Problemi u izboru karijere: Ljubav ili novac?
Ideja da bi zaposleni trebalo da voli posao koji radi, da bi ga obavljao dobro, nije nova, ali se često ne poklapa sa konceptima koji se nauče na početku života. Obično u to vreme postoje dva stanja – jedno, u kojem te drugi primoravaju da radiš ono što ne želiš, a što se tumači kao posao, i drugo, u kojem se radi ono što se želi, a što se tumači kao igra. Upravo zbog toga mnogi odustanu od ideje da će ikada biti plaćeni za obavljanje posla koji vole, te se okrenu izborima koji će im doneti dovoljno novca za funkcionalan život.
Izbor karijere je svakako jedno od važnih životnih pitanja, budući da svaki pojedinac dobar deo vremena provede na radnom mestu. Iako savetnici prilikom izbora profesije uglavnom ne savetuju protiv toga da se neki hobi ili interesovanje pretvore u karijeru, u poslednje vreme upozoravaju da ljubav prema nečemu ne sme biti jedini faktor u izboru posla.
Sa druge strane, obično se najviše vole one aktivnosti u čijem je obavljanju određena osoba dobra, te pretvaranje nekog interesovanja u karijeru podrazumeva da je pojedinac talentovan za ono čime želi da se bavi, i da će u obavljanje posla uključiti čitav spektar svojih talenata.
Jasno je da se priroda posla tokom vremena menjala, ali je od samih početaka računala na to da će radnja koja se obavlja radniku obezbediti sredstva koja su mu neophodna za život. Tako sloboda u izboru karijere zavisi i od odgovornosti koje pojedinac ima. Pravila se tu obično razlikuju, te će otac troje dece imati bitno manje slobode od, recimo, nekog osamnaestogodišnjaka.
I dok u zemljama u kojima je ekonomija slabo razvijena, te je dobar deo stanovništva na granici siromaštva, priča o poslu na koji se odlazi pevajući zvuči poput bajke, mediji nas sa druge strane često upoznaju sa pričama čiji su junaci ostvarili svoje snove, te se obogatili preko noći. Ako u priči ne postoji deo o materijalnoj dobiti, nedostajaće i srećan završetak, budući da se u savremenom društvu veruje kako je novac jedini izvor i uzrok sreće, te spas od svakodnevnih životnih poniženja, a što opet dovodi u pitanje odnos ljubavi i posla.
Još je Konfučije rekao da ako “odabereš posao koji voliš, nećeš morati da radiš ni jedan dan u životu”, ali većina, pritisnuta svakodnevnim životnim obavezama, rano prestane da traga za poslom iz snova, te završi baveći se poslom koji su radili njihovi roditelji, poslom koji će im doneti novac ili položaj, te poslom koji su počeli da rade sticajem različitih okolnosti.
Iako mnogi misle kako bi uz dovoljno novca lako saznali čime žele da se bave, istina je da su životne teškoće te koje uobličavaju život. Kada se uklone, većina ljudi ne zna šta bi sa sobom, pa tako oni koji dobiju na lutriji, ili naslede neku sumu novca, nisu nužno srećniji od drugih. Najsrećniji su, čini se, oni koji žive i rade ono što vole, dok se, usput, nose sa životnim izazovima.
Izvori: irishtimes, paulgraham
