SSD i vaš Windows

Odlučili ste da ubrzate rad svog Windows PC‑ja ugradnjom SSD‑a, izabrali ste odgovarajući model i sada samo ostaje da ga pustite u pogon. Pomoći ćemo vam da procedura prođe bezbedno i da napravite dobar balans između bezbednosti i performansi.

SSD diskovi nemaju pokretnih delova i često se nazivaju elektronskim diskovima, za razliku od tradicionalnih hard‑diskova s pločama koje se obrću i pokretnim upisno‑čitajućim glavama. Od 2010. godine većina SSD diskova koristi flash memoriju baziranu na NAND tehnologiji (tranzistori vezani u seriju), zahvaljujući kojima je moguće sačuvati sadržaj bez napajanja strujom. Tamo gde nije bilo potrebno da se pamti sadržaj nakon gubitka napajanja, RAM memorije su korišćene za izradu superbrzih SSD‑ova.

Dobro planiranje

Zamenom sistemskog HDD‑a novim SSD‑om (pročitajte kako lako prebaciti Windows 7 sistem s diska na disk u PC #183) značajno rastu performanse računara. Operativni sistem se učitava do tri puta brže, većina aplikacija u deliću sekunde, dok se tamo gde sistem radi s mnogo malih datoteka dobitak meri klasama razlike. Poslednja generacija SSD diskova je čak duplo brža od prethodne, uz svega 10% višu cenu. Ako planirate zamenu, obratite pažnju na brzinu rada, nove generacije čitaju podatke do 550 MB/s! Obratite pažnju i na brzinu upisa – kod boljih SSD‑ova ona je praktično jednaka brzini čitanja. Trenutno su u prodaji i sporiji SSD‑ovi niže cene, obično na popustu. Ako već izdvajate značajna sredstva, savet je da date 10% više novca za 100% veće performanse.

U praksi se, pre svega zbog cene (ali ne samo zbog nje) SSD memorija postavljaja za sistemski disk na kome se nalaze programi i operativni sistem, dok se na klasičnom hard-disku čuva sve ostalo. Preporuka je da se čak i dokumenti (folder My Documents) prebace sa sistemskog SDD‑a na HDD; o razlozima malo kasnije.

SSD memorije imaju i mana, koje se ponekad prećutkuju. SSD su relativno novi i stoga nemaju svi operativni sistemi podršku za njih. Windows 7 (i 8) imaju, ali već Windows Vista i posebno stariji kao Windows XP nemaju. „Podrška“ u ovom slučaju nije samo marketinški prefiks za bolju prodaju operativnog sistema. No pođimo redom.

SSD uz stariji Windows

Windows Vista je dizajnirana da pre svega radi efikasno sa hard‑diskovima. Kada korisnik ne radi ništa, sistem u pozadini obavlja defragmentaciju, postavlja češće korišćene datoteke bliže glavama za čitanje, indeksira datoteke… Rezultat je tečniji rad, ali su ove radnje krajnje nepoželjne za SSD diskove, čije performanse opadaju upotrebom. Neke od njih su i potpuno nepotrebne, kao što je defragmentacija – SSD diskove nema svrhe defragmentirati (važi i za USB flash memorije) pošto je vreme pristupa, zbog izostanka pokretnih mehaničkih delova, uvek isto. Štaviše, defragmentacija SSD diskova je štetna – intenzivnom upotrebom performanse kod pojedinih modela opadaju za 15% već nakon nekoliko meseci rada, dok im je životni vek ograničen brojem čitanja i pisanja.

Ako vašem starom sistemu baziranom na Visti ili XP‑u želite da udahnete novi život instaliranjem SSD diska kao sistemskog, morate ga posebno prilagoditi. Najpre isključite sve forme defragmentacije – stariji operativni sistemi ne razlikuju SSD od HDD‑a i neće se sami prilagoditi novom hardveru. Desnim klikom na SSD odaberite Properties pa zatim na kartici Tools otvorite okno Disk Defragmenter i isključite schedule (zakazanu) defragmentaciju.

