Nordeus i kriza kao podsticaj
Neka nova normalnost nije zaobišla nikoga, pa ni svetskog gejming džina, kompaniju Nordeus. Branko Milutinović, CEO kompanije i jedan od njenih osnivača, podelio je s nama razmišljanja o promenama, prilagođavanju i planovima
Kako je kriza s virusom SARS CoV 2 uticala na poslovanje Nordeus-a? Da li je gejming industrija uopšte pogođena krizom?
Tokom ove globalne krize porasla je potražnja u industriji zabave i broj ljudi koji igraju naše igre je veći. Pošto više vremena provodimo kod kuće, neke digitalne usluge beleže rast. Od video-igara, preko raznih streaming servisa koji nas zabavljaju u slobodno vreme, do Internet kupovine i video-poziva koji su nas povezivali s porodicom, prijateljima i poslovnim partnerima, a koje smo počeli uspešno da koristimo i za deljenje znanja i saradnju. Preuzimanje mobilnih aplikacija i igara poraslo je za 10 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na 2019. i dostiglo oko 64 milijarde širom sveta. Čitava situacija pojačala je potrebu za digitalnom revolucijom, posebno u Srbiji. Kad smo izolovani ili odvojeni, brže shvatamo pravu vrednost digitalizacije. Ova situacija nas je pogurala napred i to će pokrenuti veliki broj naših kompanija, jer smo sa ovom krizom ušli u Četvrtu industrijsku revoluciju.
Kako je Srbija dočekala krizu u domenu digitalizacije? Koje industrije će “platiti najveću cenu”, a gde će posledice biti minimalne?
Niko na svetu nije dočekao ovu krizu spreman, pa nismo ni mi, ali smo u najboljoj poziciji do sada kao društvo. Veća povezanost ljudi i industrije, za razliku od prethodne krize, dovela je do brze reakcije na Internetu. Mnoge inicijative su pokrenute na Facebook-u i LinkedIn-u, koje su nas dodatno međusobno zbližile i udružile, kako u reakciji na humanitarni aspekt krize, tako i kroz razmenu znanja i saradnju u različitim industrijama i poslovnim zajednicama. Posao koji inicijativa “Digitalna Srbija” obavlja od osnivanja 2017. godine je veoma važan, što se pokazalo i u toku ove krize kroz podršku bržoj digitalizaciji u privredi i obrazovanju. Sada postoji veći osećaj hitnosti i bio sam impresioniran brzinom i prilagodljivošću koju smo videli kod malih i srednjih biznisa. Prodavnice su pojačale svoje usluge naručivanja online, mali proizvođači su se povezali kako bi ponudili svoje proizvode uz isporuku na kućnu adresu, naše pijace su sada online. Nastavnici vode časove online, čak i ekspati zaposleni u Nordeus-u uče srpski preko Zoom-a. Dakle, vidimo znake veće otvorenosti za digitalizaciju – situacija u kojoj se nalazimo ubrzala je taj proces.
Kako će po Vašem mišljenju izgledati svet u periodu posle pandemije? Čemu nas je ova kriza naučila?
Na društvenom planu osećam da nas je kriza naučila poniznosti i kolektivizmu, način na koji su se zajednice okupile da finansijski podrže inicijative UNICEF-a koje su doprinele zdravstvenoj zaštiti naših sugrađana zaista me je učinio ponosnim. S poslovne strane, jedna od ključnih stvari koje se nadam da ću videti od lidera jesu znakovi da su ljudi na prvom mestu, da pokazuju empatiju i bolje razumeju lične situacije pojedinaca. Iako prisiljeni da radimo odvojeno, videli smo da i dalje možemo da budemo efikasni, i nadam se da to pokazuje da možemo biti fleksibilniji sa svojim timovima u pogledu radnog okruženja i načina rada. Upravo digitalizacijom to možemo postići.
Kompanija Nordeus je “preko noći” poslala zaposlene na rad od kuće. Koje su prednosti i mane takvog biznis modela? Kakvi su planovi za povratak u kancelarije? Gde su sada stranci koji rade u Nordeus-u?
Ponosan sam na to kako smo, kao kompanija, reagovali na situaciju. S velikom pažnjom, brzinom i punim fokusom na dobrobit ljudi, zaštitili smo naše zaposlene i njihove porodice, dajući im svu podršku kako bi ostali fizički distancirani i sačuvali zdravlje. Uspeli smo da stvaramo vrednost radeći od kuće, razvijajući igre koje smo planirali bez ometanja naših igrača, ujedno čuvajući i naše dobavljače hrane, ljude koji nam održavaju prostor i druge partnere. To je ključno za naše vrednosti i način na koji poslujemo. Mogu da zamislim mnoge finansijske direktore po svetu koji vide potencijalne finansijske dobrobiti za kompanije u radu od kuće. Ipak, ne mogu da zamislim svet u kojem mi, kao industrija koja se oslanja na kreativnost, od toga zaista možemo imati koristi. Mi ostvarujemo svoju misiju kroz saradnju, socijalnu interakciju i zajednički, timski rad. To možemo da radimo na ovakav način kratkoročno, koristeći tehnologiju, ali dugoročno pobeđujemo radeći zajedno u istom prostoru.
