Mars helikopter u sebi nosi delić prvog aviona
Delić prvog aviona koji su konstruisala braća Rajt našao je svoje mesto u Mars helikopteru, pa će se, ukoliko sve bude teklo po planu, kroz nekoliko nedelja vinuti u marsovska nebesa.
O Mars helikopteru se govori još od 2018. godine, a u pitanju je prva letelica koja će leteti iznad neke druge planete. Zajedno sa Perseverance roverom helikopter se 18. februara spustio na Crvenu planetu, pa bi za nekoliko nedelja mogao i da poleti. Perseverance rover agencije NASA krenuo je put Marsa 30. jula 2020. godine, te sa sobom poneo skupocenu opremu, uključujući video opremu visoke rezolucije i prvi međuplanetarni helikopter. Mnogi od alata kreirani su za eksperimentisanje, te istraživanja koje bi jednog dana trebalo da do Crvene planete dovedu i čoveka. Budući da ljudi bez kiseonika ne mogu, prvo što je potrebno jeste vazdušno rešenje. I tu na scenu stupa nešto što se zove Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment, ili jednostavno MOXIE – mašina koja bi trebalo da proizvodi kiseonik na planeti u čijoj ga atmosferi ima tek 0,2%. Ova bi naprava mogla da reši jedan veliki problem. Naime, ne radi se o tome da bi mogla bitno da utiče na atmosferu Marsa, ali bi u kontrolisanim uslovima mogla da obezbedi materijal za disanje. Do sada se mnogo prostora trošilo na boce sa kiseonikom, a malo je verovatno da će bilo koja posada sa sobom moći da ponese dovoljno kiseonika za put do Marsa, te duži boravak na planeti.
Mediji su poslednje tri godine pisali o tome da će Perseverance rover biti opremljen i malim helikopterom. NASA je već tada objavila i radno ime – Mars helikopter, a kasnije je postao Ingenuity. Atmosfera na Marsu je 100 puta tanja nego na Zemlji, što predstavlja najveći rizik za misiju, pa se još u to vreme spekulisalo o tome hoće li helikopter uopšte poleteti. NASA je od 2014. godine radila na dizajnu helikoptera, a u početku se sumnjalo da će uopšte stići do planiranog odredišta. Tri godine kasnije prvi zemaljski helikopter je došao na Crvenu planetu, te preživeo sletanje – takozvanih „sedam minuta užasa“. Ubrzo nakon toga počeo je da reaguje na komande sa Zemlje, a u Jet Propulsion Laboratory agencije NASA stigli su podaci na osnovu kojih je zaključeno da helikopter funkcioniše kao što je planirano. Punjenje baterija počelo je 20. februara, a za sada se planira da se napune do 35%, i da se akcija periodično ponavlja u narednih nekoliko meseci, kako bi helikopter ostao topao na ledenoj površini Marsa (temperature se spuštaju i do -90 stepeni Celzijusove skale).
Ekspertski tim agencije NASA izabrao je i pogodno tle za poletanje, pa se očekuje da se helikopter težak 1,8 kilograma 8. aprila vine u marsovsko nebo. Letelica se još uvek nalazi u donjem delu rovera koji je sleteo u oblast Jezero Crater. U svom sklopu ima kameru visoke rezolucije, ali ne i druge instrumente, pa je ovo samo prvi korak ka budućim istraživanjima Marsa iz vazduha. Ukoliko sve bude proteklo po planu, slični helikopteri bi mogli da postanu nerazdvojivi put budućih misija, što bi značajno ubrzalo istraživanja.
Sve do skoro nije bilo poznato da helikopter u sebi sadrži i delić krila prvog aviona Flyer 1, koji je u decembru 1903. postao prva letelica koja se vinula iznad Zemlje. Komadić istorije je veličine poštanske marke, i nalazi se ispod solarne ploče na marsovskom helikopteru. Ovo nije prvi put da se deo ovog aviona našao u kosmosu, budući je 1969. Apollo 11 do Meseca i nazad odneo komadić tkanine iz istog aviona.
Izvor: Space.com
