Prototip čipa nalik mozgu obećava zeleniju veštačku inteligenciju, kaže IBM
Sve više se javlja zabrinutost zbog emisija u vezi sa skladištima punim računara koji napajaju sisteme veštačke inteligencije.
Prototip čipa „nalik mozgu“ mogao bi da učini veštačku inteligenciju (AI) energetski efikasnijom
IBM je rekao da bi njegov prototip mogao dovesti do efikasnijih AI čipova koji manje troše bateriju za pametne telefone. Njegova efikasnost se svodi na komponente koje funkcionišu na sličan način kao i veze u ljudskom mozgu, kaže se. U poređenju sa tradicionalnim računarima, “ljudski mozak je u stanju da postigne izuzetne performanse uz malo energije”, rekao je naučnik Tanos Vasilopulos, iz IBM-ove istraživačke laboratorije u Cirihu, u Švajcarskoj.
On je rekao da bi superiorna energetska efikasnost značila da bi „velika i složenija radna opterećenja mogla da se obavljaju u okruženjima male snage ili sa ograničenom baterijom“, na primer, automobilima, mobilnim telefonima i kamerama. „Pored toga, dobavljači oblaka će moći da koriste ove čipove da smanje troškove energije i njihov ugljenični otisak“, dodao je on.
‘Digitalno analogno’
Većina čipova je digitalna, što znači da čuvaju informacije kao 0s i 1s, ali novi čip koristi komponente koje se nazivaju memristori [memorijski otpornici – memory resistors] koji su analogni i mogu da čuvaju niz brojeva. Razliku između digitalnog i analognog možete zamisliti kao razliku između prekidača za svetlo i prekidača za prigušivanje. Ljudski mozak je analogan, a način rada memristora sličan je načinu na koji funkcionišu sinapse u mozgu. Profesor Ferante Neri, sa Univerziteta u Sariju, objašnjava da memristori spadaju u oblast onoga što biste mogli nazvati računarstvom inspirisanim prirodom i koje oponaša funkciju mozga. Memristor bi mogao da “pamti” svoju električnu istoriju, na sličan način kao sinapsa u biološkom sistemu. “Međusobno povezani memristori mogu da formiraju mrežu koja liči na biološki mozak”, rekao je. On je bio oprezno optimističan u pogledu budućnosti čipova koji koriste ovu tehnologiju: „Ova dostignuća sugerišu da smo možda na pragu da budemo svedoci pojave čipova sličnih mozgu u bliskoj budućnosti.“ Međutim, on je upozorio da razvoj računara zasnovanog na memristorima nije jednostavan zadatak i da će pred nama biti niz izazova za široko usvajanje, uključujući troškove materijala i poteškoće u proizvodnji.
Korišćenje ovih komponenti čini novi čip energetski efikasnijim, ali novi čip takođe ima digitalne elemente, što ga čini lakšim za postavljanje u postojeće AI sisteme. Mnogi telefoni sada imaju ugrađene AI čipove koji pomažu u stvarima kao što je obrada fotografija. Na primer, iPhone ima čip sa “neuralnim motorom”.
U budućnosti, IBM se nada da bi čipovi u telefonima i automobilima mogli biti efikasniji, obećavajući duži vek baterije i nove aplikacije.
Na kraju, čipovi poput IBM-ovog prototipa mogli bi pomoći u uštedi mnogo energije ako bi zamenili čipove u bankama računara koji napajaju aplikacije moćne AI sisteme. Takođe bi mogli da iseče vodu potrebnu za hlađenje centara podataka koji su gladni energije. Data centrima su potrebne ogromne količine električne energije da bi mogli da rade – veliki objekat će koristiti toliko struje koliko i grad srednje veličine.
Profesor IT-a na Univerzitetu Bat, Džejms Devenport, rekao je da su otkrića IBM-a „potencijalno interesantna”, ali je upozorio da čip nije „jednostavno za korišćenje” rešenje problema, već više „mogući prvi korak”.
Izvor: Bbc