Poželjno je da tzv. page datoteku prebacite na hard-disk ili da je, ako imate četiri ili više gigabajta memorije – potpuno ukinete. U šali kažu da administratori sistema znaju da njihovi računari moraju da imaju ovaj fajl, ali ne znaju da objasne čemu služi. Page datoteka se koristi za smeštanje sadržaja dela fizičke RAM memorije kako bi se ukupna virtuelna memorija povećala. Sadržaj datoteke je privremenog karaktera. Svi sistemi, uključujući i Windows 7, kreiraju datoteku na primarnoj particiji i zatim neprekidno pišu i čitaju iz nje. Dobro za performanse HDD‑a, loše za SSD. Za Windows Vista (slično je i za ostale sisteme) kliknite na ikonu My Computer, zatim prođite kroz sledeće dijaloge: Properties / Advanced System Settings / Advanced / Performance / Settings / Advanced / Change. Za SSD disk uključite opciju No paging file. Pojedine igre zahtevaju postojanje page datoteke, pa ako imate problema, uključite datoteku ponovo, ali je postavite na hard disk tj. na nesistemsku particiju.

Prefetch tehnika je ugrađena kao servis u Windows Vista operativni sistem. Operativni sistem pokušava da pogodi koju ćete datoteku ili program sledeće učitati i onda je unapred učitava i smešta u brzu memoriju, RAM najčešće, zbog bržeg učitavanja u slučaju „pogotka“. Ovaj proces se odvija neprekidno i nepoželjan je kod SSD diskova zbog već opisanih razloga. Otvorite okno Services (Control Panel, ikona Administrative Tools), potražite u listi servis pod nazivom Superfetch i isključite ga.

Osnovna podešavanja

Windows 7 (i budući Windows 8) prepoznaju SSD i sve ove operacije odmah čine umesto vas (ili bi barem tako trebalo da bude), izuzev premeštanja ili isključivanja page datoteke. S druge strane, interesantno je da za dobijanje akreditacije (nalepnice) works with Windows 7 SSD disk mora da radi istim performansama čak i kada je ceo kapacitet iskorišćen, što za sada nije moguće. Ako se takav uređaj pojavi u skorije vreme, njega birajte pre nego one bez takve nalepnice. Za AMD procesore koristite Windows AHCI drajver (sam se instalira tokom instaliranja operativnog sistema, a za Intel čipset koristite RST drajver koji možete da instalirate nakon operativnog sistema.

Za održavanje performansi SSD diska zadužena je komanda specifična za SSD uređaje: TRIM (piše se velikim slovima iako nije akronim, već komanda). TRIM je komanda kojom operativni sistem „obaveštava“ SSD o tome koji mu blokovi podataka više nisu potrebni kako bi se oni mogli obrisati, odnosno pripremiti za novi upis. Hardverske operacije niskog nivoa kod SSD diskova se znatno razlikuju od onih kod hard‑diskova, a tipičan pristup operativnog sistema brisanju, premeštanju ili kopiranju datoteka dovodi do degradacije performansi SSD‑a. Iako Windows 7 podržava komandu TRIM, sve je veći broj novih SSD uređaja koji interno podržavaju sličan proces, tako da se mogu koristiti i na drugim operativnim sistemima. Primećeno je da ova mogućnost, čak i kod sistema bez TRIM komande, održava performanse SSD‑a, ali na štetu bržeg trošenja fleš‑memorije.

Znajući ovo, postavlja se pitanje da li je obrisana datoteka na SSD disku zaista obrisana, bez mogućnosti vraćanja programima tipa Undelete? Ne baš – komanda TRIM samo postavlja oznaku na fizičkoj grupi klastera koja kazuje da blok ne mora da se čita/prepiše kada se ide kroz sledeći ciklus čitanja/izmene/pisanja klastera. Kod uređaja izrađenog po specifikacijama, ova oznaka čini da čitanje logičkog klastera vrati operativnom sistemu sve nule, što noviji Undelete programi znaju da zaobiđu i vide obrisane datoteke. S druge strane, ako uređaj nije napravljen po specifikacijama, TRIM implementacija u RAID 3, 5 i 6 neće funkcionisati. SSD diskovi s TRIM funkcijom često imaju i veći kapacitet nego što je obeleženo (kao i većina USB memorija); dodatni kapacitet se koristi za tzv. ujednačeno trošenje ćelija i nije vidljiv operativnom sistemu. Takođe je zanimljivo da su prve generacije SSD‑a unele zabunu među inženjere jer su im „bezrazložno“, tokom upotrebe, brzo padale performanse. Greška je odmah ispravljena.

Da biste proverili da li je TRIM komanda aktivna, otvorite cmd kao administrator i kucajte fsutil behavior query disabledeletenotify. Za neaktivnu TRIM komandu odgovor će biti: DisableDeleteNotify = 1. TRIM komandu možete uključiti kucanjem naredbe fsutil behavior set disabledeletenotify 0.

