Neuralink planira test implantata za govor u oktobru
Hoće li moždani implanti više ličiti na utopijsku ili distopijsku naučnu fantastiku?
Implantat koji bi prevodio misli u tekst
Kompanija Neuralink planira da u oktobru započne još jedno kliničko ispitivanje u SAD-u, koristeći implantat koji bi prevodio misli u tekst. Studija će se sprovoditi uz odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) za eksperimentalne medicinske uređaje. „Ako zamišljate da nešto kažete, mi bismo to mogli da registrujemo,“ izjavio je ove nedelje predsednik Neuralinka, DJ Seo.
Cilj je da se osobama s poremećajima govora omogući komunikacija putem misli. Neuralink je među kompanijama koje razvijaju implantate za upravljanje kompjuterom pomoću moždanih signala, uključujući i korišćenje virtuelnih tastatura. Direktno prevođenje misli iz centra za govor moglo bi da ubrza proces, uklanjajući posredne korake.
Kompanija već vodi pet drugih kliničkih studija. Prva je u SAD-u, a potom i u Kanadi, Velikoj Britaniji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Planovi Neuralinka za osobe s teškim invaliditetom zvuče poput naučne fantastike s optimističnim prizvukom. No, činjenica da je reč o komercijalnoj firmi u kojoj Elon Musk ima većinski udeo. To izaziva i zabrinutost kada je reč o dugoročnim namerama.
„Zamišljamo svet u kojem će za tri do četiri godine i potpuno zdrava osoba dobiti Neuralink implantat,“ rekao je Seo. On je nagovestio scenario u kojem bi ljudi mogli da razgovaraju s najnovijim AI modelima „brzinom misli“ i da im se odgovori vraćaju putem, recimo, AirPods slušalica.
Savremeni svet već pokazuje rizike od preteranog oslanjanja na tehnologiju — od zavisnosti od pametnih telefona i društvenih mreža, pa do navodnih AI-podstaknutih samoubistava. Komercijalni moždani implanti lako prizivaju najmračnije slike iz klasičnih dela naučne fantastike, poput Neuromancera, Borga iz Zvezdanih staza ili kibernetičkih dodataka iz Cyberpunka 2077.
Kada se tome doda Muskov kontroverzni politički stav, teško je ne biti makar malo ciničan. Ostaje pitanje: da li je previše očekivati da tehnologija pomogne onima kojima je najpotrebnija, a da pri tome ne proguta samu ljudskost?
Izvor: Engadget