RNIDS – Ne­za­drži­va tran­sfor­ma­ci­ja pos­to­ja­nja

Svet u kojem živimo je u procesu konstantne inovacije. Nekada sporija, danas sve brža, digitalna transformacija deluje na sve, pa i na Web i domene.  Na počet­ku smo 2019. go­di­ne. In­ter­net je začet pre 50, a web je nas­tao pre 30 go­di­na. Prvi in­ter­net link kod nas je realizovan 1996. go­di­ne, a da­nas je u Srbi­ji online vi­še od 4 mi­li­ona lju­di. Vi­še se o ku­po­va­nju i na­ručiva­nju u­slu­ga pre­ko In­ter­ne­ta ne priča kao o fe­no­me­nu. Mre­ža je pos­ta­la pri­mar­ni način na ko­ji kom­pa­ni­je do­la­ze do no­vih ku­pa­ca i ko­ri­sni­ka.

Do­šli smo u mo­me­nat ka­da o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji ne mo­že­mo da pričamo kao o bu­dućnos­ti, kao o tren­du ko­ji tek tre­ba da sti­gne kod nas. Da­nas je to re­al­nost i ne­op­ho­dnost ka­ko bi se op­sta­lo na trži­štu na ko­jem po­tro­šači ima­ju su­štin­ski dru­gačije na­vi­ke, a pe­ri­od u ko­me se na­vi­ke me­nja­ju pos­ta­je sve kraći.

Da je ova te­ma do­šla na dnev­ni red u Srbi­ji po­ka­zu­je i pro­gram pred­sto­jeće kon­fe­ren­ci­je DIDS ko­ju u mar­tu or­ga­ni­zu­je Re­gis­tar na­ci­onal­nog in­ter­net do­me­na Srbi­je. DIDS 2019 je po­svećen u­pra­vo di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji i značaju na­ci­onal­nog do­me­na za in­ter­net po­slo­va­nje. Te­me ko­je ćemo mi ov­de sa­mo „za­gre­ba­ti“.

Te­hno­lo­gi­ja u srcu tran­sfor­ma­ci­je

De­fi­ni­ci­ja je pu­no, ali se svo­de na is­tu po­ru­ku. Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je pro­ces to­kom ko­jeg se or­ga­ni­za­ci­ja – što ne mo­ra bi­ti sa­mo kom­pa­ni­ja, već su sve češće i or­ga­ni u­pra­ve – me­nja pri­me­nom di­gi­tal­nih te­hno­lo­gi­ja, ka­ko bi svo­jim ko­ri­sni­ci­ma (kup­ci­ma, kli­jen­ti­ma, građani­ma) na no­ve načine po­nu­di­la i is­po­ručila pro­i­zvo­de i u­slu­ge.

Pri­tom di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja ni­je sa­ma se­bi cilj – do nje do­la­zi jer se na­vi­ke i očeki­va­nja po­tro­šača me­nja­ju i jer će oni ko­ji se to­me ne pri­la­go­de sve te­že is­pu­nja­va­ti svo­ju ulo­gu, i vre­me­nom pres­ta­ti da pos­to­je. Ako se ne pri­la­go­de – pros­tor će vrlo brzo is­pu­ni­ti kon­ku­ren­ti ko­ji­ma je star­tna po­zi­ci­ja – di­gi­tal­na.

Mno­gi su ra­zlo­zi za­što baš sa­da di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja do­bi­ja na sve većem značaju, a ti ra­zlo­zi ni­su „sa­mo“ ve­za­ni za sve­pri­su­tan In­ter­net. Na ra­di­kal­nu pro­me­nu načina na ko­ji se obav­lja­ju ra­zni po­slo­vi utiču i dru­ge pro­me­ne u do­me­nu in­for­ma­ci­onih te­hno­lo­gi­ja. Naj­pre, re­la­tiv­no je­ftin pris­tup o­grom­noj računar­skoj sna­zi kroz po­nu­du cloud da­ta‑cen­ta­ra. Ono što je ne­kad bi­la pri­vi­le­gi­ja ma­log bro­ja or­ga­ni­za­ci­ja da­nas je za­hva­lju­jući kom­pa­ni­ja­ma kao što su Google, Amazon ili Microsoft, dos­tu­pno sva­ko­me. Slično, dos­tu­pne su nam i prak­tično ne­o­gra­ničene ko­ličine pros­to­ra za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka.