Režim rada

Vratimo se sad na priču o fizičkoj lokaciji foldera My Documents, ali i svih drugih foldera gde držite dokumente ili neke druge lične sadržaje. Ako radite sa velikim fajlovima, takvo premeštanje podataka na hard‑disk je neophodno jer oni naprosto ne bi stali na SSD, ali čak i ako datoteke nisu velike, a niste od onih koji prave čest backup, dobro je da radne foldere prebacite na magnetni disk. Čitanje i pisanje će biti sporije, ali barem delimično možete da se oslonite na SMART tehnologiju koja najavljuje skori kraj diska. SSD nema takav sistem – kada se pokvari, sve se nepovratno gubi i to je glavni razlog za premeštanje foldera dokumenata. Srećom, životni vek SSD‑a je više godina, dovoljno da se pojave nove generacije, daleko brže, jeftinije i većeg kapaciteta.

Nakon instalacije Windows‑a 7 na SSD treba da promenite režim rada s diskovima. Režim AHCI se odnosi na hardverski mehanizam koji omogućava softveru da radi sa SATA diskovima koji pružaju mogućnosti koje pređašnji IDE uređaji nisu imali. Dva od njih koji rade pod AHCI režimom su Hot‑plugging i Native Command Queuing – oba poboljšavaju multitasking.

Počnimo od izmena u registry bazi. Pokrenite regedit i potražite ključ HLM\System\CurrentControlSet\Services\msahci. Obeležite ključ levim klikom, a onda kliknite desnim tasterom na Start i iz kontekstnog menija odaberite Modify. U oknu Value data upišite 0 (trebalo bi da tamo stoji vrednost 3). Zatvorite program i resetujte računar. Pre nego što sistem podigne, pređite u BIOS/UEFI i uključite AHCI (konsultujte uputstvo za matičnu ploču). Proverite da li pod AHCI podešavanjima postoje opcije S1 i S3 sleep. Uključite S1 (obavezno) i S3 (poželjno). Proverite i da li je ACPI 2.0 (ako postoji) u BIOS‑u uključen, pa ako nije, uključite i ovu opciju. Resetujte računar ponovo, a eventualno i treći put, ako Windows zatraži restart.

…uz uštede

Isključite Reliability Monitor. Na oknu administrativnih alatki pokrenite Task Scheduler. Proširite sekciju Schedule Library, kliknite na Microsoft, pa na Windows. U listi pronađite RAC, kliknite na tu stavku. Gore obeležite View i Show Hidden Tasks, zatim kliknite na RAC. Ponovo kliknite na View i Show Hidden Tasks, trebalo bi da vidite RACTASK. Desnim tasterom miša kliknite na RACTASK i na Disable (za ponovno uključivanje na Enable). Podaci o „pouzdanosti“ će se i dalje sakupljati i upisivati u log, ali se neće analizirati programom Reliability Viewer. Osim što se na ovaj način rasterećuje SSD, oslobađa se i nešto RAM‑a.

Indeksiranje diska je gotovo konstantan proces koji pomaže brzoj pretrazi datoteka. Ako vam indeksiranje nije potrebno, isključite ga u meniju koji se dobije desnim klikom na particiju diska. Takođe isključite u Windows Storage Manager‑u indeksiranje rezervisane particije. Za one koji imaju hard‑disk pretraga datoteka će biti znatno sporija, pa je međurešenje da Indeks servis ostane aktivan, ali da se datoteka s indeksima premesti na hard‑disk. U Indexing Options imate mogućnost izbora koje particije će biti indeksirane, izbor je upravo suprotan željenom – C particija se indeksira, sve druge ne. Ako imate SSD na kome je samo operativni sistem, ima smisla uključiti indeksiranje svih particija osim C.

Smanjite kantu za otpatke. Kliknite desnim tasterom na kantu i birajte Properties. Kliknite na Custom Size i tu upišite maksimalnu veličinu. U opcijama za podešavanje potrošnje energije (za klasične računare) postavite Power State na High Performanse i ukinite isključivanje hard‑diskova nakon nekog vremena.

Za svaki slučaj proverite i isključite SuperFetch mehanizam (čitanje datoteka s pretpostavkom unapred). SuperFetch mehanizam je najčešće odgovoran za ogromno trošenje RAM‑a u Visti i Windows‑u 7. Na Windows 7 sistemu s 2 GB, isključivanjem SuperFetch‑a oslobađa se preko 600 MB RAM. Pokrenite regedit i otvorite ključ HLM\SYSTEM\CurrentControlSet\Control\Session Manager\Memory Management\PrefetchPerameters. Desnim tasterom kliknite na EnableSuperfetch i promenite vrednost na 0. Isključite SuperFetch i u servisima, na tabli administrativnih alatki odaberite Services, dva puta kliknite na SuperFetch, zatim Startup Type i odaberite Disabled. Na sistemima sa hard‑diskom nije preporučljivo isključivanje SuperFetch mehanizma. Uz prethodnu opciju, kompenzujte gubitak uključivanjem opcije LargeSystemCache: potražite ključ HLM\System\CurrentControlSet\Control\Session Manager\Memory Management, kliknite desnim tasterom na LargeSystemCache i promenite vrednost na 1.

