Nenad Pomorišac o muzici i računarima

Nenad Pomorišac je rođen 28. jula 1985. u Beogradu. Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja počinje intenzivnjie da se bavi muzikom. Tada su usledila razna školska i van školska takmičenja, kako individualna tako i sklopu kulturno umetničkog društva iz Banatskog Karlovca.  Korene vuče iz Južnog Banata, te nije sasvim slučajno njegovo interesovanje za žičane instrumente, poput tamburice, basa – prima i kontrabasa. Veliki uticaj i ljubav prema gitari razvio mu je njegov otac,  koji se takodje bavio muzikom. Nakon dužeg vremena Nenad se opredeljuje za gitaru kao primarni instrument. Opredeljenje sledi nakon upisa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, koji zavrsava 2012. godine. Rad sa decom ga je naveo da prenese novim pokoljenjima ljubav prema instrumentima i samoj muzici. Stil sviranja kreće od bluza preko džez motiva pa do tradicionalnih ornamentika i ukrasa koje su utkane u njgov stil sviranja. Polako radi na svom prvom instrumentalnom albumu u koji ce utkati svu emociju i znanje koje poseduje i za koji se nada da će naći put do slušalaca.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Sigurno da ima istine u tome. Međutim, muzičara koji nemaju svoj izraz je uvek bilo bez obzira na tehnologiju i kompjutere uopšte. Voleo bih da pomenem one muzičare kojima su kompjuter i programi koji su usko vezani za muziku mnogo pomogli da napreduju većom brzinom nego ranije. Danas je sve mnogo dostupnije mladom čoveku koji kreće da radi na sebi nego ranije, počevsi od škola gitare preko dostupnosti najboljih jazz ili klasičnih fakulteta za muziku, a da pritom ne napuštaju svoju sobu.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter nije ubio umetnički izraz kod onih ljudi koji su ga pre kompjutera stvorili i čvrsto stajali iza svog znanja, a stoje i dan danas. Kod mlađih ljudi možda to jeste slučaj ili češći slučaj. Ja želim da verujem kako pravi kvalitet mora kad tad da izađe u prvi plan, u odnosu na druge stvari kojih na nažalost u Srbiji i u svetu ima sve više i više.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Kao muzičar mogu da primetim razliku, ali kada bi se stavio u poziciju sadašnjeg slušaoca  mislim da ne bi primećivao razliku, ali rekao bi da je to posledica upravo toga što nisu imali ploče te nisu mogli da osete moć pravog analognog zvuka i moć starog snimanja koje je za mene i dan danas daleko ispred digitalnog snimanja što se tiče finalnog proizvoda.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Analogni proizvod koji izađe iz studija sigurno je daleko bolji od digitalnog, ali digitalno snimanje u odnosu na analogno ima prednosti. Analogni zvuk ima prirodnost koju digitalni zvuk još uvek nije stigao, ali digitalni zvuk stalno napreduje tako da je moguće da će u narednom periodu i to biti daleko bolje.

 III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Nije se smanjila potražnja dobrih studijskih muzičara, jer studijski muzičar ne može da bude svako, za to je potrebno ozbiljno bavljenje tim segmentom svirke, a to je studio bez obzira na pojavu raznih kompjuterskih programa i pomagala.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Može se napraviti pristojan demo snimak u kućnoj varijanti, naravno sve zavisi od toga koliko je uloženo u kućni studio. Ali za neki ozbiljniji snimak mora se otići u ozbiljan studio i raditi sa ljudima pored sebe, a ne sa mašinama.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Muzika je muzika, nije važno da li je elektronska  ili ne. Ako ona budi neke emocije kod ljudi to znači da deluje i da  je opravdala svoju svrhu. Ja lično ne bih  stavljao u isti koš instrumentaliste koji su godinama gradili svoj muzički stil sa ljudima koji puštaju muziku, ali moram dodati da se i oni dele u dve grupe, ne one koji su priučeni puštači  muzike i na one koji se godinama bave tom vrstom muzike i svakim danom napreduju na tom polju. To je za mene veliki trud, a svaki trud je za pohvalu.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter nikada neće moći  da zameni  čoveka to je sigurno, čovek je čoveku uvek potreban. Prosečan slušalac neće primetiti raziku između sviranja ili kucanja, jer to njega ni ne zanima

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Pojavom mp3 ere muzika je dostupnija. Ali ja bi naveo primer koliko sam ja dok se nije pojavio kompjuter ili mp3 muzika u muzici uživao. Na primer kada bi dobio ploču ili kasetu sa maksimalno 7-8 pesama naravno da bih ceo album znao napamet, svaku reč i svaku solažu, ali kada je došla na red mp3 muzika tada sam doživeo da na disku dobijem po nekoliko stotina pesama i shvatio sam da ni muzika više neće biti ista. Ne stižemo da uživamo u njoj, brzo je konzumiramo. Što se tiče autorskih prava ona nikada i nisu bila na nekom nivou, ali tek sada će biti problem. Sa druge strane muzičari imaju mogućnost da ih preko interneta besplatno čuje mnogo ljudi, a to naravno ubija muzičku industriju.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Sigurno da slušanje koncerta preko you tube i na samom koncertu ne može biti isti osećaj. Na koncertu je svski muzičar ponesen velikom energijom izvođača i publike. Dobra strana je da postoji i mogućnost da slušaoci pre nego što odu na koncert nekog izvodjača mogu da čuju njegove pesme na YouTube, pa se shodno tome odlučuju kog izvodjača žele da čuju uživo. To nije loš vid promocije.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da dobra reklama nije jos uvek moguća bez štampanih medija, neki vid promocije je moguć preko Facebooka ili YouTuba.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Sigurno da klik na Going ne garantuje tačan odziv ljudi koji će doći i posetiti nečiji koncert, ali može da napravi dobru orijentaciju izvođaču, pa se može videti da li određeni izvođač ljude interesuje ili ne.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Trenutno radim na svom prvom projektu instrumentalne muzike. Trudim se da ovde spojim svoje korene u vidu tamburaških instumenata i duše koja krasi ovu vrstu muzike, zatim ornamentiku koja krasi Balkan i Srbiju, preko bluza džeza. U saradnji sa drugim muzičarima želeo bih da napravim dobre instrumentale, koji će nadam se pronaći put do slušalaca.

Predrag Jovanović

Računajte na računare