Održan BIZIT seminar o porodičnim i privatnim kompanijama

U Beogradu je 27. marta održan BIZIT seminar o porodičnim i privatnim kompanijama, koji je u saradnji sa Adizes institutom i Borisom Vukićem PC Press organizovao u Klubu poslanika u Beogradu.

Promena strukture vlasništva, prerastanje u akcionarska društva i pronalaženje strateških partnera u zemlji ili inostranstvu su najčešći modeli tranzicije vlasništva sa osnivača na naslednike ili menadžere, i upravo to su bile teme seminara o kojima su govorili osnivači i menadžeri koji su kroz ovu transformaciju već prošli usled neminovne tranzicija privrede iz faze akumulacije kapitala u tržišni model koji može da funkcioniše na duži rok. Istine i zablude o tranziciji vlasništva su detaljno obrađene što putem izlaganja brojnih gostiju, što putem panela u kojima su gosti razmenjivali mišljenja i gledišta, uz učešće publike u diskusijama.

BIZIT seminar je pozdravnim obraćanjem otvorila Vesna Čarknajev, direktor PC Press-a. Ona je istakla primer upravo PC Press-a kao uspešne privatne kompanije, nastale 1995. godine u SR Jugoslaviji. Vreme čini svoje, te je ubedljiva većina vlasnika i dalje ista. Svega 30% privatnih firmi preživi tranziciju na drugu generaciju vlasnika.

Dr Mirela Alpeza, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Osijeku i direktor CEPOR-a – Centra za politku razvoja malih i srednjih preduzeća u Zagrebu, je govorila na temu: „Što možemo da naučimo iz iskustva zemalja EU koje kroz biznis transfer prolaze stotinama godina?“

„Razlikujemo se koliko se razlikuje jezik, što znači da smo veoma, veoma slični“, istakla je ona, prezentirajući aktivnosti kojima se bavi CEPOR. Ta institucija se bavi istraživanjima u oblasti preduzetništva i aktivno savetuje vladu i druge institucije Hrvatske, te daje preporuke šta treba uraditi sa aspekta podizanja kvaliteta preduzetništva, sa akcentom na porodične firme. U EU oko 450 hiljada malih i srednjih preduzeća sa preko 2 miliona zaposlenih svake godine prolazi proces prenosa poslovanja. Prema proračunima EU, oko 150 hiljada preduzeća problemu prenosa ne pristupa na pravi način, čime se dovodi u pitanje oko 600 hiljada radnih mesta. Iskustva pokazuju da svega 15 do 35 odsto preduzeća u razvijenijim zemljama prelazi na direktne naslednike. Takođe, pitanje izlaska iz preduzeća nije vezano za godine, jer ljudi ne napuštaju firme zbog starosti. Štaviše, najčešće se odlučuju za raniji izlazak iz posla, usled promene interesa, zasićenja, sprečenosti i slično, dok u nerazvijenijim zemljama većina vlasnika izlazi iz posla usled starosti.

2015. godine je CEPOR sproveo istraživanje „Biznis transfer barometar“. Istraživanje je sprovođeno među preduzetnicima sa 55 i više godina. Više od 30% preduzetnika je reklo da ne očekuje da se njihova uloga u preduzeću promeni, a preko 92% ljudi su i dalje inicijalni vlasnici firme, tako da nemaju nikakvo iskustvo u prenosu poslovanja na drugu generaciju. Oko 76% privatnih firmi je osnovano tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Upitani kakva će biti budućnost preduzeća kada se oni kao vlasnici povuku, 76% smatra da će firma preživeti, uglavnom pod upravom nekog člana familije. Upitani za procenu trajanja prenosa poslovanja, uglavnom je taj period potcenjen i meri se godinama, kako pokazuju iskustva iz razvijenijih zemalja.

„I za kompaniju i za familiju je ogroman izazov transfer poslovanja na sledeću generaciju, i ima veliki potencijal da uzrokuje razne probleme, svađe u porodici i slične izazove koji su takođe rizik za kompaniju, čak i ukoliko sam transfer bude obaveljen dobro i korektno,“ istakla je Dr Alpeza. Potom je govorila o opcijama izlaska iz biznisa, sa naglaskom na iskustva iz Hrvatske.

Reč je potom uzeo Nemanja Dinić, direktor Komercijalne prodaje Wiener Städtische osiguranja. Tema njegovog izlaganja je odlično reprezentovana nazivom prezentacije: „Važna je prava mera – osiguranje u službi porodičnog biznisa“ Govorio je o osiguranju porodičnih firmi i ponudama osiguravajuće kuće, naglašavajući brojne probleme, izazove i prepreke koje stoje pred privatnim firmama u današnjoj poslovnoj klimi, ali i u domaćem okruženju, koje je i dalje u velikoj meri rizično za poslovanje, naročito kada se uporedi sa zemljama jasnije i transparentnije regulative. Koliko košta prekid rada, može li preduzetnik to sebi da priušti, a govorilo se i o neizbežnoj temi: životnom osiguranju i kako ono može sudbonosno uticati na opstanak porodičnog biznisa.