Isključite kreiranje naziva datoteka u starom 8+3 stilu. Ako ne koristite MS‑DOS ili Windows 3.x aplikacije, možete isključiti formiranje imena datoteka i foldera u formatu 8 za ime + 3 za ekstenziju. U grani HLM\SYSTEM\CurrentControlSet\Control\Filesystem kliknite na NtfsDisable8dot3NameCreation promenite vrednost na 1.

Isključite zapisivanje podatka o poslednjem datumu i vremenu pristupa. NTFS sistem pri svakom pristupu direktorijumu beleži datum i vreme pristupa, što za kućne računare nije posebno bitno. Kod velikih particija proces osvežavanja ovih podataka zna da potraje duže nego što je poželjno. U grani HLM\SYSTEM\CurrentContolSet\Control\Filesystem postavite ključ NtfsDisableLastAccessUpdate na 1.

Omogućite keširanje datoteka sistemom write back na sistemskom disku. Desnim tasterom miša kliknite na C disk, zatim na Hardware, oznaku vašeg diska, birajte Properties / Change Settings / Policies i uključite Better Perfomance, a u oknu ispod uključite Enable write caching for this device.

Primećeno je da kod veoma brzih SSD diskova učitavanje Windows‑a 7 zastane kako bi se prikazala grafička animacija. Podizanje sistema možete ubrzati za oko dva sekunda uklanjanjem animacije. U Start meniju potražite (ili ukucajte u Search polje) msconfig. Kliknite na boot karticu i overite No GUI boot. Potvrdite izmene klikom na OK.

Danas ili sutra?

SSD diskovi su i dalje prilično skupi, ali su po svim tehničkim parametrima isped hard‑diskova. Vreme čekanja na procesor, na „svapovanje“ na optičke uređaje je prošlo, problem čekanja na hard‑disk je ostao. SSD daje novi život vašem računaru u pravom smislu reči. Novi uređaji dostižu brzine i čitanja i pisanja od 550 MB/s, očekuju se uskoro modeli s transferom od 740 MB/s, dok poslednji predstavljeni imaju kapacitet 12 TB i transfer do 7,2 GB/s (angažovanjem PCI Express x16 slota – ako menjate matičnu ploču, pazite na broj i vrstu PCI Express slotova). Valja imati na umu da su testovi kojima se mere performanse SSD diskova dizajnirani za prikazivanje loših osobina hard‑diskova; novi testovi će prikazati i one loše osobine SSD‑a, kao što je fenomen write amplification zbog nemogućnosti izvršavanja TRIM funkcije ili zbog „ujednačenog trošenja“ ćelija. U svakom slučaju, dobitak u brzini je i te kako vidljiv. SSD je definitivno tu i sada moramo da tražimo novu najslabiju kariku računara… Možda veze sa spoljnim svetom?

Uravnati sektori

Drive alignment nazivaju jednom od najbolje čuvanih Windows tajni“. Krenimo od klasičnih hard‑diskova. Kod „neuravnatih“ particija će, u najgorem slučaju (slučajni zapis 4 KB), sistem prvo pročitati dva susedna bloka od po 4 KB u kojima je upisan sadržaj ukupne veličine 4 KB. Dva bloka se spajaju u memoriji računara i u sledećoj revoluciji se zatim pišu nazad na ploču diska u dva sektora. Ova operacija traje duplo duže nego pisanja na „uravnati“ 4 KB sektor (kod njega ne postoji prva operacija čitanja).

SSD diskovi nemaju rotacionih ploča, takođe mogu biti „neuravnati“ gde je princip isti – broj čitanja i pisanja je veći, čime se troše memorijske ćelije i javljaju opisani efekti. Tipičan SSD ima NAND erase block veličine 512 KB i page size od 4 KB. Kod SSD se raspoloživ prostor čisti da bi se mogao ponovo koristiti, pa se i broj operacija čitanja/pisanja bespotrebno uvećava. Čitanje podataka i pisanje velikog bloka obavlja se istom brzinom i kod „uravnatih“ i „neuravnatih“ diskova. Kod „neuravnatih“ particija upis malih blokova je upola sporiji nego što je to moguće (otud se neki korisnici žale na „lažne“ reklamne podatke o brzini rada s datotekama male veličine).

