Rođendan “devedeset petice”

Na današnji dan, 24. avgusta 1995, Microsoft je promovisao Windows 95. Bila je to “erupcija” koju su neki uporedili sa izlivom lave iz Vezuva na isti dan 79. godine nove ere. Valjda jedino mesto u svetu gde erupcija nije ni primećena bila je Srbija, koja je tada imala “pametnija posla”. Čast kompjuterske zajednice je spasao jedan oglas u dnevnim novinama. Naš oglas…

U leto 1995. Microsoft je, uz višegodišnje kašnjenje, finalizovao proizvod u koji je beskrajno verovao. Oslanjajući se na tada vladajući Windows 3.11 za radne grupe, novi operativni sistem je trebalo da donese rad na potpuno redizajniranom desktop-u, Start meni, efikasno umrežavanje, jednostavno povezivanje na Internet PPP protokolom i, što je možda i najvažnije, stabilnu 32-bitnu arhitekturu i multitasking. „Uzgred“ je pripremljen novi Office 95, koji je integracijom Word-a, Excel-a, PowerPoint-a i Access-a, obezbedio poslovne primene računara.

‘Start me up’ kampanja

Dobar softver nije dovoljan – da bi uspeo, ljudi moraju da čuju za njega. Zato je Microsoft odlučio da „prevrne nebo i zemlju“ i uloži preko 200 miliona dolara (samo u Americi) u kampanju koja je nazvana Start Me Up po pesmi grupe The Rolling Stones iz 1981. godine – kažu da je popularnim „Stonsima“ plaćeno nekoliko miliona dolara za neograničena prava na pesmu. Snimljen je 30-minutni film Cyber Sitcom u kome su igrali Jennifer Aniston i Matthew Perry, zvezde tada veoma popularne serije Friends.

Logo novog Windows-a zavrteo na svim televizijama i obeležio novinske stranice širom SAD, a onda i širom sveta. Recimo, u London-u je Microsoft platio The London Times-u pola miliona dolara da otkupi kompletan (za tu priliku utrostručen) tiraž i pokloni ga čitaocima. Naravno, na naslovnoj strani svakog od 1.5 miliona primeraka Times-a bio je logotip novog Windows-a. U 307-godišnjoj istoriji tog lista nije se dogodio sličan slučaj.

Među retkim crnim tačkama koje je ova zvezdana prašina zaobišla bila je Srbija odnosno, kako se tada zvala, SR Jugoslavija. U srećno vreme kada se dot-com balon pumpao, kada je na sve strane bilo „beskonačno“ novca za investicije, kada se Evropa ujedinjavala uz toliko radosti da je Toto Cutugno pobedio na Pesmi Evrovizije sa pesmom Insieme – Unite, Unite Europe, u periodu velikog optimizma, vere u tehnologiju i opšteg blagostanja, mi smo bili pod najcrnjim sankcijama, sprečeni da putujemo, odsečeni od informacija, odsečeni od upravo nastajućeg Interneta… Računarska oprema je uvožena na neke čudne načine, a softver niste mogli da kupite sve i da hoćete. Zato su ga svi vrlo rado piratovali, često u nekim sumnjivim verzijama, bez dokumentacije i bilo kakve podrške, po principu „snađi se“.

Vrhunska tehnologija tada naprosto nije bila tema u mainstream medijima. Što možda i nije čudno – listajući „Politiku“ od 24. avgusta 1995. godine, posle udarnih vesti da je „mirovni proces na važnom putu zahvaljujući američkoj inicijativi“ (zvuči poznato?), da „ekstremisti vladaju Predsedništvom BiH“ (zvuči poznato?), da se nazire hladni rat Kine i SAD, uz još jedan lament o skoroj propasti dolara kao univerzalne valute (zvuči poznato?), pročitah i tekst o tome da se u prodavnicama „Ulje i deterdžent očekuju, ali šećera nema“. Zaista, kad nema ulja, deterdženta i šećera, uz julskih 11760 prijava firmi za stečaj, kome je bitan nekakav Windows 95…