In­ter­net stva­ri je re­al­nost. A za­hva­lju­jući nje­mu mo­že­mo pri­ku­plja­ti i o­brađiva­ti po­dat­ke ko­je ra­ni­je ni­smo mo­gli. Pri­ku­plja se o­gro­man broj si­gna­la i in­for­ma­ci­ja o sve­mu što nas o­kru­žu­je, i to na ma­siv­nom, glo­bal­nom ni­vou. Kao su­pro­tnost to­me, za­hva­lju­jući smar­tfon uređaji­ma i GPS mre­ži po­jav­lju­je se hi­per‑lo­ka­li­za­ci­ja kao pris­tup po­je­din­ci­ma na način ko­ji im je naj­ko­ri­sni­ji u da­tom tre­nut­ku. Ovaj du­ali­tet o­tva­ra no­ve po­slov­ne mo­de­le ko­ji ra­ni­je ni­su bi­li mo­gući.

Kao ključni deo če­tvrte in­dus­trij­ske re­vo­lu­ci­je, ma­šin­sko učenje je još je­dan od čini­la­ca di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je. U sve­tu pu­nom po­da­ta­ka pri­me­na ve­štačke in­te­li­gen­ci­je pos­ta­je je­di­ni način da se oni efi­ka­sno o­bra­de i ra­zu­me­ju. Iako smo da­le­ko od pot­pu­no in­te­li­gen­tnih ma­ši­na, sve na­pre­dni­ji al­go­ri­tmi su tu da nam olak­ša­ju sva­ko­dne­vi­cu. A tu je i no­va re­al­nost u ko­joj ma­ši­ne ko­mu­ni­ci­ra­ju di­rek­tno je­dna s dru­gom i pre­uzi­ma­ju po­slo­ve gde je ljud­ski fak­tor sla­ba ka­ri­ka. A da bi sve bi­lo za­o­kru­že­no i mo­glo da pru­ži no­vu vre­dnost po­je­di­načnim ko­ri­sni­ci­ma, i dru­štvu u ce­li­ni, po­tre­ban je stal­ni i brz pris­tup In­ter­ne­tu. Brze mo­bil­ne mre­že su to u ovom tre­nut­ku omo­gućile, po­se­bno ima­jući u vi­du 5G te­hno­lo­gi­ju čija im­ple­men­ta­ci­ja la­ga­no kreće…

Li­ce di­gi­tali­za­ci­je

Šta god se u po­za­di­ni or­ga­ni­za­ci­je na­la­zi­lo i ko­li­ko god da se po­slov­ni pro­ce­si me­nja­ju u pro­ce­su di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je, sajt je ono što će or­ga­ni­za­ci­ju pred­stav­lja­ti. Do­du­še ni sajt ni­je ono što je ne­ka­da bio. Da­nas on mo­ra bi­ti brz na svim uređaji­ma ko­je ko­ris­ti­mo, mo­ra se pri­la­go­di­ti ve­ličini e­kra­na na ko­jem ga gle­da­mo i mo­ra obe­zbe­di­ti gla­dak i je­dnos­ta­van ko­ri­snički do­živ­ljaj (UX).

Saj­to­vi su sve češće a­pli­ka­ci­je ko­je pri­ku­plja­ju, o­brađuju i pri­ka­zu­ju po­dat­ke. S dru­ge stra­ne, kom­pa­ni­je sve češće kre­ira­ju i svo­je mo­bil­ne a­pli­ka­ci­je kao do­da­tno li­ce pri­la­gođeno na­vi­ka­ma ko­ri­sni­ka ko­ji se ne o­dva­ja­ju od smar­tfon uređaja. Do­men na ko­jem se li­ce or­ga­ni­za­ci­je na­la­zi go­vo­ri pu­no o njoj. On mo­že bi­ti glo­bal­ni, lo­kal­ni, la­ti­nični, ćiri­lični… a ne­ko­li­ko ar­gu­me­na­ta za na­ci­onal­ni do­men da­je­mo u i­zdvo­je­nom de­lu tek­sta.

Us­pe­šni pri­me­ri

Ne mo­ra­mo da ide­mo da­le­ko da bi­smo vi­de­li ne­ke od pri­me­ra di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je. Na­ša lo­kal­na sa­mo­u­pra­va je u taj pro­ces kre­nu­la pre vi­še od de­set go­di­na omo­gućiv­ši građani­ma da i­zvo­de na­ručuju pre­ko In­ter­ne­ta. Da­nas je set di­gi­tal­nih ser­vi­sa ra­zličitih držav­nih or­ga­na sve veći a kom­ple­tan uvid mo­že se steći po­se­tom saj­tu www.euprava.gov.rs ko­ji ih o­bje­di­nju­je. Iako je pro­ces di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je držav­nih or­ga­na po­ne­kad spor, po­ne­kad s ba­go­vi­ma i zas­to­ji­ma, i da­le­ko od zav­rše­nog – ipak je do­bar pri­mer ka­ko se pre­po­zna­jući na­vi­ke građana i po­tre­be za efi­ka­sni­jim obav­lja­njem po­slo­va pri­me­nju­je di­gi­ta­li­za­ci­ja.

