilo veće nabavke IKT opreme i rast IT tržišta. Najzad je i IT potrošnja u Srbiji dostigla 100 evra po glavi stanovnika.

Nastavio je da raste izvoz kompjuterskih usluga i on je od januara do oktobra 2021. iznosio 1.367.000.000 evra, odnosno 30 odsto više nego u istom periodu 2020. godine. Očekuje se da će 2021. izvoz biti oko 1,5 milijarde evra. Srbija je 2020. zauzimala 36 poziciju u svetu u izvozu kompjuterskih usluga i procenjuje se da će u 2021. godini napredovati za dve do tri pozicije, što je veliki uspeh.

IKT sektor se kandidovao da postane jedan od nosilaca razvoja i budućeg ekonomskog rasta digitalne Srbije

U Državni data centar u Kragujevcu uloženo je 30 miliona evra i 2021. godine počeo je da se koristi u radu eUprave, kao državna platforma za projekte veštačke inteligencije i druge državne projekte. Uspešno se realizuje projekat Povezane škole i na Internet je 2021. priključeno 22.000 učionica, što je ogroman doprinos stvaranju infrastrukture za digitalne učionice i efikasnije obrazovanje. Ministarstvo finansija pokrenulo je novi model fiskalizacije i uvođenje eFakture saglasno najnovijim tehnološkim mogućnostima, pa se očekuje povećanje efikasnosti i ekonomičnosti rada Poreske uprave.

Vlada Republike Srbije je proglasila informatizaciju jednim od svojih prioriteta i to se vidi u realizaciji usvojenih strateških dokumenata, ulaganju finansijskih sredstava u IKT i boljoj koordinaciji rada nadležnih organa. Vlada je obrazovala Savet za podsticanje digitalne ekonomije, inovacije i digitalizaciju poslovanja privrednih subjekata koji vrlo efikasno radi.

Moglo bi i moralo brže

Raste naučno‑tehnološki potencijal u oblasti IKT‑a i njega čine hiljade naučnih radnika i saradnika na fakultetima i naučnim institutima, 43.000 IT stručnjaka u 3.400 IT kompanija i više hiljada zaposlenih u startap kompanijama i naučno‑tehnološkim parkovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. Dobitnici plaketa DIS za najbolje IT rezultate su poslednjih godina kompanije Myfitworld, AB Soft, Netico Solution, Tele Go, Kancelarija za IT i eUpravu, Comtrade…

Nabrajanje ostvarenih rezultata ne bi smelo da stvori euforičan utisak da postoje samo veliki IKT uspesi. U 2021. godini bilo je i dosta problema i nedostataka. Nisu usvojeni Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o širokopojasnom Internetu. Digitalna transformacija poslovanja odvija se sporo i u uskom krugu privrede. Srbija je po indeksu mrežne spremnosti na 57. poziciji, što je pet niže nego u 2020. godini, jer su druge zemlje brže napredovale. Sve više nedostaju IKT kadrovi. Zaostaje se, najzad, u pripremama za uvođenje 5G mobilne mreže.

No, ukupno gledano, uprkos pandemiji, Srbija se po ostvarenim rezultatima u pogledu razvoja i primeni IKT‑a, sada ponovo svrstava u srednje razvijene zemlje. Zbog toga se i IKT sektor kandidovao da postane jedan od nosilaca razvoja i budućeg ekonomskog rasta digitalne Srbije.

Autor: Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije