Pogled s visine: Dronovi koji su promenili svet
Ponekad zaboravimo da je svet ogroman prostor koji uglavnom ne vidimo dobro. Tehnološki napredak je doneo nove tačke s kojih može da se gleda, a u tome su poslednjih godina pomogli i dronovi. Pored toga što služe za snimanje iz vazduha, ove letelice mogu da se pretvore i u oruđe za obavljanje poljoprivrednih poslova u modernim gazdinstvima, ali i u smrtonosno oružje.
Dronovi se koriste u raznim oblastima, pa ih ima i u vojsci, ali i u filmskoj industriji. Mnogima su postali i omiljeni hobi, te su internet odavno preplavili snimci koji su napravljeni uz pomoć ovih letelica. Čovek je tako dobio „nova krila“, te pomagalo kojim se lako upravlja, a koje može da stigne i tamo gde njegovi veći rođaci do sada nisu mogli. Zainteresovanima je ponuđeno sve – od snimaka egzotičnih oblasti širom planete Zemlje, preko posmatranja ugroženih životinjskih vrsta i erupcija vulkana, pa sve do šaljivih videa.
Već neko vreme se koriste i u automatizaciji poljoprivrede. Takozvana „nova agrikulturalna revolucija“ počela je u septembru 2017. godine u Britaniji, kada su u okviru projekta Hands Free Hectare automatizovane mašine, kojima se upravlja na daljinu, počele da obrađuju polja. Toj floti se priključio i novi autonomni dron ojačan veštačkom inteligencijom, čiji algoritmi omogućavaju detektovanje i prepoznavanje voća.
Prednost ovog letećeg robota je što, za razliku od ljudskih radnika, može da radi bez prestanka, a u stanju je da dohvati svaki plod, bez obzira koliko se visoko nalazi. U pitanju je voćarska alatka budućnosti – FAR (flying autonomous robot) koji bez ljudske asistencije detektuje, procenjuje i bere voće. Za prepoznavanje voća koristi AI algoritme, a pored toga mu služe i za orijentaciju i balansiranje. Po završenoj berbi roboti šalju i podatke o količini i kvalitetu obranog voća, tako da korisnici u rekordnom roku dobijaju uvid u to koliko je plodova spremno za prodaju.
Gde je svetla, tu je i ona mračnija strana – u Pentagonu se radi na tehnologiji koja bi vojnicima u budućnosti mogla da omogući da smrtonosne vojne dronove kontrolišu samo uz pomoć snage uma, a u proces je uključeno šest ekspertskih timova. Takve letelice bi na komande trebalo da reaguju čim oni koji njima upravljaju pomisle na neku radnju. U projekat su uključeni i DARPA eksperti, koji su 2018. lansirali Next-Generation Nonsurgical Neurotechnology program koji omogućava konstruisanje interfejsa koji mozak povezuje sa kompjuterom, i za čiju implantaciju nije potrebna hirurška intervencija. Šest timova je u maju 2019. godine počelo da radi na novom projektu, a svaka jedinica ima drugačiji pristup, pa se, na primer, tima sa Carnegie Mellon univerziteta bavi pitanjima koja su u vezi sa električnim i ultrazvučnim signalima koji bi mogli da podrže novi interfejs.
Dronovi su oblast delovanja proširili i na druge planete, među prvima Mars helikopter – prva letelica koja je poletela iznad površine nekog drugog sveta.