U kompjuterskom kutku

Tehnološki obrazovani deo javnosti je ipak bio obavešten o Windows-u 95 zahvaljujući kompjuterskim časopisima koji su tada, pomalo paradoksalno, doživljavali svoje zlatno doba. U nedostatku Interneta i drugih kanala prenosa informacija, predstavljali su odličan način da neko koga interesuju računari sazna šta se dešava u svetu, nauči kako da koristi softverske alate, napravi prve programerske korake… Računarske firme, uglavnom nastale 1990. i 1991. godine, prepoznavale su veliki značaj kompjuterskih časopisa i bile spremne da se u njima oglašavaju, pa i da za testiranje nabavljaju opremu do koje je čak i u razvijenijim zemljama bilo teško doći. Časopis „PC“, osnovan u aprilu 1995. godine, nastupao je veoma ambiciozno, uspostavljajući veze sa našim kolegama koji su radili širom sveta i bili itekako spremni da pomognu svojim iskustvima, tekstovima, savetima…

Shvatajući koliko je Windows 95 važna prekretnica, želeli smo da obezbedimo početni impuls za njegov rast u Srbiji, na način koji smo najbolje poznavali – da napišemo knjigu, uputstvo za njegovo korišćenje. Uz ranije stečena iskustva, verovali smo da će knjiga biti napisana i štampana za svega mesec dana, pa smo pokrenuli akciju pretplate. Kao i u slučaju Windows-a, za uspeh knjige bilo je neophodno da ljudi saznaju za nju, pa smo isplanirali ambicioznu reklamnu kampanju u dnevnim novinama; ambicioznu za naše mogućnosti, naravno, pošto su nam resursi bili „malo“ skromniji od Microsoft-ovih. Partnera smo našli u kompaniji Jugodata, sa kojom smo uvek dobro sarađivali, i koja je nudila računare spremne za Windows 95.

I tako su se 24. avgusta 1995. u dnevnim novinama pojavili Jugodatini i PC Press-ovi oglasi na čitavoj strani, a sa njima i logotip Windows-a 95. Oglase je dizajnirao Miodrag Veselinović iz agencije Metropolis, a od svega toga je sačuvan primerak „Politike“ i naš oglas na strani 37 tog dnevnog lista. Gledajući ga, sa nostalgijom se setimo naših prvih telefona iz Krušedolske ulice, nasmejemo se kad pročitamo da je za slanje narudžbenica bio najvažniji faks i da je 486DX4 računar sa 8 MB (da, megabajta) memorije i 850 MB diskom smatran snažnom konfiguracijom. Eh, stara dobra (?) vremena…

Diskete ili… CD!

Dok su ranije verzije Windows-a distribuirane na disketama (Windows 3.1 je stizao na šest disketa po 1.44 MB), Windows 95 je uglavnom distribuiran na CD-ROM-u – upgrade verzija je koštala 110 dolara. Ovde ga naravno nije bilo lako nabaviti, pa nam je u pomoć priskočio kolega Zoran Kehler koji je kupio Windows i poslao nam ga. Slanje nije išlo lako – Zoran je najpre pokušao da ga pošalje u kovertu, ali pošta nije htela da ga primi zbog sankcija prema Srbiji. Onda je kupio PC Magazine, umetnuo CD u njega i odneo to na poštu. Avaj – službenica se i sama čudila, ali je rekla da „kompjuter ne prima ništa teže od 50 grama za Srbiju“. Tada je Zoran isekao časopis na segmente od po pedesetak strana (u ta srećna vremena časopisi su imali po više stotina strana), spakovao svaki u poseban koverat i u jedan od njih ubacio Windows 95 CD. Službenica je bila zapanjena tom „Američkom snalažljivošću“ ali je ipak primila pisma i ona su nam stigla, zajedno sa „prošvercovanim“ CD-om koji i danas čuvamo u arhivi…

PC95

Odziv na oglase je bio veoma dobar i već za nekoliko dana u pretplati smo prodali preko 6000 knjiga. Ostalo je samo da tu knjigu napišemo. Najvažniji deo posla preuzeo je na sebe Zoran Milosavljević, koji je napisao segment o novom Windows-u. Tekst smo dopunili uputstvom za upotrebu DOS-a 7, koji je i dalje bio važan deo Windows-a, a predgovor za knjigu je napisao Zoran Kehler, naš saradnik iz SAD – brzo se stiglo do 270 strana. Već mesec dana kasnije, krajem septembra, knjiga se našla u rukama pretplatnika. Bio je to važan izdavački poduhvat koji je promovisao PC Press kao izdavača literature za računarske profesionalce, ali i pomogao hiljadama ljudi da svoj PC koriste na novi, produktivniji način. Kasnije su došle novije verzije Windows-a, lokalizacija za srpski i nova izdanja, kao što je „Windows XP na srpskom“ iz 2003. godine. Ali tada je Microsoft imao predstavništvo u Srbiji, pa su stvari tekle mnogo lakše…