Imamo veliki broj ekspata u kompaniji i ova situacija je drugačije uticala na svakog od njih. Zato smo pokušali da svima u kompaniji omogućimo da nastave s radom na način koji njima najviše odgovara. Naši zaposleni slobodni su da rade s bilo koje lokacije na svetu i neki su se vratili u svoje matične zemlje, a neki su ostali u Beogradu. Za mene je ključna stvar bila to što smo im omogućili da urade ono što je ispravno za njih i njihove porodice. To je bio naš prioritet broj jedan – prvo ljudi, pa posao.
Nordeus je jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji. Znamo da je prethodnih godina najveći problem IT industrije, pa i Noredeus-a, bio da pronađe dovoljan broj kvalitetnih kadrova. Kakva je danas situacija na tržištu rada u vašoj oblasti?
Nastavili smo da zapošljavamo i u ovoj godini. Zapravo, zaposlili smo 19 ljudi tokom poslednjih šest meseci. Njih 15 je iz Srbije, a četiri je došlo iz inostranstva. Ono što smo videli od marta jeste porast želje Srba koji žive u inostranstvu da se vrate kući, a dva seniora koja smo zaposlili vratila su se u Beograd s bogatim međunarodnim iskustvom, što će puno značiti našim timovima.
Prilikom zapošljavanja stavljamo kulturu ispred funkcionalne ekspertize. Tražimo ljude koji s nama dele isti nivo radoznalosti i strasti prema poslu, ljude koji imaju preduzetnički duh, ne plaše se da istražuju, pokušavaju i stvaraju. U većini slučajeva takvi ljudi već imaju iza sebe velike rezultate, a lično imaju raznovrsna interesovanja. Veoma nam je bitna empatija i skromnost, jer verujemo da ih te vrednosti čine odličnim timskim igračima. Naravno, ne smemo zaboraviti strast prema igrama.
Neizvesno je kako će izgledati obrazovanje od jeseni, da li će đaci i studenti biti u live ili online režimu nastave. Da li je Srbija spremna za učenje na daljinu? Kako će se to odraziti na buduće stručnjake, pre svega u oblasti IT-ja?
Nigde nije postojao obrazovni sistem koji je mogao da ponudi isključivo nastavu na daljinu, više od milijardu učenika u svetu ostalo je van škole. To je činjenica, ali je i činjenica da to nije bila prepreka da se na krizu ne odgovori adekvatno i brzo. Mi smo kroz inicijativu “Digitalna Srbija“, koja je okupila snažan tim ljudi koji ima podršku više od 30 kompanija, doneli odluku da prvo pomognemo učenicima iz osetljivih grupa koji kod kuće nemaju pristup Internetu, jer kada nemate način da slušate nastavu na daljinu, vi ispadate iz obrazovnog sistema, a ti gubici su teško nadoknadivi. Sva tri mobilna operatora iz našeg članstva zato su donirala besplatan Internet za skoro 500 porodica iz cele zemlje. Zatim smo u maju s nastavnicima informatike i Fondacijom “Petlja”, koja ima najbolje materijale za učenje programiranja po školskom programu, napravili online platformu net.kabinet na kojoj je nekoliko desetina hiljada učenika uspešno završilo prethodnu školsku godinu i obezbedilo da bez rupa u znanju nastavi put ka srednjoj školi ili fakultetu. Siguran sam da će našim učenicima i nastavnicima još neko vreme biti potrebna kontinuirana podrška u ovom domenu, ali i da ćemo naći način da je obezbedimo.
Na kojim projektima trenutno radite? Šta možemo očekivati u narednom periodu?
Fudbal je naša strast, to je ono što znamo i volimo. Trenutno imamo dve fudbalske igre, Top Eleven i Golden Boot. Kontinuirano učimo o tome šta zaista funkcioniše u svim našim igrama i koristimo to u daljem razvoju. Slušamo našu zajednicu i želje igrača, a zatim gledamo i kako da im to pružimo na način koji nadopunjuje osnovne karakteristike i vrednosti igre. Videćemo gde će nas tehnologija i industrija odvesti. Voleo bih da vidim kako se Top Eleven još više uvlači u fudbalski rečnik, a mi ćemo nastaviti da slušamo, učimo, da se prilagođavamo i da inoviramo zajedno s našim igračima i novom tehnologijom. Fudbal je evergrin, a tako bi trebalo da bude i Top Eleven.
Kako iz vašeg ugla izgleda budućnost IT industrije? Čemu se najviše radujete i da li postoji nešto što vas noću drži budnim, što vas brine?
Potrebe potrošača su ključne u svakom poslu. Kombinujući to s brzinom kojom se tehnologija razvija, moramo da idemo u korak sa oba i održavamo sklad između njih. Naročito kada pogledate milenijalce i Gen Y, brzinu usvajanja tehnologije i ogroman obim aplikacija na tržištu. To je stvorilo kulturu koja lako odbacuje ono što je do tada koristila, možete biti prvi izbor jednog meseca a zamenjeni već narednog. Dakle, ključ je istinski razumeti šta vaši igrači žele, i kontinuirano biti kreativan u isporuci te vrednosti. Zato je praćenje novih tehnologija, trendova, društvenih kanala, načina na koji naša publika koristi informacije i sadržaj, ključno za razumevanje onoga za koga pravite proizvod ili uslugu.
