Mehanizacija muzike: Veštački ligamenti i zglobovi za bolju pokretljivost robota
Grupa eksperata kreirala je mehaničku ruku koja može da izvodi različite kompozicije na klaviru, a uz pomoć kompleksnih pokreta. Iako još uvek nije usavršila komade koje su komponovali Šopen ili Debisi, prilično se dobro snalazi kada su u pitanju božićne i novogodišnje melodije.
Naime, eksperti se već decenijama bave konstruisanjem robota koji su zamišljeni kao dobri pijanisti, a nova robotska ruka predstavlja veliki korak napred budući da je dokazala da je sposobna za pokrete koji su do sada bili rezervisani samo za ljudske pijaniste. Umesto da se oslanja na skup motora, kao što je to bio slučaj sa prethodnim mehanizovanim izvođačima, nova muzička ruka funkcioniše upravo zahvaljujući tome što svaki prst nije povezan na odgovarajući motor. Radi se o tome da motori kontrolišu samo zglob, dok ostatak šake te pokrete prati uz pomoć dizajna koji je inspirisan anatomijom ljudske ruke.
Tako se nova ruka odvaja od tradicionalnih načina konstruisanja robota, te predstavlja još jedan korak ka mašinama koje će biti više sofisticirane tokom kretanja, te obavljanja drugih radnji. Naučnici se vode idejom da se ljudska inteligencija ne nalazi samo u mozgu, već da je ima u čitavom telu, i da se manifestuje kroz različite kompleksne radnje koje su moguće zahvaljujući inteligentnom biološkom dizajnu. Nakon što su je konstruisali, eksperti su ruku odštampali uz pomoć 3D štampača koji je kombinovao tvrdu plastiku i nešto mekše gumene delove, a tako da kreira ligamente i zglobove koji imaju različite stepene elastičnosti. Šaka je nakon toga montirana na robotsku ruku koja se obično koristi za kontrolisanje proizvoda na industrijskim trakama.
Nakon toga se prešlo na obuku za pijaniste, te su pokreti razloženi u tri grupe: udarce jednim prstom, brzo povlačenje prsta, te prevlačenje preko dirki. U obuci su dalje korišćene tri različite kompozicije – Scarlattijeva „Toccata“, „Alligator Crawl“ američkog džez pijaniste Fatsa Wallera, te „Rhapsody in Blue“ američkog kompozitora Georgea Gershwina. Svaka od ovih kompozicija zahteva drugačiji set pokreta, što je kreatorima omogućilo da uoče greške, te ih isprave u rekordnom roku.
U poređenju sa drugim muzičkim robotima, novi mehanički pijanista pokazao je veću sposobnost za kontrolisanje jačine zvuka, i veću fleksibilnost kada je u pitanju pokretanje prstiju, te bi uskoro trebalo da dobije senzore, motore, te druge komponente koje će se ponašati kao tetive, što bi trebalo da omogući još širi spektar pokreta. Kao rezultat toga očekuje se robot koji bi kompozicije trebalo da izvodi ekspresivnije, umesto da se samo fokusira na rigidnu preciznost, što znači da bi note i robotima mogle da postanu više od uputstava, te ih na taj način približe ljudskom shvatanju umetnosti.
Izvor: The New York Times
