Računari i Galaksija: Druga mladost četrdesetogodišnjaka
Početak kompjuterske revolucije u bivšoj Jugoslaviji poklapa se sa publikovanjem Računara u vašoj kući, prvog kompjuterskog časopisa koji je doneo mnogo više od informacija o tadašnjem čudu zvanom kućni računar. Čitaoci su dobili ekskluzivnu priliku da sami naprave svoj prvi računar nazvan Galaksija. Stotinak hiljada čitalaca je kupilo Računare, desetak hiljada je sklopilo Galaksiju. Četrdeset godina kasnije, pripremamo digitalno restaurirane Računare u vašoj kući, a imaćete i priliku da ponovo napravite Galaksiju, istu kao nekada, ali prilagođenu 2024. godini.
Teško je iz današnje perspektive sagledati početak osamdesetih, vreme pre Interneta kada se do informacija teško dolazilo, naročito u Jugoslaviji koja je bila u priličnoj meri zatvorena prema (Zapadnom) svetu, uz oštre propise koji su zabranjivali uvoz bilo kakve tehničke robe skuplje od pedesetak nemačkih maraka. Čak je i nabavka knjiga i časopisa predstavljala problem, naročito s obzirom na njihove cene i loš rad tadašnje Pošte i carine. Pa ipak, glavne vesti su nekako stizale: dolazilo je vreme kućnih računara, biće to nova tehnologija koja će promeniti način na koji radimo, učimo, zabavljamo se…
Biće to vrhunski izrađena monografska publikacija, propraćena dodatnom brošurom koja će opisati čitav projekat i izložiti mnoge detalje iz istorije nastanka originalnih Računara u vašoj kući, ali i ovog reprinta. Naručite je u pretplati na racunari.com
Poznavanje računara biće, kako se tada govorilo, „pismenost za XXI vek“. A većina ljudi je u tom smislu bila potpuno nepismena – o kompjuterima se u široj javnosti nije znalo praktično ništa, a oni su u najboljem slučaju zamišljani kao u SF filmovima.
Računari za svakoga
Časopis za popularizaciju nauke Galaksija je jedan od retkih koji su se na praktičnom nivou bavili kompjuterima. Od januara 1981. godine postojala je redovna rubrika posvećena najpre programabilnim kalkulatorima, a kasnije i kućnim računarima. Podstaknuti interesovanjem za ovu temu, urednici časopisa Galaksija odlučili su da pripreme samostalnu publikaciju, specijalno izdanje Računari u vašoj kući, koje je objavljeno poslednjih dana 1983. godine – na naslovnoj strani je pisalo januar 1984, da bi najave delovale aktuelnije. Urednik je bio Jova Regasek.
Računari u vašoj kući su predstavljali ogroman uspeh – publikacija je više puta doštampavana, a ljudi su često bili spremni da putuju u neko susedno manje mesto u nadi da će na slabije posećenom kiosku uspeti da kupe svoj primerak. Čitani su od korica do korica, a što je najlepše, ponudili su više od tada (čak i na fakultetima) široko zastupljenog „učenja programiranja na papiru“: svako iole vičan lemljenju mogao je da legalno nabavi delove i sklopi svoj prvi kućni računar nazvan Galaksija, delo Voje Antonića.
Za mnoge čitaoce Računari u vašoj kući su predstavljali životnu prekretnicu, koja ih je usmerila prema karijeri u oblasti informacionih tehnologija. Sećaju ih se sa mnogo nostalgije, ali to sećanje može da preraste i u razočarenje ako nađu Računare u nekom starom ormanu i uzmu ih u ruke. Bilo je to siromašno vreme kada se štedelo na svemu, pa i na štampi. Računari u vašoj kući su odštampani na sivkastom roto-papiru najnižeg kvaliteta, na slabo održavanim mašinama, sa loše uravnatim ofsetnim pločama, nekvalitetnom pripremom za štampu i fotografijama koje su napravljene ispod svakog standarda. Da, informacije su bile sjajne, mnogo su važnije od papira na kome su odštampane, ali zar i taj papir ne bi mogao da bude malo sjajniji? I tako se javila Ideja: zašto ne bismo pomogli očuvanju digitalne baštine tako što bismo obnovili ovu značajnu publikaciju i ponudili je čitaocima u originalnom obliku. Ili možda nečem boljem od originalnog oblika…
Isto, samo mnogo lepše
Sadržaj Računara u vašoj kući raspoloživ je na Internetu (https://dejanristanovic.com/rac1/) još od januara 1997, kada ga je Ana Marković prekucala; OCR softver vredan pažnje još nije bio raspoloživ. Ali, tekst je jedno a kompletno izdanje nešto drugo. Mogli smo da ga skeniramo i preštampamo, izgledalo bi lepše, ali bi i dalje sve bilo muljavo. I tako je naš nekadašnji art direktor Darko Staničić predložio da izdanje ponovo prelomimo: da sredimo slike primenom svih metoda veštačke i prirodne inteligencije, nađemo odgovarajuće fontove i krenemo, red po red – sve mora da bude potpuno isto.
