Novi pravci upravljanja Internetom
Nedavno je, u organizaciji RNIDS‑a, održana sedma godišnja konferencija „Dan internet domena Srbije“ (DIDS). Razgovaralo se o budućnosti Interneta, a jedan od učesnika bio je Mike Silber koji je, pored nekoliko funkcija koje obavlja u telekomunikacionim institucijama i kompanijama u Južnoj Africi, od 2009. godine član Upravnog odbora ICANN‑a. Iskoristili smo priliku da mu postavimo nekoliko pitanja
Došli ste iz Južne Afrike gde ste bili uključeni u proces stvaranja domena .za. Kakva su vaša iskustva i da li postoji nešto što biste preporučili u vezi s upravljanjem srpskim nacionalnim domenima .rs i .срб
Samo malo razjašnjenje: moje učešće u .za je tranzicija od originalnog administratora (pojedinca) do višeakterske organizacije, a zatim i učesnika u toj organizaciji (i njenom nasledniku) više od 15 godina. Iz mog iskustva, kao i angažovanja mnogih kolega u više ccTLD‑jeva (country code Top Level Domains ‑ nacionalni domeni najvišeg nivoa), preporučio bih:
Morate uključiti svoju zajednicu. Postoje mnogi modeli upravljanja ccTLD‑jem, ali je u svima njima trajno angažovanje zajednice vitalno. DNS je prilično ezoterična disciplina i važno je da se pitanja, problemi, poboljšanja i debate mogu emitovati unutar organizacije i da ljudi nisu prisiljeni da se okreću spoljašnjim uticajima – ljudima od uticaja i medijima kako bi se njihov glas čuo.
Morate ostati relevantni. DNS industrija se menja s promenom tehnologije. Postoje neposredni izazovi: novi domeni, pritisci cena, svest u svetu u kome mnogi smatraju da su društveni mediji relevantni. Zatim, tu su srednji i dugoročni izazovi: značaj domena u sve većem okruženju usresređenom na aplikacije, sigurnost, nadgledanje i nadzor. Kroz sve to, ccTLD registar mora biti siguran da razume šta njegovim zainteresovanim stranama treba (registranti, tj. korisnici naziva domena, ovlašćeni registri i druge strane, uključujući državne, komercijalne i nekomercijalne interese).
Morate prihvatiti promene u tehnologiji i poslovanju: registracija domena veoma je konkurentno okruženje s generičkim domenima (postojećim, kao što je .com, i novim domenima kao što su .shop, .music i .hotel) i „otvorenim“ domenima zemalja (onih koje aktivno traže registraciju izvan zemlje, kao što je Crna Gora – .me ili Tuvalu – .tv) pokušavajući da privuku pažnju svojih potencijalnih registranata. Morate da budete u toku i konkurentni, što se tiče tehnologije, poslovanja, jednostavnosti upotrebe i cene. Primer je RNIDS koji upravlja .срб domenom kako bi se osiguralo da prihvata promene i ostaje relevantan.
Da li kompanije u Južnoj Africi imaju običaj da registruju .za domene, ili više vole da koriste generičke (kao što je .com) nazive domena? Da li postoji velika razlika u cenama za .com i .za domene?
Većina južnoafričkih preduzeća koristi lokalni domen (zapravo poddomen .co.za, koji ima više od milion registracija i čini oko 96 odsto registracija pod .za). Postoje mnogi koji koriste i lokalni i generički TLD (kao što je .com), ali gotovo svako preduzeće koje koristi domen .com, ima takođe registrovan .co.za naziv (vrlo je malo izuzetaka). Jedan od problema bio je ograničenje deviznih transakcija, koje se tokom godina ublažilo. Ipak, pre 15 godina ne bi bilo moguće da upotrebite kreditnu karticu za registraciju .com domena bez saglasnosti centralne banke. To je svakako imalo uticaj na početno usvajanje domena .co.za.
Cena je zanimljivo pitanje, jer veoma zavisi od deviznog kursa. Pre deset godina, domeni .co.za su bili skuplji od .com domena. Kada je domaća valuta postala jača, cene domena postale su slične. Nedavno slabljenje valute učinilo je da su lokalni domeni sada jeftiniji nego većina gTLD‑ova. Naravno, za mnoge cena nije toliko bitna, jer je ugrađena u cenu drugih usluga, kao što je hosting.
Izgleda da kompanije u Južnoj Africi uglavnom koriste .co. za nazive domena, dok su u Srbiji .rs nazivi domena češći, mada postoji i poddomen .co.rs. Mislite li da nazivi nacionalnih domena kojima prethodi .co, .gov, .org itd. imaju smisla?
