Razvoj na lepom plavom Dunavu
WeAreDevelopers je konferencija za programere koja je za samo tri godine zabeležila veliki rast. Od početnih 200, preko prošlogodišnjih 600, ove godine je sakupila čak 3.800 učesnika i postala veoma ozbiljan kandidat za najveći evropski događaj u oblasti razvoja softvera.
Put u Beč, gde se konferencija održavala 11. i 12. maja, vodio nas je ne našim developerskim zaslugama, već interesom koji za ovu oblast pokazujemo već dugo – još pre nego što je Srbija postala meka outsourcing‑a. Rado smo se odazvali pozivu Predstavništva grada Beča, jer i mi volimo da učimo i da se razvijamo.
Radost odlaska u Beč upotpunio je slobodan dan pre konferencije i smeštaj u hotelu Shani koji je neobičan po mnogim detaljima. Na primer, prijavljujete se elektronski, bez recepcionera, potpisujete se na tabletu, potom vam štampač isporuči ključ za sobu koji je zapravo beskontaktna RFID kartica. Ključ ne morate ni da uzmete, jer će aplikacija hotela u vašem telefonu preuzeti kod i u sobu možete da ulazite i pomoću mobilnog telefona (lakše je ako telefon podržava NFC). U sobi je poveliki Samsung televizor s internacionalnim izborom HD kanala na koji možete da WiDi‑bimujete sve što ste poneli na telefonu ili laptopu… pod uslovom da imate WiDi. Ponosno smo probali sve ove gedžetarije, kao i Internet impozantne brzine (ako ne računamo dalekoistočna iskustva).
Osnivači konferencije WeAreDevelopers su Benjamin Ruschin, Thomas Pamminger i, naših gora list, Sead Ahmetović s kojim smo detaljnije razgovarali o konferenciji, njenim ciljevima i daljim planovima. Da ne zaboravimo, možda je već sada vreme da sledeći WAD upišete u svoje kalendare, jer je očekivani broj učesnika za sledeću godinu čak 10.000.
Važno je ko počinje
Zbog međunarodne prirode konferencije zvanični jezik je bio engleski, a jedini ko je veći deo govora održao na nemačkom jeziku bio je Christian Kern, kancelar Republike Austrije koji je i otvorio skup. Mladi i vrlo energični kancelar, kome kolege iz inostranstva često spočitavaju zbog „trampolikih“ izjava da Austrija treba ponovo da bude velika, održao je kratak ali vrlo nadahnut govor u kome je naglasio da su programeri danas nosioci promena u društvu, možda čak u većoj meri nego političari. Ukazao je i na neminovnost promena, te na činjenicu da u tim promenama moraju da učestvuju svi, jer su samo inovacije garancija napretka i jake privrede. Verujemo da kancelar ovo zaista misli, kao što verujemo da je to bio signal da neki novi, moderni kancelari posvećuju pažnju čak i tako opskurnim grupama kao što su developeri.
Nakon otvaranja i kratkog pozdrava osnivača, konferencijski događaji su se raštrkali po celoj Marx Halle (nije „onaj“ Marks, nego St. Marx) na preko 9.000 kvadratnih metara. Pored glavne bine koja je primala oko 2.000 posetilaca i bila neprestano puna, predavanja i radionice su se održavale na još dve manje bine (žutoj i zelenoj) i u tri neobične tvorevine koje su neodoljivo podsećale na eskimski iglo, a tako su se i zvale.