Imate jedinstvenu priliku da sami napravite jednostavni kompjuter, shvatite kako on funkcioniše, koje su mu komponente i šta svaka od njih znači. Na kraju dobijajate mašinu koja radi i za koju ima dosta gotovih programa – stare, jednostavne igre sa blok grafikom mogu da ponude mnogo sati čiste zabave. Jedan je Tetris…
Pokazalo se da se radi o gigantskom zadatku sa kojim se Darko rvao 15 godina (dobro, nije mu to bio jedini posao u životu), da bi mu na kraju pomogao i PC Press-ov DTP tim na čelu sa Vojislavom Simićem, sve u nadi da ćemo do realizacije stići na četrdesetogodišnjicu, a ne pedesetogodišnjicu originalnog izdanja. Inicijalni i najveći problem je bio font – najpre je pronađena Univers familija koju je pravila Linotype-Hell Foundry, dakle proizvođač foto-sloga koji je BIGZ, izdavač Računara, koristio. Fontovi su bili slični, ali ne i identični originalu. Bilo je potrebno mnogo istraživanja pomoću raznih on line alata dok nije pronađen Heidelberger Druckmaschinen AG, za sve praktične pojmove identičan fontu korišćenom u originalnoj publikaciji.
Iako fraza „isto, samo mnogo bolje“ zvuči kontradiktorno, ona veoma dobro opisuje suštinu
ovog projekta
Bilo je mnogo problema sa slikama. Početkom osamdesetih zakoni o autorskim pravima u Jugoslaviji praktično nisu postojali, tako da su slike slobodno preuzimane iz Zapadne kompjuterske štampe. Kvalitet štampanih originala je verovatno bio solidan, ali je u procesu skeniranja, promene dimenzija i štampe mnogo toga izgubljeno. Originali nisu sačuvani, a nije bilo ni podataka o tome koja je knjiga ili časopis korišćen kao izvor za konkretnu ilustraciju.
Kako vreme prolazi, sve više starih kompjuterskih časopisa je dostupno za besplatno preuzimanje na Archive.org i drugim sajtovima. Pokušali smo da lociramo barem neke od korišćenih slika, pošto većina njih verovatno potiče iz časopisa objavljenih između januara i oktobra 1983. Nažalost, Google Images nije davao ništa smisleno, pa je spora ručna pretraga bila jedina opcija. Neke od slika su zaista pronađene, uglavnom u reklamama objavljenim u časopisima Sinclair User i Personal Computer World. Za sve ostale ilustracije, dosadno uređivanje u Adobe Photoshop-u, uz povremeno korišćenje AI alata, je jedini put do digitalne restauracije.
Nova foto-sesija
Primećeno je da su, ironično, najlošijeg kvaliteta slike koje su originalno napravljene za Računare u vašoj kući. Tokom snimanja sklapanja računara Galaksija nije korišćeno adekvatno osvetljenje, a proces skeniranja slajdova od 35 mm nije bio dovoljno precizan. Zaključili smo da su fotografije na stranicama 57-62 tehnički toliko bedne da ih nema smisla popravljati. A upravo te fotografije predstavljaju verovatno najzanimljiviji deo publikacije.
