Komentar: Medijsko praćenje za početnike
Virtuelno laktanje za mesto u autobusu, koje danas primenjuju kompanije, nezamislivo je bez medijskog praćenja ili media monitoring‑a. I dok neke kompanije koriste sopstvene ljudske resurse, tj. zaposlene već preopterećene gomilom drugih poslova za praćenje vesti i socijalnih medija, većina se oslanja na agencije i firme specijalizovane za ovu delatnost.
Budući da sve ima svoju cenu, za određenu svotu novca kompanije dobijaju detaljne izveštaje o uspešnosti svojih kampanja i medijskih objava u realnom vremenu, ali i informacije o specifičnim problemima vezanim za samu organizaciju, direktno praćenje rada konkurencije, bolje razumevanje i pregled svog rada, mane korporativne komunikacije uz mogućnost prepoznavanja novih poslovnih šansi i gomilu drugih korisnih informacija koje mogu dovesti do samog vrha.
Od prsta do softvera
Onaj ko poseduje informacije vladaće svetom ili barem tržištem krcatim kompanijama koje makijavelistički „gaze preko mrtvih“ ne bi li bile primećene u tom metežu i bespoštednoj borbi za mesto pod suncem. Kako biti primećen, poboljšati svoje poslovanje, kontrolisati situaciju u takvom haosu? Odgovor leži u medijskom praćenju, gde se svaka reč dva puta meri a jedanput seče, gde svaki negativan komentar može biti poguban po poslovanje. Kakvo opterećenje, zar ne? Možda i ne, ukoliko izaberete firmu koja se bavi media monitoring‑om. Političke partije odavno koriste medijsko praćenje i razna druga istraživanja i to ne samo neposredno pred izbore već uvek, kako bi znali svoju poziciju u trci koja neprekidno traje.
Manje firme koriste besplatne alate za praćenje vesti, što u nekom početnom stadijumu može da pomogne, ali ne i zadovolji sve potrebne kriterijume koji vode ka vrhu
Naravno da medijsko praćenje nije izmišljeno juče. Sredinom 19. veka prvi put se pojavljuje usluga press clipping‑a. U firmama koje su se bavile press clipping‑om zaposleni su članke u novinama pratili prstom tragajući za ključnim rečima koje su im tražili klijenti. Označavali su ključne reči u članku i makazama izrezivali članke, uvezivali ih u mape i onda poštom… Čuj mene, mejlom… Kažem poštom, dostavljali klijentima. U to vreme nije postojala mogućnost praćenja publikacija na više jezika, press clipping agencije poslovale su na vrlo ograničenom geografskom području.
Osamdesetih godina 20. veka istraživanje koje su sproveli Kodak i par drugih kompanija, pokazalo je da zaposleni u firmama za medijsko praćenje u proseku propuštaju od 30 do 40 odsto članaka koji sadrže ključne reči klijenata. Kao razlog navodi se da su zaposleni prebrzo skenirali članke u kojima su u isto vreme tražili više ključnih reči, umesto da čitaju članak od reči do reči. Dakle, ne vredi žuriti: „Brzo ide ali izvan puta“, što bi rekao narod. Eto, tako beše nekad!
Alati za praćenje vesti
Danas je situacija potpuno drugačija… i složenija. Manje firme koriste besplatne alate za praćenje vesti, što u nekom početnom stadijumu može da pomogne, ali ne i zadovolji sve potrebne kriterijume koji vode ka vrhu. A to je cilj, zar ne? Kada se u obzir uzme trošak rada interne ekipe, komercijalne usluge medijskog praćenja obično daju bolje rezultate i to po nižoj ceni. Jer, niste dovoljno bogati da plaćate jeftine stvari. Dobra stvar u celoj priči jeste prepuštanje medijskog praćenja outsource kompaniji koja oslobađa interno osoblje zamornog i dugotrajnog zadatka ručnog pronalaženja članaka i ključnih reči, što ostavlja više vremena da ih opteretite nekim drugim poslovima.
Kako biti primećen, poboljšati svoje poslovanje, kontrolisati situaciju u opštem haosu?
Prepustite stvar profesionalcima i opustite se, na vama je da osluškujete, ozbiljno shvatite rezultate medijskog praćenja jer, znate već, „ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“.
Autor: Darko Mitrović
