Ni superkompjuteri nisu savršeni meteorolozi
Stalno nam prete vremenskom prognozom, pa papreni naslovi mame klikove, uprkos tome što meteorolozi nisu uvek u pravu.
Postoje dobri razlozi za to što vremenska prognoza nije uvek tačna, posebno kada se radi o dugoročnim previđanjima. Kratkoročna su tačnija, pa su informacije ispravne u oko 90% slučajeva kada je petodnevna prognoza u pitanju, te 80% kada se radi o sedam dana. S dugoročnom prognozom ima više problema, te su informacije za period duži od deset dana tačne u oko 50% slučajeva.
Kao razlog za promašaje se navodi to što kompjuterski programi (meteorološki modeli) koji izvode proračune nemaju podatke iz budućnosti, pa se oslanjaju na pretpostavke do kojih dolaze na osnovu prethodnih informacija. Budući da atmosfera ne miruje, to nije uvek zgodno.
Superkompjuteri se za vremensku prognozu koriste od sredine XX veka, a u Sjedinjenim Američkim Državama postoje mašine koje obrađuju skoro sve podatke o vremenu, ali je problem u tome što se poslednje ažuriranje dogodilo 2018. godine. Velika Britanija bi uskoro mogla da dobije najmoćniji superkompjuter za predviđanje vremenskih uslova, budući da Microsoft i Met Office rade na nečemu što se opisuje kao „najmoćniji kompjuter za predviđanje vremenskih uslova i klimatskih promena“. Očekuje se da počne da radi do kraja 2022. godine.
Eksperti ističu da ni ove mašine do sada nisu bile pouzdane kada je dugoročna prognoza u pitanju, pa ostaje da se vidi da li će se i koliko to promeniti s novim, moćnijim superkompjuterom.
Izvor: Ranker