U jednom od igloa, koji su primali 100‑150 posetilaca, razgovaralo se o poslovnoj dimenziji softverskog razvoja (executive track) i o temama koje se tiču podsticaja startapa, inovacija, te prepoznavanju i podršci dobrim projektima. U preostala dva su se smenjivale razne teme i radionice o konkretnim problemima iz raznih oblasti – od dizajna aplikacija koji treba da bude fokusiran na korisnika, do raznovrsnih tema iz bekenda koji su obuhvatali korišćenje raznih programerskih alata, ali i IoT, robotiku, virtuelnu realnost…
Kad veliki govore
Govornici na glavnoj bini bili su i najzanimljiviji, a po cenu da nekima učinimo nepravdu, odlučili smo se da izdvojimo one koji su nama bili najzanimljiviji. Na samom početku, iz kompanije SAP, kao najvećeg sponzora konferencije WAD, delegiran je gospodin Martin Wezowski, Chief Designer za SAP Innovation Center koji je istakao važnost eksponencijalnog razvoja. Pomoću očiglednih primera iz istorije, vrlo brzo nas je ubedio da evolucija ideja ne može da proizvede ni približno takav prodor i da tako utiče na razvoj kao pojedinačne, revolucionarne ideje koje su ponekad više ličile na maštu nego na nešto što će istinski izmeniti svet.
Za prave developere, poslastica je bio Hakon Wium Lie, pronalazač CSS‑a i CTO u kompaniji Opera Software. Tokom godina svi smo postali svesni uloge i značaja dizajna u finalnom proizvodu. Čak i najtvrdokorniji bekend zagovornici (u koje pomalo ubrajam i sebe), postali su svesni da od dizajnerskih mogućnosti i njihove dobre upotrebe uveliko zavisi kvalitet krajnjeg softverskog proizvoda.
Zainteresovao nas je i Rasmus Lerdorf, pronalazač PHP‑a i istaknuti developer u kompaniji Etsy, koga smo krajem maja mogli da vidimo i na Beogradskoj konferenciji PHP programera. On je opširno predstavio PHP7 u svoj njegovoj veličini kad je u pitanju brzina izvršavanja koda i drastično manji procesorski i memorijski zahtevi – skoro da smo poverovali da će PHP7 energetski stabilizovati našu planetu.
Na kraju, svojevrstan doživljaj bilo je izlaganje legende ID Sofware‑a. Legendarni John Romero možda i nije tako atraktivan govornik poput ostalih, koliko predstavlja ikonu savremenog programiranja kompjuterskih igara. Čovek koji je inicirao i osmislio projekte kao što su Wolfenstein 3D, Dangerous Dave, Hexen, Doom i Quake svakako je imao šta da ispriča o svojim iskustvima kako je bilo teško biti pionir u nekim oblastima i šta je sve potrebno da bi se prepreke preskočile.
Za kraj
Na kraju konferencije uspeli smo da Seada Ahmetovića, jednog od osnivača konferencije, pitamo da li je treća WAD konferencija zaista značila eksponencijalni razvoj o kome je govorio Martin Wezowski. S neskrivenim zadovoljstvom zaključio je da je konferencija ispunila očekivanja, i za sledeću godinu najavio pomenutih 10.000 učesnika. Ispostavilo se da su jedine sitne primedbe upućene na račun Interneta tokom konferencije, ali nam je potpuno jasno da nije lako obezbediti Internet za skoro 4.000 vrlo zahtevnih korisnika – u jednom trenutku činilo nam se da su svi live na barem nekoj od društvenih mreža (da, mnogi su imali po više uređaja). Kako će biti s 10.000 učesnika, jedva čekamo da vidimo.
Ono što čini konferenciju velikom, konstatovao je Sead, je i činjenica da su mnoge institucije, kompanije i udruženja stala iza WeAreDevelopers i da developeri nisu (i neće biti) prepušteni sami sebi. Barem u Austriji. Na pitanje „zašto i u našem regionu ne možemo da dostignemo tako dobru podršku države razvojnim projektima“, Sead je skromno odgovorio: „Samo radite… Radićemo zajedno, otvarati centre za razvoj, inkubatore, habove… Onda se odjednom nešto desi, i sve krene.“
Dakle, ne preostaje nam ništa drugo nego da što bolje organizujemo predstojeći Bizit u nadi da će on označiti eksponencijalni skok, pa makar i s malim eksponentom.