Boris Vukić je jedan od organizatora seminara, kao i partner i jedan od osnivača Adizes Southeast Europe (ASEE) i Senior Associate Adizes Institute USA. Njegova tema je bila „Kako obezbediti uspešnu tranziciju sa prve na drugu generaciju?“ sa mnoštvom korisnih informacija i praktičnih primera kako su to radile kompanije koje su uspešno izvele transformaciju i prenos vlasništva na drugu generaciju vlasnika.

Nakon ilustrativne „bajke o hrabrom krojaču“, koja je opisala put, prepreke i dileme jednog prosečnog vlasnika porodičnog biznisa, Boris Vukić je izlaganje posvetio dinamici porodičnog biznisa, opisujući neravnotežu između vremena i aktivnosti posvećenih upravljanju i vođenju biznisa i porodici.

„Veoma je važno pronaći sklad između porodice i biznisa – ne valja zapostaviti ni jedno ni drugo. Posebno ne valja za biznis zapostaviti porodične odnose ukoliko se planira prepuštanje porodične firme porodičnom nasledniku. Upravo je zato važno napraviti ravnotežu, i izbeći pristup „Biće šta bude“, istakao je Boris Vukić. Stoga je razvrstao:

1) pripremiti naslednike
2) pripremiti kompanije
3) pripremiti osnivače
4) pripremiti porodice

Priprema naslednika podrazumeva obezbeđivanje da naslednici u skladu sa svojim željama, ambicijama i mogućnostima izvršavaju na najbolji mogući način ulogu zaposlenog ili rukovodioca i/ili vlasnika kompanije nakon povlačenja osnivača. U svemu tome je važno izbeći zamke i sa pozicije osnivača i sa pozicije naslednika, odnosno zaboraviti na filozofije koje ne pomažu adekvatnoj pripremi naslednika usled opterećivanja brojnim, za funkcionisanje firme ne toliko važnim obavezama. Isto tako, naslednici ne smeju biti lenji, zapostaviti pripremu za preuzimanje funkcije i podleći sistemu „lako ćemo“, koji posle čini da poslovne izazove dočekuju nespremni.

Priprema kompanije najpre podrazumeva profesionalizaciju kompanije i profesionalizaciju menadžmenta, koliko je god to moguće.

„Uvođenje jasnog sistema odgovornosti i depersonalizacija preduzetničke uloge su krucijalni koraci u profesionalizaciji kompanije koja je svoj put započela kao malo porodično preduzeće,“ istakao je Boris Vukić.

Obezbediti održivost, profitabilnost i „prenosivost“ je višestruko važno. Na taj način se obezbeđuje mogućnost funkcionisanja kompanija bez uplitanja vlasnika u njihovo operativno poslovanje, omogućava da one budu konkurentne na tržištu i ostvaruju profit za vlasnike, te obezbeđuje potpuna urednost i transparentnost  finansijskih podataka za vlasnike.

Priprema osnivača, često samoniklih i samoukih preduzetnika, koji su dali život svojim kompanijama i nemilosrdni su prema sebi i prema drugima, uopšte nije jednostavna. Potrebno je obezbediti da osnivači u skladu sa svojim željama i planovima nakon povlačenja sa operativnih rukovodilačkih i/ili vlasničkih funkcija zaista i funkcionišu na željeni način. Istraživanja pokazuju da je poseban problem u domenu pripreme porodice, jer se upravo tu – najmanje radi. Zapravo, upravo bi u tom domenu trebalo raditi što više na smanjivanju verovatnoće destruktivnog konflikta  među članovima porodice oko učešća u vlasništvu, pozicija u rukovodilačkoj strukturi, zapošljavanja uže i šire porodice.

Najzad, na samom kraju izlaganja, Boris Vukić je govorio na koje sve načine Adizes pomaže u borbi sa svim ovim izazovima. Za razumevanje i podršku za rad u porodičnoj kompaniji oformljen je Klub 2040, dok se putem Adizes SEE Leadership programa podstiče ovladavanje menadžerskim i liderskim veštinama. Takođe, Adizes Program organizacione transformacije se stara o profesionalizaciji, te podizanju menadžerskih i liderskih kompetencija, odnosno razvoju menadžerskih veština. Puno pažnje je posvećeno i radu sa porodicom, pa programi kompanije Adizes predviđaju koučing sa osnivačima, formiranje Porodičnog foruma, ali i omogućavaju olakšanu papirologiju putem izrade seta inicijalnih dokumenata za proces nasleđivanja.