Ograničenja: AI ne može da vas upiše na fakultet

Iz filmova dobro znamo da učenici u SAD na kraju srednje škole pišu esej koji im služi kao prijava za koledž. Dugo se spremaju za to, skupljaju poene, a onda na scenu stupa AI. Eksperti tvrde da veštačka inteligencija tu ne može da pomogne, a isto verovatno važi i za seminarske radove i slične stvari na našim fakultetima.

Svake jeseni srednjoškolci koji se u Sjedinjenim Američkim Državama prijavljuju na fakultete se suočavaju sa zastrašujućim zadatkom: moraju da napišu stilski prepoznatljiv esej, nešto što će ostaviti jak utisak, i što će im povećati šanse za upis. Pre ChatGPT-a svako se snalazio najbolje što je znao, ali su sada tu AI botovi koji mogu da osmisle ideju, napišu i urede tekst, i tako im daju prednost (mada nije jasno u odnosu na koga, pošto ChatGPT ima svako).

Stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo upadati u zamku u vidu urednog, dobro istraženog i samouvereno napisanog eseja. Korišćenje AI alata za pisanje prijavnog eseja moglo bi kandidata da baci na dno liste.

„Prijava za fakultet je prazno slikarsko platno“, kaže dr Dženifer Kirk, upravnica nastavnog programa za savetovanje u srednjoj školi i članica Nacionalne asocijacije za prijem na fakultete. „Sve što na njega bacite bi trebalo da bude u vašoj bojij. Ako na to platno nanesete AI esej, uništićete ga“.

Osim što nema ničeg autentičnog u ChatGPT eseju, postoje i drugi rizici – recimo predaja rada sa ozbiljnim greškama, ili teksta koji zvuči veoma slično onome što predaju i drugi kandidati.

Studenti mogu da biraju jedno od sedam pitanja. Odgovor je ograničen na 650 reči. Pitanja traže od kandidata da podele neki svoj talenat, da razmisle o onome na čemu su zahvalni, ili da pišu o nekoj zanimljivoj ideji ili konceptu. Postoji i slobodna tema – esej po izboru kandidata.

Pisanje se tu ne završava. Studenti mogu da predaju i poseban esej o „izazovima i okolnostima“, gde mogu da objasne faktore koji su uticali na njihov uspeh, poput nestabilnog stanovanja, beskućništva, brige o porodici, poremećaja u zajednici, rata ili političkog konflikta.

Svaki fakultet ili univerzitet može da zahteva i dodatne eseje. Na primer, Univerzitet Kalifornija u Berkliju traži da kandidati odgovore na četiri od osam pitanja o ličnim uvidima. Harvard u prijavi postavlja pet pitanja, na koja svako mora biti odgovoreno sa najviše 150 reči.

 „Nema šanse da AI to uradi umesto vas“, kaže Koni Livingston, pomoćnica direktora za upis na Braun univerzitetu, koja sada radi kao savetnik za prijem u organizaciji Empowerly. „To mora da bude unutrašnja osobina koju student poseduje, a koju zatim prenosi na papir kako bi je službenici za upis prepoznali i cenili“.

Važno je da se ima na umu da ne postoji siguran način da se sakrije upotreba AI-ja u eseju. Kirk navodi da službenici za upis mogu da prepoznaju tipične znake – konstrukcije rečenica, fraze, interpunkciju i gramatiku – koji ukazuju na to da je kandidat koristio AI. Ako esej sadrži originalne ideje i autentičan glas, ti se signali možda zanemare. Ali ako tekst deluje bezlično i ravno, čitalac će posumnjati na AI.

Izrazi i formulacije mogu da deluju kao da su lični, a da zapravo budu samo tipični odgovori koje ChatGPT daje na ista pitanja iz prijave za koledž. Zamislite hiljade kandidata koji se prijavljuju na isti univerzitet i koriste isti AI za pisanje eseja – jezik verovatno deluje veoma slično.

Iako Kirk kaže da studenti nikada ne bi trebalo da koriste AI da napišu esej, smatra da tehnologija ipak može biti korisna u samom procesu. Prvo savetuje da provere da li svaki fakultet na koji se prijavljuju uopšte dozvoljava korišćenje AI-ja, i uopšte i konkretno u prijavama, i da se tih pravila drže. Kada dobiju tu informaciju, mogu da razmotre korišćenje nekog bota za istraživanje, osmišljavanje ideja, pravljenje skice, doterivanje nacrta, uređivanje i lekturu.

Livingston preporučuje AI samo za istraživanje i osmišljavanje ideja, i napominje da bi studenti trebalo da se pridržavaju i politike svoje srednje škole o korišćenju veštačke inteligencije. Kada je reč o činjenicama i istraživanju, kandidati moraju da dvaput provere tačnost informacija koje im AI pruži. „AI greši“, kaže Livingston. „Ne oslanjajte se na AI da vam izabere temu ili razvije ključne ideje“, dodaje Kirk.

Za korišćenje bota u brainstorming fazi, preporučuje da studenti prethodno sami suze izbor na nekoliko ključnih tema, a zatim traže ideje za njihov razvoj. AI može da bude koristan i u fazi revizije, kaže Kirk. Nedavno je radila sa kandidatom koji je ubacio u AI dve verzije istog eseja i zatražio da napravi sintezu u novu verziju.

Kirk ipak upozorava da studenti ne bi trebalo da dozvole da AI previše utiče na njihov stil pisanja – osim u pogledu strukture, pravopisa i interpunkcije. To može da izbriše njihov originalni glas. Korišćenje „velikih“ ili „fancy“ reči koje student inače ne bi upotrebio ima isti efekat. Službenici za upis mogu da uoče te razlike upoređujući ceo dosije kandidata.

Studenti koji u poslednjem trenutku posegnu za botovima bi trebalo da znaju da im neće doneti „čarobnu prečicu“ do upisa na fakultet iz snova. „Da, AI može da napiše dobar esej, ali dobar esej neće studenta upisati na fakultet“, kaže Livingston. „Mora da bude – sjajan“.