Ako po­gle­da­mo u ko­mer­ci­jal­ni sek­tor, u do­menu ma­lo­pro­da­je – tu je recimo Tehnomanija. Ne­ka­da je to bio „sa­mo“ la­nac ra­dnji be­le te­hni­ke i dru­gih uređaja. Da­nas se na a­dre­si www.tehnomanija.rs na­la­zi je­dna od naj­bo­lje te­hnički realizova­nih online pro­dav­ni­ca u Srbi­ji. Iz u­gla po­tro­šača – sa­svim lo­gičan po­tez, iz u­gla or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je pre­po­zna­la mo­me­nat kad da kre­ne u di­gi­ta­li­za­ci­ju, ipak je to o­zbilj­na in­ves­ti­ci­ja ne sa­mo di­rek­tno u ra­zvoj e‑commerce sis­te­ma, već i u pro­me­nu po­slov­nih pro­ce­sa, pa i po­slov­ne fi­lo­zo­fi­je ko­ja se go­di­na­ma ba­zi­ra­la na dru­gim te­me­lji­ma.

Glo­bal­no, je­dan od na­ju­peča­tlji­vi­jih pri­me­ra je Netflix. Da­nas glo­bal­ni ser­vis za gle­da­nje fil­mskih i TV sa­drža­ja, ne­ka­da je bio vi­deo‑klub ko­ji fun­kci­oni­še uz po­moć po­šte. U svo­jim ra­nim da­ni­ma kom­pa­ni­ja je ko­ri­sni­ci­ma sla­la ka­se­te i DVD‑ove sa fil­mo­vi­ma ko­je že­le da gle­da­ju, a di­gi­tal­na je bi­la sa­mo uto­li­ko da pre­ko saj­ta pri­ma na­rudž­bi­ne ko­ri­sni­ka. Nje­na tran­sfor­ma­ci­ja je bi­la vi­šes­tru­ka – od i­znaj­mlji­va­nja fi­zičkih me­di­ju­ma, na i­znaj­mlji­va­nje di­gi­tal­nih, do to­ga da je to da­nas i o­grom­na kuća sa sop­stve­nom fil­mskom i TV pro­duk­ci­jom.

Pan­ta Rhei

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je pro­ces ko­ji neće sta­ti. Ceo svet se tran­sfor­mi­še i or­ga­ni­za­ci­je to mo­ra­ju da is­pra­te. One ko­je to ne ura­de na vre­me ili na pra­vi način – neće op­sta­ti. Ili će nji­ho­va kon­ku­ren­ci­ja bi­ti brža ili će se po­ja­vi­ti no­vi i­grači ko­ji neće mo­ra­ti da se tran­sfor­mi­šu jer će bi­ti di­gi­tal­ni na sa­mom star­tu.

Za­što na­ci­onal­ni do­men?

Or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po­je­din­ci­ma ko­ji ra­de u Srbi­ji na ras­po­la­ga­nju su la­ti­nični .RS i ćiri­lični .СРБ do­men. Sa­mi biraju je­dnu od va­ri­jan­ti ili obe. Šta god da o­dluče, pos­to­ji niz pre­dnos­ti za i­zbor na­ci­onal­nog umes­to ge­ne­ričkog do­me­na. Na­ci­onal­ni do­men će se bo­lje po­zi­ci­oni­ra­ti u re­zul­ta­ti­ma lo­kal­ne in­ter­net pre­tra­ge. Iako se pre­tra­ži­vači fo­ku­si­ra­ju na sa­držaj, .RS umes­to .COM da­je si­gnal o te­ri­to­ri­ji na kojoj or­ga­ni­za­ci­ja po­slu­je. I­zbor poj­mo­va ko­ji se mo­gu re­gis­tro­va­ti je veći, jer je u .com domenu mnogo imena zauzeto. Ot­ka­ko je i ćiri­lični do­men u­ključen u po­nu­du, o­tvo­rio se no­vi pros­tor za kre­ativ­nost u i­zbo­ru imena do­me­na.

Važna je i dodatna bezbednost koja se ogleda u tri nivoa zaštite podataka o domenu, u čemu je .RS jedinstven: Secure Mode, Client Side Lock i Registry Lock. Otuda i poverenje korisnika u nacionalne domene. Značajan je i fak­tor pre­po­zna­tlji­vos­ti ko­ji na prvi po­gled ja­sno ka­zu­je da je or­ga­ni­za­ci­ja sa .RS ili .СРБ do­me­nom iz Srbi­je, o­dno­sno da ra­di na te­ri­to­ri­ji na­še drža­ve. I bo­nus ar­gu­ment za ćiri­lični do­men – to je je­di­ni do­men na sve­tu ko­ji omo­gućava da se a­dre­se saj­to­va pi­šu is­to ona­ko ka­ko se i­zgo­va­ra­ju!

rnids.rs