Mogu li računari da rade milion puta brže?
S vremena na vreme sa MIT instituta čujemo po neki ozbiljan “Eureka” momenat, a ovoga puta za njega je zaslužan profesor fizike rodom iz Zagreba – Marin Soljačić. Marin je glavni istraživač na projektu koji bi za godinu ili dve dana mogao da teoretski eksperiment sprovede u funkcionalan sistem.
Ideja iza projekta je korišćenje grafena (koji je, prosto rečeno – ugljenik debljine atoma) kao materijala provodnika koji bi, između ostalog mogao da ubrza postojeće čipove i do milion puta. Iako svi revolucionarni teoretski projekti imaju neki “milion puta bolje” u sebi, ova ideja ima velike šanse za uspehom.
Da bismo pojasnili u čemu je stvar, grafen je materijal koji se već neko vreme vidi kao ključan u usporavanju brzine svetlosti. Ukoliko se brzina svetlosti uspori dovoljno elektroni mogu da kreiraju “optički bum”. To znači da se korišćenjem grafena fotoni usporavaju i do nekoliko stotina puta u odnosu na svoju normalnu brzinu u slobodnom prostoru. Nasuprot fotonima, sa elektronima se dešava suprotna stvar koja je jedna od karakteristika grafena – njihovo ubrzavanje do milion metara po sekundi, što je okvirno tristoti deo brzine svetlosti u vakuumu. Na ovaj način se postiže da se elektroni kreću brže od “zarobljene” svetlosti, pri lemu se stvaraju “plazmoni” – virtuelne čestice koje predstavljaju oscilaciju elektrona na površini grafena. Posledica je pretvaranje elektriciteta u svetlost, što je ideja koja postoji već dekadu, međutim revolucionarni deo ove metode je generisanje plazmona u veličini koja se koristi kod mikročipova.
Ako se čipovi naprave od grafena, kao deo “svetlosnog kola” naspram standardnog strujnog kola, prenos podataka se može odigravati mnogo brže – čak milion puta (eto miliona iz naslova). Kako su čipovi integralni deo velikog broja stvari koje nas okružuju, pored računara koji bi imali najviše prednosti, ova “eureka” bi mogla da bude prava prekretnica 21. veka!
izvor: www.fudzilla.com
