Sam svoj majstor

Prilikom ažuriranja operativnog sistema korisnik nije uvek prepušten na milost i nemilost proizvođačima. Zajednica programera, organizovana putem interneta širom sveta, izrađuje alternativne verzije Androida koje su ponekad čak i bolje od originala.

U softveru je razlika: kod smart telefona instalirani operativni sistem, zajedno sa aplikacijama i uslugama, važan je isto toliko kao i veličina ekrana, rezolucija kamere ili brzina procesora. Zbog toga su nadogradnje sve više dobijale na značaju. Aktuelizacijom operativnog sistema ne samo što se ispravljaju greške i otklanjaju bezbednosni propusti nego se omogućavaju nove usluge i stvara prostor za nove načine primene. Međutim, proizvođači isporučuju nove verzije samo u vrlo ograničenom periodu, delom i zbog toga što je njihov razvoj skup, a delom i zato što bi više želeli da korisnici kupe novi telefon nego da nastave da i dalje koriste stari.

Maksimalno dve godine podrške

Iz ugla proizvođača ovakva strategija možda deluje razumljivo, ali za korisnike ona ipak obiluje nedostacima. Jer, iako je hardverska oprema top‑smartfona starog dve do tri godine, čak i u 2015. dovoljno efikasna u svakodnevnom radu, softver je već veoma zastareo. Verzija Androida 4.2, objavljena krajem 2012, sadrži ne samo brojne bezbednosne propuste nego joj nedostaju i funkcije koje se danas podrazumevaju, a među ostalima, tu su napredna podešavanja prikaza na punom ekranu, kontrola korisničkog naloga i podrška za bluetooth profil LE (Low energy).

Situacija je još gora kada se vratimo nekoliko godina unazad, na primer do modela Galaxy S. Samsungov top‑model iz 2010. prodavan je širom sveta u milionima primeraka; poslednja nadogradnja od septembra 2012. aktuelizuje Android na verziju 2.3, a zatim sledi kraj – barem zvanična podrška proizvođača ovde se završila.

Isplative alternative

(Update 2015)

Budući da je izvorni kod Androida otvorenog tipa, svaki razvojni programer ima mogućnost da modifikuje sistem. Poslednjih godina u svetu nastala je zajednica programera okupljenih oko operativnog sistema Android koja, ulažući sopstvenu energiju, izrađuje alternativne operativne sisteme za mnoštvo smart telefona. Takozvane custom (prilagođene) ROM‑ove korisnik može da preuzme sa interneta i instalira na svom modelu.

U svakom slučaju, moći će da instalira novi sistemski softver koji proizvođač nije autorizovao, što ne uspeva baš jednostavnim pritiskom na dugme, pa je stoga povezano i sa određenim rizicima. S jedne strane, što se tiče priznavanja garancije, ulazi se u opasnu zonu; s druge strane, svi lični podaci na smart telefonu biće izbrisani. Sve to nije toliko loše kao što na prvi pogled deluje, jer su takvi prilagođeni ROM‑ovi interesantni u prvom redu kod starijih uređaja, čija je garancija odavno istekla. A što se tiče gubitka podataka, to se lako može preduprediti izradom potpunog bekapa.

Instalacija se u mnogim slučajevima i dvostruko isplati, budući da custom ROM ne samo što na stariji telefon postavlja aktuelnu verziju Androida nego izostavlja i brojne aplikacije i usluge koje proizvođač dodatno instalira, a koje upravo kod slabijeg telefona osetno utiču na performanse.

Većina korisnika uopšte ih ne koristi, ali ne može na standardan način da ih izbaci iz operativnog sistema. Custom ROM‑ovi praktično uopšte ne koriste nametnute usluge, pa umesto toga često obiluju praktičnim dodatnim funkcijama koje zaista predstavljaju dodatnu vrednost.