Upotreba domena drugog nivoa (.co.za, .org.za itd.) i registracija na trećem nivou (primer.co.za) jesu istorijska anomalija. To je oprobano u velikom broju zemalja, uglavnom onim u okviru britanskog Komonvelta (Velika Britanija – .uk, Australija – .au i Novi Zeland – .nz samo su neki dobro poznati primeri u okviru Komonvelta, a .jp ‑ Japan – je primer izvan Komonvelta). Ideja segmentacije domenskog prostora dolazi iz ranije ere Interneta kada su pojedinci videli DNS kao vid taksonomije. To je dobra ideja, ali samo delimično uspešna. U Južnoj Africi (i, interesantno, u Australiji, takođe), ova segmentacija bila je korisna, budući da ccTLD registar (u oba slučaja uključen u akademsko umrežavanje) nije imao vremena ni ovlašćenje da se uključi u komercijalne registracije, što je prepušteno trećim licima. Deo problema leži u tome što registranti žele kratka imena i dodatna tri ili četiri karaktera smatraju se nepoželjnim. Tu je i pitanje o dodatnim izvorima prihoda u zemljama u kojima su registracije u zastoju.
Mislim da su svi ccTLD‑ovi koji se registruju na trećem nivou razmotrili otvaranje registracije na drugom nivou. Mnogi od njih zapravo su to učinili (.jp, .uk i .nz, na primer). Ostali još uvek razmatraju opcije. U Južnoj Africi sagledali smo ovu opciju i 2005. godine odlučili da u tom trenutku ništa ne menjamo, jednostavno zato što je odluka nepovratna. Imajući u vidu sadašnje trendove, možda će biti potrebno novo razmatranje.
Ja bih stao na onu stranu koja se protivi povećanju složenosti domenskog prostora i uvođenju opšte registracije na trećem nivou. Mislim da postoji prostor za registraciju na trećem nivou gde su pitanja poverenja i identiteta dovedena u pitanje. Takođe, mislim da bi bilo prikladno da postoji vladin drugi nivo ( gov.xx ili slična lokalna skraćenica) i da vladina odeljenja registruju svoje nazive pod tim drugim nivoom. To bi moglo da pomogne u generisanju veće izvesnosti po pitanju onoga šta je zvanično a šta nije. Isto tako, moglo bi biti korisno imati drugi nivo za škole, i još jedan za fakultete, koji može biti besplatan.
Jedan od primera kako promena sa registracije drugog nivoa na treći nivo ima neželjene posledice: Kukova ostrva u Tihom okeanu (.ck) registrovala su se na drugom nivou. Odlučili su da pređu na registraciju trećeg nivoa i sada ponosno registruju komercijalne domene pod .co.ck što može da se svidi nekim preduzećima, ali sigurno ne svim.
Kakve promene u upravljanju domenima globalno zastupate?
Mislim da rukovodioci koji sarađuju sa svojim partnerima, koji su usmereni na to da ostanu relevantni i prate promene, samo treba da nastave da obavljaju taj težak posao. Nadamo se da će se oni koji ne rade tako promeniti i postati mnogo responsivniji.
Zašto Vlada SAD pristaje da prepusti upravljanje globalnim DNS sistemom široj internet zajednici?
Mislim da je to deo posla politike koja je prethodila stvaranju ICANN‑a i predstavlja priznavanje zrelosti zajednice i stabilnost višeakterskog modela (od kojih je ICANN jedan primer). Neki su sugerisali da je to deo šireg geopolitičkog pristupa i pokušaj da se ukloni Vlada SAD sa centralne pozornice oko pitanja državnog suvereniteta i percepcija da Vlada SAD ima konačnu kontrolu nad domenskim prostorima drugih zemalja zbog IANA ugovora. Možda ima neke istine u tome.
Kada očekujete da će ove promene doći, i kakve koristi bi mogle da donesu korisnicima Interneta?
Ove promene se očekuju u narednih deset meseci, uz dalja poboljšanja u pogledu odgovornosti i upravljanja koja slede periodično posle toga – u najboljim tradicijama Interneta, gde ništa ne smatramo kompletiranim, nego objavljujemo verzije i počinjemo da ispravljamo greške i dodajemo funkcije. Za ICANN‑ove zainteresovane strane će doći do velikih promena i poboljšanja u pogledu transparentnosti i odgovornosti, ali se nadam da korisnici Interneta neće ništa primetiti. DNS radi u pozadini i najveća mera uspeha jeste to da ne dođe do bilo kakvog uticaja na bezbednost i stabilnost sistema.
Kakav je vaš stav o borbi protiv softverske piraterije oduzimanjem određenog domena? Na primer, iako preusmeren, domen thepiratebay.org još uvek je aktivan…
Mislim da je to uzaludno i svodi se na igru „udari krticu“ (whack‑a‑mole). Ne mislim da je DNS održiv alat u suočavanju sa izazovima koje Internet predstavlja postojećim poslovnim modelima kada se radi o zaštiti autorskih prava.
Bojan Stanojević