Kako ćete proveriti da li je vaš disk „neuravnat“? Preuzmite besplatni Disk Alignement Test sa adrese diskat.net ili naprosto testirajte svoj SSD – ako se brzina upisa malih datoteka mnogo razlikuje od one u specifikaciji, najverovatnije vaš SSD nije „uravnat“.

Anomaliju možete popraviti i na SSD‑u s već instaliranim Windows‑om. Za početak napravite kopiju particije (u PC#183 smo objasnili kako napraviti sliku čitave particije Windows 7 sistema). Za svaki slučaj isključite sve hard‑diskove i ostavite samo SSD i DVD. Upotrebite butabilni Windows 7 DVD i pokrenite sistem s njega. Na ekranu gde je taster Install now kliknite na Repair your computer. Otvoriće se prozor System Recovery Options prozor, a instalacioni program će pronaći instalacije Windows‑a. Kada završi rad, dobićete dijalog u kojem ćete odabrati Use recovery tools that can help fix problems starting Windows. Select an operating system to repair. Označite sistem i kliknite na Next. Zatim izaberite komandnu liniju (Command Prompt) i otkucajte diskpart čime ćete učitati odgovarajući program. Kucajte komandu list disk kako biste videli sve raspložive diskove. SSD bi trebalo da ima oznaku disk 0, ako je oznaka različita, kucajte select disk 0 (ili odgovarajući broj).

Možete proveriti da li ste odabrali pravi disk komandom list partition. Kada ste sigurni da ste odabrali pravu particiju, kucajte komandu clean, zatim create parititon primary align=1024 i onda format quick fs=ntfs. Pošto je reč o brzom formatiranju, operacija bi trebalo da se završi za manje od pola minuta. Konačno, kucajte active. Možete proveriti šta ste uradili ponovo kucajući komandu list partition. S dve uzastopne komande exit vratite se do dijaloga na kome se nalazi taster Restart. Ponovo „podignite“ sistem sa DVD‑a i nastavite instalaciju biranjem opcije Custom (advanced). Na ovom koraku možete vratiti sliku particije, ali je ipak generalni savet da ponovo instalirate Microsoft Windows.

Brži rad…

Instalirali ste Windows 7 na SSD, šta još možete (a ne morate) da uradite? SSD diskovi  ne zahtevaju zbunjujuća podešavanja; dovoljno je da promenite u BIOS/UEFI način rada s diskovima na AHCI. Zahvaljujući brzini čitanja/pisanja, posebno datoteka male veličine, dodatna podešavanja će iz vašeg sistema izvući maksimum.

Isključite page datoteku ili je premestite na drugi disk; ako imate 4 GB ili više sistemskog RAM‑a, slobodno isključite swap fajl. Ako je vaš računar klasičan stoni PC i/ili ne koristite režim hibernacije, uklonite datoteku Hibernation. Otvorite komandnu liniju (cmd) kao administrator i kucajte powercfg‑h off, pritisnite taster Enter i na kraju Exit.

Neki korisnici SSD‑ova većeg kapaciteta dobrovoljno se odriču dela prostora radi povećanja životnog veka uređaja (shrink volume). Ako se odlučite na to, otvorite Control Panel, birajte ikonu Administrative Tools, kliknite na Computer Management, zatim Storage i Disk Management. Desnim tasterom kliknite na C i na Shrink Volume. Odvojte najmanje 25% slobodnog prostora.

Nasuprot tome, ako je prostor na SSD‑u tesan (a obično jeste), dobićete lep bonus u gigabajtima ako ukinete opciju System Protection (backup SSD diskova je fantastično brz, tako da kopiju možete praviti i sami). Izaberite Control Panel / System / System Protection i ukinite ovu opciju za sve diskove, a obavezno za SSD (verovatno je to C: particija). Time ostajete bez System Restore mehanizma.

Windows problemi

Da biste instalirali Windows 7 na nekim računarima, moraćete da fizički isključite hard‑diskove i ostavite aktivnim samo SSD i (naravno) DVD. Podesite BIOS/UEFI tako da se sistem podiže s DVD‑a, prođite proceduru instalacije Windows‑a i onda reaktivirajte hard‑diskove i postavite SSD kao prvi boot uređaj. Pre svega toga pogledajte da li za vašu ploču postoji noviji BIOS na sajtu proizvođača – podrška za SSD je često dodavana nakon promocije osnovne verzije BIOS‑a.

Branislav Mihaljev

(Objavljeno u PC#193)