Složena instalacija

Imajući u vidu ove prednosti, većina starijih telefona trebalo bi da radi sa alternativnim operativnim sistemom. Međutim, pored pomenutih rizika ima i još nekih nedostataka. Na prvom mestu, tu je komplikovan proces instalacije. Postoje, doduše, detaljna uputstva na internetu za većinu uređaja, ali čak i s time instalacija bez određenih osnovnih tehničkih znanja nije moguća. Na sreću, poznati custom ROM Cyanogen Mod omogućava izvesnu rutinu pri instalaciji nekih popularnih modela, kojom se ovaj proces u znatnoj meri pojednostavljuje (pogledajte ovde navedena uputstva).

Ali, nemojte se začuditi ako vam posle toga FM radio ne bude funkcionisao. Budući da custom ROM‑ove proizvođači ne podržavaju, može se sasvim lako dogoditi da softver nije savršeno usklađen sa hardverom i da neke funkcije jednostavno nestanu – pored radija to mogu da budu i specifična podešavanja kamere.

U vezi s tim, važno je reći i sledeće: mnogi custom ROM‑ovi nalaze se u stalnom razvojnom procesu, pa u određenim okolnostima nestabilno rade. Cyanogen Mod se može preuzeti kao stabilna i eksperimentalna verzija. Dakle, važno je da se prethodno dobro informišete na internetu.

Ni to još nije sve. Budući da instalacija custom ROM‑a podrazumeva da korisnik ima neograničene privilegije u radu sa sistemom (u stručnom žargonu poznato pod nazivom root), a neophodno je preuzimanje datoteka čije poreklo nije uvek jasno definisano, veći je rizik da će telefon biti inficiran štetnim softverom.

Stoga se treba držati sledećeg: ako se opredelite za custom ROM, ne morate da budete razvojni programer, ali morate znati šta znači imati pravo pristupa rootu jednom operativnom sistemu. Nagrada za sav trud i rizike jeste stari telefon s novim softverom, koji će životni ciklus hardvera produžiti sigurno za barem godinu dana.

Instalacija CM 10.2 na modelu Galaxy S2

• Za instalaciju vam je potreban Windows PC računar i USB kabl kako biste smart telefon povezali s računarom.
• Na smart telefonu, u meniju za podešavanja, pod stavkom „Bezbednost“ označite (štriklirajte) kvadratić pored opcije „Nepoznato poreklo“
• Otvorite internet browser smart telefona i idite na web adresu http://get.cm.
• Kliknite na dugme „download“. Sada sačekajte da se preuzimanje datoteke završi, pa zatim instalirajte aplikaciju (povucite nadole da biste videli traku sa informacijama, a zatim tu kliknite na datoteku pod nazivom OneClick.apk).
• U internet browseru vašeg računara unesite adresu http://get.cm i preuzmite datoteku za instalaciju CyanogenModa za Windows.
• Instalirajte i otvorite program, a zatim pratite tamo navedena uputstva.
• Potom će na vaš Galaxy S2 biti instaliran CyanogenMod 10.2 zasnovan na Androidu 4.3.

„Majka“ svih custom ROM‑ova

Najpoznatija distribucija Androida koju je razvila zajednica programera, započeta je 2009. kao hobi projekat nekolicine programera s ciljem da se za tada popularni smartfon HTC Dream razvije poboljšan softver. Početkom jula 2009. objavljena je prva verzija; Cyanogen Mod 3 (CM3), zasnovana na Androidu 1.5. U međuvremenu, CM je instaliran na jedanaest miliona uređaja širom sveta, a sada se radi na verziji 12, koja će biti zasnovana na Androidu 5. Za uspeh su potrebne tri stvari: razvojni programeri vode računa o tome da sistem ne bude glomazan, tako da može brzo da radi i na starijim modelima.

Istovremeno se poklanja pažnja mogućnostima vizuelnih prilagođavanja i dodatnim pametnim funkcijama, kao što su npr. upravljanje profilima jačine zvuka i funkcijom zaštite privatnosti, kojom se sprečava očitavanje ličnih podataka. Cyanogen Mod podržava više od 270 različitih modela, a spisak i dodatne informacije možete naći na cyanogenmod.org.

Andreas Seeger