Skupi teleskopi kao kosmički otpad

Kolekcija kosmičkih letelica koje su završile svoju službu klizi kroz kosmos, a grupi će se uskoro pridružiti i Spitzer teleskop agencije NASA, koji je u proteklih 16 godina posmatrao kosmos.

Spitzer se vremenom sve više udaljavao od matične planete, pa je upravljanje sa Zemlje postalo nemoguće, budući da naučnici instrumente više nisu mogli da usmeravaju u željenom pravcu. Upravo je zbog toga odlučeno da se teleskop pridruži kosmičkom otpadu, što se dešava sa svim letelicama i drugim instrumentima, ma koliko bili skupi, kada više nisu od koristi. To se dogodilo i sa teleskopom Kepler, koji je otkrio na hiljade novih planeta, a kada je 2018. ostao bez goriva, sa dve opservatorije Evropske svemirske agencije – Herschel i Planck – koje su isključene 2013. godine, sa NASA-inim Galaxy Evolution Explorer teleskopom koji je ugašen 2012, te ostao u Zemljinoj orbiti, gde će kružiti još oko 60 godina, sve dok konačno ne sagori u atmosferi matične planete. To se dogodilo i sa najstarijom NASA-inom opservatorijom – Copernicus – koja je ugašena još 1981, a još uvek kruži oko Zemlje.

Ovi instrumenti zajedno čine nezanemarljivu količinu svemirskog otpada, a svaki pojedinačno govori o nivou naučnog razvitka u vreme kada je lansiran. Kada jednom postanu beskorisni instrumenti se retko vraćaju iz „mrtvih,“ a očekuje se da se jednog dana za njih zainteresuju takozvani „svemirski arheolozi,“ koje će zanimati šta su njihovi prethodnici ostavili da pluta kosmosom.

Izvor: The Atlantic