Problemi i rešenja startapa u Srbiji
Inicijative poput poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja, reforme sistema paušalnog oporezivanja, kao i izrada registara neporeskih nameta i procedura biće prvi koraci u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja za startap i pomoć za podsticanje inovativnosti i kreativnosti mladih u Srbiji naglasio je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić. Zaključio je da je broj otvorenih preduzetničkih radnji opao za trećinu u poslednjih deset godina, a odnos otvorenih i ugašenih firmi sa deset prema jedan na tri i po prema jedan. „Želimo da preokrenemo taj trend jer su startap firme najveći generatori zapošljavanja i statistike razvijenih zemalja pokazuju da oni koji opstanu prvih pet godina povećaju broj zaposlenih i do 60%.“ rekao je Đokić na otvaranju međunarodnog seminara „SEE MIKTA – Inovacije i preduzetništvo“.
Seminar je otvorio Tanžu Bilgič, ambasador Turske u Srbiji, koji smatra sa su tehnologije važne isto koliko i obrazovanje ljudi u toj oblasti. Učesnicima se obratio i Marco Antonio Garcia Blanco, ambasador Meksika u Srbiji koji je govorio o meksičkim iskustvima u kreiranju povoljnog poslovnog okruženja i preduzetničkog društva. Direktor Australijsko-srpske privredne komore, Igor Savić zaključio je prvu sesiju svojim izlaganjem. Naglasio je koliko je bitno da Vlada pomaže startapove, i da su prepreke ne preuzimanje rizika i neinovativno razmišljanje, a prilike koje treba iskoristit su pored pomoći Vlade i obrazovanje koje je kluč, kao i da je bitan razgovor među ljudima u zajednici.
„Softverska industrija Srbije je poznata po inovacijama, gde je čak šest hiljada ljudi zaposleno u dve hiljade kompanija i taj broj stalno raste, međutim, potrebno je da se poveća i broj diplomiranih IT stručnjaka jer je globalna potražnja za visokoobrazovanim kadrovima za kompjuterske nauke veća od ponude“ zaključio je dr Reinhard Scholl iz Međunarodne telekomunikacione unije u drugoj sesiji, na skupu koji su organizovali NALED i ambasade pet zemalja grupe MIKTA (Meksiko, Indonezija, Koreja, Turska i Australija), sa ciljem razmene svetskih iskustava i praksi u razvoju startap firmi. Jedan od novih izvora finansiranja jesu velike korporacije poput Samsung NEXT-a koje putem ulaganja, mentorstva, tehničke i stručne podrške ili obezbeđivanja prostora za rad pomažu malima da razviju proizvode, sa mogućnošću da ih kasnije i kupe. Direktor Samsung NEXT-a Felix Petersen izneo je nekoliko predloga vladama „Startap inicijative su dobre, kao i inicijative za razvoj e-uprave, ali ključno je da cene zakupa prostora budu niske, a još važnije da preduzetnici rade na mestu koje je dobro za život.“
Treću sesiju otvorila je prezentacija direktora Startap alijanse iz Koreje Jungwook Lim, sa kojim smo ovom prilikom razgovarali, istakao je značaj razvoja preduzetničke kulture, podsticajne regulative, uključivanja iskusnih preduzetnika kao mentora početnicima, a posebno značaj lakšeg pristupa novcu za ulaganje jer je malo ko spreman na rizik finansiranja startapa. „Neophodno je da država pokrene program finansijske podrške startap firmama u ranoj fazi kao što je to uradila Koreja, koja sada ima i Ministarstvo za mala i srednja preduzeća i startap. Potrebno je obezbediti da lokalni inkubatori, akceleratori i fondovi za preduzetnički kapital kojih je sve više, finansiraju dalji razvoj. Na uloženih 120 miliona dolara dosad smo dobili više od 300 uspešnih startap kompanija“ naglasio je Lim. Vukašin Stojkov je predstavio razvojni put projekta Startit, kroz godine i šta su sve učinili da bi podstakli i pomogli startapovima u Srbiji. Otvarajući startap centre po celoj Srbiji omogućili su da se širi preduzetnički duh i mreža kontakata, a samim tim i mreža investitora.
