Petar Jelić – YU Grupa
Petar Jelić je rođen 1973. godine u Beogradu, u porodici čije se ime izjednačava sa pojavom i razvojem Rock’n Rolla na ovim prostorima. Uporedo sa klasičnim mizičkim obrazovanjem, kao tinejdžer osniva bend “Libertes”, a sa 19 godina postaje član YU Grupe. Sa YU Grupom izdaje tri albuma: “Rim” 1994., “Dugo znamo se” 2005., “Live” 2007. 2003. godine započinje solo karijeru albumom “Vidiš li ti što i ja”. Svirao je, aranžirao i producirao brojne albume i sarađivao sa gotovo svim domaćim muzičarima. 2007. godine otvara Centar za muzičko obrazovanje “Kulturno sklonište” sa željom da Rock’n Roll kulturu kroz sopstveno iskustvo i iskustvo svojih saradnika prenese na mlađu generaciju. 2014. godine osniva grupu “Rakila” sa kojom izdaje tri singla za pesme “Pokreni se”, “Let” i “Život me nosi”.
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Postavili ste pitanje tako da navodite na odgovor. Ne, mislim da je pojavom kompijutera došlo do drugačijeg načina komunikacije i prenosa informacija. Naravno, sada je svako u prilici da prezentuje svoje ideje, ali to nije lose, naprotiv.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Koliko ja vidim, po celom svetu broj sjajnih muzičara raste. Pojava šunda i neukusa ima isključivo veze sa nama samima i našim primitivizmom. Iz nekog razloga uvek smo spremni da se oduševljavamo glupošću i seljaklukom pa tako biramo i svoje predstavnike na svim nivoima. Iako bismo trebali biti svesni činjenice da što smo primtivniji i prizemniji lakše je nama upravljati i dalje se ne dižemo iz sopstvenog mulja, omililo nam se da se valjamo u blatu.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Slušanje muzike analogno je danas pitanje fetiša, a digitalno je standard. Tako to treba shvatiti i nepošteno je očekivati od mladih generacija da osete razliku zbog toga što nisu imali priliku da se sa analognim srode.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Što se samog zvuka tiče, digitalni zvuk je uhu (mozgu) neprirodniji i samim tim se razlikuje od svih ostalih zvukova na planeti na koje smo navikli. Ali pojavom digitalnog zvuka i kompijutera razmena ideja i potraga za bilo kojim delom ili umetnikom je postala momentalno dostupna, tako da je i to velika stvar.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
To nije istina, muzičari su sve bolji. To što se sa pisaće mašine prešlo na kompijuter ne znači da se pišu lošije knjige. Isto je i sa muzikom.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Moguće je napraviti odličan snimak, ideja je bitna. Neke stvari su se izgubile, a neke dobile. Ja nemam problem sa današnjim načinom rada, imam problem što loše filtriramo promene.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Zašto bismo sve promene koje su se dešavale u prošlosti doživljavali kao dobre i izučavali ih sa oduševljenjem, a omalovažavali one koje sad nastaju? Način života se vrtoglavo menja, što to ne bi radila i umetnost (muzika)? Umetnost i jeste podražavanje života!!!
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Ja ne gledam na to kao na isključivo lošu stvar. Ponavljam, meni je ideja i izvedba bitna, a način na koji je to postignuto, ostavljam umetniku.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Kada pričamo o nosačma zvuka i youtube mislim da je potrebno da postoji i jedno i drugo. Jedno zbog kvaliteta zvuka i užitka, drugo zbog brzine potrage. A što se tiče autorskih prava pretpostavljam da će se naći model kako da se bolje zaštiti autorstvo. Ali mislim da nikada više neće biti kao što je bilo.
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Pa sad, da li hoćemo demokratiju ili nećemo??? I da li jedno zaista isključuje drugo?
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Mislim da kvalitetna kampanja treba da obuhvati i plakate i društvene mreže. Ipak kada bih birao opredelio bi se za društvene mreže što je ujedno i veliki plus za prirodu.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Naravno da ne, ali je slika stanja ipak malo jasnija.
VII – Borba za RnR
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
YU Grupa je kao čovek od 45 godina, u punoj snazi!!! Upravo finiširamo sve u vezi novog albuma, pripremamo promociju, uskoro snimamo 2. spot i nastavljamo sa proslavom 45. Jubileja. Družićemo se ove godine!!!
Predrag Jovanović
Računajte na računare