I tako se javila Ideja: zašto ne bismo pomogli očuvanju digitalne baštine tako što bismo obnovili ovu značajnu publikaciju i ponudili je čitaocima u originalnom obliku. Ili možda nečem boljem od originalnog oblika
I tako je došlo vreme za radikalnu odluku – da se te fotografije ponovo snime korišćenjem savremene foto-opreme. Za to je bilo potrebno sastaviti novi primerak računara Galaksija, što preciznije imitirajući svaku od 35 napravljenih fotografija. Tu je mnogo pomogao Voja Antonić, koji je pri jednom od dolazaka iz Amerike doneo sve komponente za sklapanje Galaksije, uključujući i novu štampanu ploču koju je napravio, kao i kućište od vitroplasta. Sklapanje je fotografisao Boris Stanojević, koristeći moderno osvetljenje i foto-aparat Canon EOS 6D sa objektivom 24-70 F4L. Ruke koje leme i postavljaju komponente „pozajmila“ je Sofija Stanojević. Jasno je da, uz sav trud, slike nisu mogle da budu identične u svakom detalju, ali smo zaključili da su dovoljno slične.
Posebna pažnja posvećena je ponovnom kreiranju naslovne strane. Originalna slika je bila loše snimljena, loše odštampana i previše tamna. Na sreću, ispostavilo se da je računar Galaksija koji je prikazan na naslovnoj strani sačuvan u svom originalnom obliku. Monitor nije sačuvan, a identičan model nismo mogli da nađemo na tržištu polovnih uređaja. Nakon duže diskusije, Ivan Antonić je napravio 3D kompjuterski model monitora. Na originalnom monitoru je prikazan tekst „Napravi i ti računar Galaksija“; u modernoj verziji tekst je nacrtan piksel po piksel u Adobe Photoshop-u, veštački zamućen i iskrivljen kako bi izgledao kao da je prikazan na ekranu.
Vođeno je dosta računa o današnjim cenama komponenti, pa se umesto LS kola, koja se teško pronalaze i skupa su, koriste HCT kola čija je cena beznačajna. Komponente za novu Galaksiju neće koštati više od 100 dolara – ko kaže da je pre 40 godina sve bilo jeftinije!
Pozadina naslovne strane bio je poster čiju kopiju nismo mogli da nađemo. Zato je Sunčev sistem predstavljen na plakatu delimično precrtan. Neke planete su skenirane sa originalne naslovne stranice, odvojeno isečene i popravljane, pa je sve to sklopljeno u finalnu bitmapu.
U trenutku zaključivanja ovog teksta u toku su završne pripreme digitalno restauriranog izdanja koje bi trebalo da izađe iz štampe u januaru 2024. godine. Biće to vrhunski izrađena monografska publikacija, propraćena dodatnom brošurom koja će opisati čitav projekat i izložiti mnoge detalje iz istorije nastanka originalnih Računara u vašoj kući, ali i reprinta. Naručite ovu publikaciju u pretplati, po povlašćenoj ceni, na sajtu racunari.com.
Galaksija 40 godina
Priča se ne završava na reprintu časopisa – zapravo tek sada stvari počinju da budu uzbudljive. Kroz nekoliko razgovora sa Vojom Antonićem, konstruktorom Galaksije, došlo se do ideje da napravimo novu verziju ovog malog kompjutera.
Interesovanje za Galaksiju ne jenjava ni 40 godina nakon njenog nastanka. Ne radi se samo o tome da je Galaksija danas eksponat u najznačajnijem svetskom muzeju starih računara u mestu Mountain View, Kalifornija, kao i u domaćem Muzeju nauke i tehnike. Ne, Galaksija i dalje živi: Aleksandar Marić i Vukašin Živaljević su 2019. godine snimili dokumentarni film upravo pod nazivom „Galaksija, kompjuter koji je odbio da umre“. Organizovali su crowdfunding kampanju i prikupili dovoljno novca za snimanje filma, čija je premijera održana 13. decembra 2021. godine u Novom Sadu. Film je 20. oktobra 2022. prikazan na drugom programu RTS-a.
Tokom te crowdfuning kampanje, desetine entuzijasta naručili su matične ploče i komplete i sastavili ovaj retro-računar, funkcionalno identičan originalnoj Galaksiji; održano je i nekoliko skupova tokom kojih su ljudi lemili komponente i isprobavali svoje nove računare. Tako je broj srećnih vlasnika računara Galaksija porastao u 21. veku. A onda su, potpuno nezavisno od nas, u Italiji, na sajtu apuliaretrocomputing.it pokrenuli akciju gradnje Galaksije koje je izazvala veliki odziv. Galaksija i njene nove verzije su posle toga predstavljene u uglednom časopisu IEEE Spectrum iz jula 2023. godine, kao i u knjizi Lewis Packwood: Curious Video Game Machines: A Compendium of Rare and Unusual Consoles, Computers and Coin-Ops koja je ovih dana objavljena u Velikoj Britaniji.
