Šta donosi Windows 10 1803 verzija
Taman smo se navikli da dobijamo dvosezonska osveženja Windows‑a, poput sveta mode u kome se neumoljivo smenjuju printemps‑été i automne‑hiver diktati, kad je Microsoft odlučio da Spring Creators Update prekrsti u Windows 10 April 2018 Update…
Moraćemo da se pomirimo da Windows zapravo više i nije u fokusu, što je nedavno potvrdio i lično Satya Nadella u intervjuu u kome je objasnio da se ozbiljno razmišlja o potpunom redefinisanju Windows‑a i da se Microsoft sprema za budućnost u kojoj Windows više neće biti tako važan, a možda čak neće ni postojati. Sve se zapravo svodi na poimanje klasičnog kompjutera kome su glavni UI uređaji još uvek ekran, tastatura i miš. Iako mi, pioniri ranog računarskog doba, nekada teže prihvatamo novotarije, pa čak se držimo i potpuno prevaziđenog predubeđenja „pusti laptop, desktop je desktop“, ne možemo da poreknemo da je preseljenje svakolike računarske obrade u cloud zapravo potpuno obezvredilo sve naše „snažne mašine“ jer – sva interakcija može da se obavi iz bilo kog browser‑a, dakle i iz bilo kog operativnog sistema koji ga ima.
Potpuno je sigurno da ćemo se u budućnosti sretati s potpuno novim i raznovrsnim IoT uređajima, a da korisniku uopšte neće biti važno da li njegov automobil samoupravlja uz pomoć Windows‑a ili bojler greje vodu a ipak štedi struju uz pomoć Android‑a ili iOS‑a. Hardverske spravice koje su nam predstavljale fetiš i znak prestiža u poslednjih tridesetak godina jednostavno će nestati. Ili ako i neće nestati, postaće manje vidljive, a mi ćemo s njima komunicirati na nove načine: glasom ili možda čak neuroimpulsima, a možda čak nećemo morati ni da komuniciramo – ili barem ne mnogo, pošto će niz senzora da beleži, a cloud da analizira naše navike i želje, verovatno je da će one biti ispunjene i pre nego što ih eksplicitno zatražimo.
1803, važno ili ne?
Kako god ga nazvali, aprilsko ažuriranje nosi oznaku 1803. Godine 1803. na vlast je došao Napoleon, a Helvecijska republika je postala Švajcarska konfederacija, pa sam s naporom pokušavao da ustanovim šta bi to bilo važno za verziju Windows‑a 1803. Iako sam pokušao da se izvučem, kolege su me oborile na leđa konstatacijom „pa mora da ima nešto novo, mora da ti to znaš“. Na žalost, kad smo se već nagodili oko teksta, kod kuće me sačekao veseli sivkasti točak koji instalira Redstone 5 na moj kompjuter. Insajderi su već krenuli u jesenju verziju Windows‑a i kako sad da znam šta je u 1803, a šta je novo i još neviđeno, kad sam svesno potpisao, uprkos GDPR‑u, da želim da mi Microsoft isporučuje nove i još nedovršene verzije Windows‑a što je pre moguće. Ipak, 1803 je na svim Windows 10 računarima. Fluent Design System, koji je postao vizuelna okosnica prošlog jesenjeg Creators izdanja je malo izraženiji i dosledniji, ali nema ništa napadno od čega bi vas zabolele oči. Štaviše, većina korisnika neće ni primetiti razliku.
Funkcionalno, Windows 10 1803 je ipak doneo neke promene, ali kao da i one vode ka svetu bez Windows‑a i potpunoj kontroli pojedinačnih događaja i prozora. Tipičan primer je opcija Mute u Edge browser‑u kojom možete da utišate pojedinačne tabove. To je preko potrebno ako gledate neki striming koji želite da čujete i istovremeno surfujete, ali ne želite da čujete zvuke s napadnih sajtova koje otvorite.
Vremenska linija života
Najzanačajnija stavka među novostima je ipak Timeline – vremenska linija koja pokazuje sve vaše aktivnosti za vremenski period koji sami birate. Odmah do Cortana interfejsa (ako ga niste ugasili) nalazi se simbol kojim dolazite do timeline‑a, koji je zapravo integrisan s prikazom otvorenih prozora/aplikacija i dodatnih virtuelnih desktop‑a ako ste ih formirali. Naravno, moguće je koristiti i prečicu Windows taster + Tab, a skrolovanje nadole, prikazaće čime ste se bavili.
