Mali sateliti radikalno menjaju istraživanje kosmosa

Najveći deo našeg solarnog sistema i dalje je neistražen, pa naučnici razmišljaju o novim misijama koje bi otišle još dalje, te pružile preciznije podatke.

Početkom 2020. godine naučnici iz NASA-e su ozbiljno većali koju bi misiju trebalo poslati put kosmosa, a izbor je bio veliki, budući da su naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država poslali više od 20 predloga. Neke od njih su asteroide pretvorile u stanice za točenje goriva, druge su predlagale da se uroni ispod površine Meseca, a treće su svoje misije usmerile ka Veneri. NASA je na kraju izabrala četiri ideje, a u narednih par meseci će izabrati dve koje će biti finansirane u potpunosti, što znači da će se za svaku izdvojiti po 450 miliona dolara, da bi put kosmosa krenule do 2030. godine.

U poslednjih 50 godina misije agencije NASA su istražile veliki broj većih nebeskih tela u solarnom sistemu – od Sunca do Merkura na jednoj strani, te Plutona i heliosfere na drugoj. Ni jedna druga zemlja se nije približila tom uspehu, ali to ne znači da su istraživanja gotova, naprotiv – tek smo na početku.

Nove tehnologije bi trebalo da ubrzaju buduće misije, te smanje troškove istraživanja. Naime, poslednjih godina mlađe generacije kompanija razvijaju drugačije rakete koje služe za transport manjih satelita, te misije čije cene ne prelaze 10 miliona dolara. Sa druge strane se sve komponente za satelite smanjuju, te prate trend sličan onom koji su ispratili i savremeni računari, kojima je nekada bila potrebna čitava prostorija, dok danas staju u džep.

Potencijal malih satelita više nije samo teorijski, budući da je NASA pre dve godine predstavila dva CubeSats satelita koji su lansirani u okviru InSight misije, te se zaputili ka Marsu.

Izvor: Ars Technica