Kriptovalute – izvor sledeće finansijske krize?
Izvor sledeće svetske finansijske krize, kako smatraju bankari, mogle bi da budu upravo kriptovalute. Drugim rečima, bitcoin bi mogao da bude ono što je za krizu 2008. godine bila banka Lehman Brothers, inače četvrta po veličini investiciona banka u SAD, čiji je slom prouzrokovao sunovrat berzanskih indeksa na Wall Street-u.
Dok su mnogi entuzijastični povodom kriptovaluta, tvrdeći da su upravo one put da se finansijski sistemi decentralizuju, Omar Lodezani, predsednik divizije usluga Inteza Sanpaolo grupacije, smatra da su kriptovalute potencijalni izvor krize upravo zbog toga što ljudi žele što više da se obogate. To je, po njemu, bio uzročnik i prethodne velike krize. Vođeni željom da postanu još bogatiji postaju manje racionalni, kupuju i ono što im ne treba, a kada spekulišu, rizik od gubitka je veći, objasnio je Lodezani.
Bankari se ne suočavaju samo s rizikom od kriptovaluta, već i s novom konkurencijom koju im pravi Amazon – najveća svetska internet trgovina. Naime, Amazon nastoji da ponudi i deo usluga koje su sada isključivo biznis banaka. Naime, od pre mesec dana Amazon, u saradnji sa City bankom, malim i srednjim preduzećima daje kredite. Pritom, o poslovanju tih kompanija imaju odlične podatke koji im stižu od internet trgovine. Znaju koliki je promet tih kompanija, odnosno koliko su robe prodali putem interneta i da li su klijenti zadovoljni onim što su kupili. Samim tim Amazon postaje ne samo trgovačka, već i finansijska platforma. Suočeni s ovim izazovima, ali i s onim koje donosi digitalizacija i robotizacija, banke ulažu milijarde evra u savremene tehnologije.
Dok finansijski eksperti analiziraju šta bi mogli biti novi rizici po svetsku ekonomiju, podaci pokazuju da je ona u dobrom stanju. Evropske banke su u periodu 2014–2017. godine, uprkos niskim kamatama, ostvarile dobre rezultate. Prema prognozama MMF-a za ovu i narednu godinu, očekuje se globalni privredni rast od četiri odsto. Prema rečima Đanluke Salsećija, koji je na čelu međunarodne istraživačke mreže ove bankarske grupacije, prisutni su i rizici. Pre svega on misli na geopolitičke kao što su odnosi SAD – Rusija, SAD – Kina, kao i Srednji istok.
Svet se takođe može suočiti i s daljim jačanjem dolara. U tom kontekstu predviđa se da će njihov FED ranije nego što se očekivalo da pooštri monetarnu politiku, što može da dovede do jačanja dolara, a to će se opet odraziti na ekonomije u razvoju kao što je Srbija. Takođe, tu je i uvek prisutna osetljivost finansijskih tržišta. S druge strane, italijanski bankari očekuju da će Evropska centralna banka (ECB) nastaviti program monetarnih olakšica. Oni procenjuju da će ECB svoju referentnu kamatu euribor, koja je već treću godinu negativna, početi da postepeno povećava, ali tek od naredne godine. I to veoma postepeno i manje za procenat inflacije. To znači da će centralna monetarna vlast EU još neko vreme da vodi relaksiranu monetarnu politiku.
Izvor: Politika