Zašto se toliko ljudi danas, u doba beskrajno moćnijih računara, telefona i druge opreme, bavi računarom iz osamdesetih godina? Pre svega zato što je to jedinstvena prilika da sami naprave kompjuter, shvate kako on funkcioniše, koje su mu komponente i šta svaka od njih znači. Povrh svega, na kraju dobijaju mašinu koja radi i za koju ima dosta gotovih programa – da, današnje igre spektakularno izgledaju, na ekranu se odvijaju pravi akcioni filmovi čijim tokom upravljate, likove vodi veštačka inteligencija…Ali i stare, jednostavne igre sa blok grafikom mogu da ponude mnogo sati čiste zabave. Jedan je Tetris…
Ista, samo mnogo bolja
Sa druge strane, originalna Galaksija se ne slaže najbolje sa današnjim okruženjem. Malo ko u sobi ima CRT televizor sa kojim bi je povezao, a ni kasetofon se ne može kupiti u obližnjoj prodavnici. Ako ga i imate u nekom ormanu, verovatno je u međuvremenu postao neupotrebljiv zbog prašine i istezanja gumica; o audio-kasetama da i ne govorimo.
Zato je Voja Antonić projektovao novu Galaksiju za 2024. godinu. Ne brinite, funkcionalno je jednaka staroj i na njoj se izvršavaju svi programi napisani za Galaksiju. Ali se za napajanje koristi običan ispravljač (može i punjač za mobilni telefon), povezuje se na današnji monitor sa video ulazom, a programi se upisuju u internu flash memoriju na koju može da ih stane koliko god želite. Štaviše, sa PC-ja možete da menjate sadržaj te memorije, upisujući i brišući programe po potrebi. Galaksijin bejzik je obogaćen komandama za učitavanje, snimanje i pregled programa u flash memoriji.
Kad je već pravio novu ploču, Voja se potrudio da je optimizuje na približno polovinu originalne površine i da, zahvaljujući dvoslojnoj štampi, izbegne potrebu za lemljenjem 119 kratkospojnika. Novu Galaksiju ćete sklopiti i pokrenuti mnogo lakše nego staru. A biće moćnija, pošto je RAM sa 6 KB porastao na 30 KB, a ROM sa 8 na 32 KB. Ne zato što smo mislili da je to proširenje neophodno, nego zato što danas RAM od 32 KB košta znatno manje od RAM-a od 6 KB, što se može reći i za ROM. Vođeno je dosta računa o današnjim cenama komponenti, pa su umesto LS kola koja se teško pronalaze i skupa su, korišćena HCT kola čija je cena beznačajna. Sve u svemu, komponente za novu Galaksiju neće koštati više od 100 dolara – ko kaže da je pre 40 godina sve bilo jeftinije? Na vama je samo da ih zalemite na ploču…
Došlo je vreme za radikalnu odluku – da se fotografije ponovo snime, korišćenjem savremene foto-opreme. Za to je bilo potrebno sklopiti novi primerak računara Galaksija, što preciznije imitirajući svaku od 35 ilustracija
U zavisnosti od interesovanja za samogradnju, naš časopis će se potruditi da pomogne čitaocima. U svakom slučaju ćemo objaviti kompletnu tehničku dokumentaciju, dizajn štampane ploče, disasemblirani listing i binarni kod sistemskog softvera i karakter-generatora, precizan spisak komponenti sa uputstvom za naručivanje, uputstvo za upotrebu sa novim komandama, video o sklapanju i korišćenju računara na našem YouTube kanalu, kao i druge informacije. Možemo da obećamo i proizvodnju i nabavku štampanih ploča, koje će svakako biti značajno jeftinije ako ih naručimo u većem broju. Najzad, ukoliko bude interesovanja, organizovaćemo i nabavku ostalih komponenti preko neke od partnerskih firmi. Zato predlažemo da se prijavite na sajtu racunari.com – prijava vas ne obavezuje, ali će nam pomoći da procenimo interesovanje i prilagodimo mu se. Baš kao i pre 40 godina…
