Porezna reforma u zemljama Evropske unije zbog Google-a i Facebook-a
Iz četiri najveće zemlje Evrozone ranije je stigao zahtev Evropskoj komisiji da internet giganti počnu da se oporezuju na osnovu prihoda, a ne na osnovu dobiti. Ova mera trebalo bi da spreči kompanije da koriste niske porezne stope u nekim zemljama članicama. Da je ovaj zahtev osnovan, potvrđuje i podatak iz izveštaja Paul-a Tang-a, člana Evropskog parlamenta, prema kojem su zemlje Evropske unije izgubile i do 5,4 milijarde evra koje je trebalo da dobiju od poreznih prihoda između 2013. i 2015. godine. Rupe u oporazivanju, koje su, pre svih, iskoristile kompanije Google i Facebook, su, prema izveštaju, odgovorne za ovaj gubitak.
Digitalni giganti ukupne porezne obaveze u zemljama Evropske unije svode na minimum tako što sve prihode preusmeravaju u zemlje članice sa niskim poreznim stopama, poput Irske i Luksemburga. Tu se, pre svih, radi o kompanijama Facebook i Google, budući da većinu prihoda ostvarenih u Evropskoj uniji knjiže u Irskoj, te plaćaju daleko niže poreze nego u drugim delovima sveta.
Google, tako, van Evropske unije plaća 9% poreza na ostvarene prihode, a u uniji samo 0,82%. Porezi kompanije Facebook, sa druge strane, iskazani udelom u prihodima koji su knjiženi izvan Evropske unije, iznose između 28 i 34%, a u zemljama članicama između 0,03 i 0,1%. Upravo je zbog toga procenjeno da su zemlje Evropske unije od 2013. do 2015. godine izgubile između 5,1 i 5,3 milijarde prihoda od poreza.
Ovaj gubitak je jedan od razloga zbog kojih se planira predlog porezne reforme, koji priprema Paul Tang, takozvane zajedničke korporativne porezne osnovice koja bi trebalo da uskladi porezne olakšice na dobit kompanija u zemljama Evropske unije. Prema ovom predlogu bi multinacionalne kompanije porez plaćale u zemljama Evropske unije u kojima njihove digitalne platforme ostvaruju godišnje prihode od najmanje pet miliona evra. Prema postojećim zakonima internet kompanije sada plaćaju porez samo u zemljama u kojima su fizički prisutne i registrovane, a bez obzira na to gde ostvaruju dobit. Tang-ov predlog sličan je onome što je predložilo Estonsko evropsko predsedništvo, a podržali ministri finansija Francuske, Nemačke, Italije i Španije.
Izvor: Business Standard
