SAD ubrzavaju planove za izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu

Baze na Mesecu uskoro?

Stabilno napajanje za buduće baze na Mesecu

Rivalstvo supersila u svemiru ulazi u novu fazu u kojoj nezavisnost u snabdevanju energijom van Zemlje postaje ključni faktor.

Sjedinjene Države ubrzavaju planove za izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu kao odgovor na rastuće aktivnosti Kine i Rusije u svemiru.

Prema izveštajima američkih medija prošle nedelje, Sean Duffy, privremeni administrator NASA i američki sekretar za saobraćaj, izjavio je da bi zemlja mogla da završi projekat već do 2030. godine. Snaga reaktora biće znatno veća od prvobitnih predviđanja. Raniji modeli pretpostavljali su snagu od oko 40 kilovata, sada se očekuje da će imati 100 kW.

Ovo dramatično povećanje snage trebalo bi da obezbedi stabilno napajanje za buduće baze na Mesecu.

Objekat će biti izgrađen kao deo međunarodnog programa Artemis. Taj program nadgleda NASA i ima za cilj slanje ljudi na Mesec i pripremu za buduće ekspedicije na Mars.

Pored samog nuklearnog reaktora, kompletna podržavajuća infrastruktura od mreža za prenos energije do skladištenja biće od izuzetne važnosti.

Ubrzanje ovog projekta najavljuje novu eru globalne konkurencije van Zemlje.

Da li je rok 2030. ostvariv?

Prema stručnjacima, rok od 2030. je ambiciozan, ali tehnički izvodljiv. NASA i Ministarstvo energetike SAD rade na razvoju sistema za površinsku nuklearnu energiju koji bi obezbedio najmanje 40 kW snage. To bi bilo dovoljno da napaja oko 30 domaćinstava tokom 10 godina.

Reaktori moraju pouzdano da rade u ekstremnim uslovima. Temperaturne oscilacije od dnevnih vrućina do noćnih mrazeva i do -200°C, bez atmosfere i sa ograničenim mogućnostima hlađenja.

Reaktori zato moraju biti zapečaćeni, sigurni i sposobni da upravljaju toplotom u uslovima niskog pritiska i smanjene gravitacije.

Takođe, lansiranja raketa nose rizik od neuspeha. Reaktor bi bio lansiran u “neaktiviranom” stanju kako bi se smanjio rizik od kontaminacije u slučaju katastrofe.

Takmičenje za uspostavljanje baze na Mesecu

Prema Sporazumu o spoljnjem svemiru iz 1967. godine, niko ne može da polaže pravo na teritoriju na Mesecu. Međutim, zbog tehničkih razloga, sigurnosne zone oko reaktora mogle bi praktično da blokiraju pristup drugim zemljama ka strateškim područjima.

„Prva zemlja koja postavi reaktor na Mesec potencijalno može da proglasi zonu zabrane pristupa, što bi znatno otežalo Sjedinjenim Državama da uspostave planirano Artemis prisustvo ako nisu prve tamo,“ rekao je Duffy.

Kina već testira svoj lunarni sletni aparat Lanyue, za koji očekuje da će dovesti ljude na Mesec do 2030. godine. Zajedno sa Rusijom, Kina planira da do 2035. izgradi Međunarodnu lunarnu istraživačku stanicu, moguće sa sopstvenom nuklearnom elektranom na Mesecu.

Tehnološko partnerstvo sa Evropom

Evropske aktivnosti u istraživanju Meseca nisu ograničene samo na podršku programu Artemis. Evropske zemlje vode sopstvene napredne projekte koji ne samo da inspirišu američke poduhvate, već ih često direktno podržavaju.

Italijanski projekat SELENE (Lunar Energy Systems with Nuclear Energy) podrazumeva izgradnju „Energetskog čvorišta na Mesecu,“ stabilnog izvora energije baziranog na malim nuklearnim reaktorima na površini Meseca.

Italijanska svemirska agencija (ASI) takođe sarađuje sa NASA na razvoju modula koji bi mogao služiti kao sklonište za astronaute na Mesecu.

Evropska svemirska agencija (ESA) sprovodi program Moonlight za kreiranje konstelacije od pet satelita u orbiti oko Meseca, od kojih su četiri namenjena navigaciji, a jedan komunikaciji. Ova inicijativa, uz podršku Italije i Velike Britanije, očekuje da podrži više od 400 lunarnjih misija u narednih 20 godina.

Španska tehnološka kompanija GMV razvila je sistem LUPIN, koji omogućava preciznu navigaciju na Mesecu koristeći satelitske signale – slično GPS-u, ali prilagođeno lunarnim uslovima. Testovi su izvedeni na ostrvu Fuerteventura, kraj severne Afrike, koje ima pejzaž sličan mesečevoj površini.

Kompanija Airbus sarađuje sa ESA na transportnom vozilu koje može da prevozi teret do Međunarodne svemirske stanice.

Paralelno, naučnici razvijaju EL3 (European Large Logistic Lander), modularni sletni aparat za dostavu tereta i uzoraka na lunarnu površinu, podržavajući evropsku istraživačku autonomiju.

U Kelnu se gradi LUNA centar, zajednička inicijativa ESA i nemačkog svemirskog centra. To je hala površine 700 metara, koja replikuje mesečevu površinu, sa slojem stena i osvetljenjem koje simulira dnevni i noćni ciklus.

Centar se koristi za obuku astronauta, testiranje robota, interakciju čovek-mašina, energetske sisteme i simulaciju operacija na površini.

Povratak na Mesec

Svemirska trka ulazi u novu fazu u kojoj nezavisnost u snabdevanju energijom van Zemlje igra ključnu ulogu. Lunarni reaktor postaje ne samo inženjerski projekat, već i sredstvo strateške konkurencije, koje određuje tehnološku i političku nadmoć.

Do 2030. godine možemo biti svedoci ne samo povratka ljudi na Mesec, već i uspostavljanja prvih stalnih energetskih instalacija, koje će postati temelj dugoročnog ljudskog prisustva u svemiru.

Istovremeno, otvaraju se pitanja prava, bezbednosti i međunarodne saradnje. Iako Sporazum o spoljnjem svemiru zabranjuje „prisvajanje“ ovog Zemljinog prirodnog satelita, praksa sigurnosnih zona može uvesti novi oblik svemirske geopolitike.

Evropa, sa svojim širokim spektrom projekata, može postati ne samo partner već i samostalan akter u ovom procesu, kombinujući tehnološke inovacije sa aktivnom ulogom u oblikovanju standarda za istraživanje Meseca.

Ako se ovi planovi ostvare, budući pejzaž Meseca mogao bi više ličiti na industrijski tehnološki park nego na tihu, netaknutu pustinju svemira.

Ovo je početak ere u kojoj pitanje nije hoće li baze biti uspostavljene na Mesecu, već po kojim pravilima i ko će ih postaviti.

Izvor: Euronews