Microsoft: 100 hiljada dolara za hakera koji sačuva budućnost platforme Internet of Things
Microsoft nudi nagradu od 100 hiljada dolara, a poziv je upućen svim hakerima koji veruju da mogu da pronađu bezbednosni propust u okviru verzije Linux operativnog sistema, koja je kreirana posebno za Azure Sphere OS, koji je dizajniran za specijalne čipove koji će se naći u okviru Internet of Things (IoT) platforme.
IoT ne sme imati slabosti
Nova verzija operativnog sistema kreirana je 2019. godine, i to specijalno za potrebe IoT platforme, a cilj joj je da obezbedi sigurnost za sve elemente koji u njoj učestvuju. Microsft sada želi da oni koji su talentovani za pronalaženje bezbednosnih propusta testiraju Azure Sphere OS, a za nagradu konkuriše svako ko uspe da probije štit u obliku Pluton sigurnosnog podsistema, te Secure World sandbox-a. Konkurs je deo tromesečnog istraživanja koje će potrajati od 1. juna do 31. avgusta, a izazov za hakere koncentrisan je na Azure Sphere OS, te bezbednosne protokole prilagođenog Linux operativnog sistema.
Azure Sphere je relativno nov projekat, a planirano je da postane ključni element u okviru IoT platforme, budući da pomaže u osiguravanju i upravljanju uređaja koji postaju njen sastavni deo. Frazu „Internet of Things“ prvi put je upotrebio Kevin Ashton, najverovatnije 1999. godine, kao naslov prezentacije koju je održao u Procter & Gamble-u. Dok je bio zaposlen u toj kompaniji, Ashton je došao na ideju da stavi RFID, inteligentni bar-kod, na svaki ruž koji su proizveli, kako bi u svakom trenutku mogli da dobiju podatke o tome koliko je proizvoda prodato, te kada je potrebno dopuniti police na određenom prodajnom mestu. Tvrdio je kako bi ovakvi podaci mogli da reše veliki broj problema u svakodnevnom životu.
Milijarde i milijarde uređaja
Danas su milijarde uređaja već sastavni deo platforme Internet of Things, a koriste ugrađeni hardver i softver kako bi slali i dobijali podatke preko različitih komunikacionih protokola. Mnogi sanjaju o “pametnim domovima”, gde bi svaki uređaj automatski funkcionisao. Alarm za buđenje i aparat za kafu bi bili programirani tako da olakšaju početak dana, svetla bi se palila kad bi se vlasnik približio kući, a neka kompjuterska sprava odgovarala bi na njegove glasovne komande, te mu čitala poruke i birala određeni televizijski kanal dok bi on spremao večeru. Decenijama su ovakvi momenti deo naučno-fantastičnih filmova, a danas su već deo stvarnosti, ili bliska budućnost, a sva moderna tehnologija, koja će u toj budućnosti učestvovati, formira bazu podataka koju nazivaju Internet of Things.
Internet of Things (IoT), koji još zovu i Internet of Everything (IoE), sastavljen je od svih uređaja koji mogu da se priključe na mrežu, a sakupljaju, šalju, te funkcionišu prema podacima koje prikupljaju iz okruženja, koristeći ugrađene senzore, procesore i komunikacioni hardver. Ove sprave, koje se obično nazivaju „povezenim“ ili „pametnim“, mogu ponekad da „razgovaraju” sa drugim povezanim uređajima, u procesu koji se naziva machine-to-machine (M2M) komunikacija, a funkcioniše na osnovu podataka koje dobijaju jedne od drugih.
Korisnici mogu da podešavaju ove gadget-e, daju im instrukcije ili pristupe podacima, ali uređaji uglavnom funkcionišu samostalno. Njihovo postojanje, te povezanost, je postalo moguće zahvaljujući komponentama koje su dostupne danas, te konstantnoj korisničkoj online prisutnosti, kako kod kuće, tako i na radnom mestu. Kompanija Microsoft ovu oblast vidi kao ključnu za buduće poslovanje.
Izvor: The Verge