Timeline je orijentisan na dokumente, pa ćete videti sve Office dokumente koje ste otvarali, ali i slike, pesme, filmove i, uopšte, sve za šta imate pridruženu neku generičku Windows aplikaciju ili aplikaciju koja potiče iz App Store‑a. Ljudima je očito mnogo draži sistem 365, počevši od Office aplikacija, pa sve do novih, integrisanih poslovnih sistema. Sve je to u oblaku, a Timeline se prostire kroz sve vaše uređaje, pa je to svojevrstan put ka onome što Microsoft poručuje „počnite na jednom uređaju, a nastavite na drugom“. Ako pogledamo dokumente koje u skladu s preporukama držimo u OneDrive oblaku, videćemo da Timeline zaista radi, a da se i po otvaranju dokumenta pozicionirani baš tamo gde ste stali – bez obzira na operativni sistem pod kojim ste počeli ili nastavili rad. To je svakako dobro, jer značajno olakšava rad, pogotovo ako koristite više uređaja.
Mnoge 3rd party aplikacije ostale su izvan ovog sistema, pa će ono što radite u Edge browser‑u moći da se nastavi, ali ne i ono što ste radili u Chrome‑u. Takođe, morate da budete spremni i da će ostati zabeleženi i neki vaši izleti koje pravite u pauzama radnih zadataka (#uknowwhatimean). Ono što niste znali je da Microsoft neće stati na tome i da se za jesenje izdanje sprema shared clipboard, koji će deliti vaše isečke preko svih uređaja. Naravno, ne radi se samo o poslednjoj copy akciji, tu je čitava clipboard istorija, interfejs je lak i sve funkcioniše prilično dobro. Sve se, naravno, odnosi na uređaje koji su „uvezani“ istim LiveID nalogom, ali čak i ako imate samo jedan uređaj, moraćete da budete svesni da ćete ubuduće sve akcije na računaru deliti s cloud‑om. Verovatno će vam najpre pasti na pamet da ne koristite LiveID, ali čitav 365 koncept je vezan za njega.
Peglanje sitnica
Kad smo kod LiveID autentifikacije, čak i ako ste vatreni zagovornik poput mene, verovatno ste na računaru ostavili i (barem jedan) lokalni nalog – da se nađe… E, ako ste kasnije želeli da se setite lozinke za taj nalog, to baš i nije bilo moguće. Prolećno izdanje to menja, pa i za lokalni nalog možete da definišete tri sigurnosna pitanja koja će vam pomoći da lokalni nalog ponovo preuzmete.
Focus Assist je novi naziv za ono što se zvalo Quiet Hours. Pored definisanja određenog vremena kad ne želite da vas računar uznemirava, sada možete preciznije da definišete i koje aplikacije ili osobe ipak smeju da vas uznemire, čak i kad mirorujete omiljeni film na TV ili igrate neku opaku igricu. Uopšte, primećuje se veće zalaženje u detaljnija podešavanja sistema do nivoa pojedinačnih aplikacija ili hardvera. Na primer, možete ručno da odredite da li će neka aplikacija koristiti integrisanu ili diskretnu grafiku. Kroz menije idite u Settings > System > Display > Graphic settings i odredite da li će se aplikacija ponašati u Performance ili Power Savings režimu, jer ne morate baš da surfujete u nekom „ljutom“ GTX modu. Opis je ipak malo neobičan, pa čak i bolji poznavaoci sistema ne shvate odmah da se zapravo radi o izboru grafičke kartice.
Neke grafičke kartice će detektovati HDR displej, a neke ćete opet morati ručno da prebacite u HDR režim (kriv je hardver, a ne Microsoft), a prolećni Windows 10 će vam dozvoliti da tananije podesite, pa čak i kalibrišete sve povezane displeje i, što je najlepše, upamtiće ta podešavanja i za kasnija priključenja tog ekrana. Razna povezivanja su sada lakša – Microsoft Windows više ne zanoveta kao ranije, za šta je zaslužna opcija Nearby Sharing. Ulaskom u meni Settings > System > Shared experiences možete podesiti deljenje svega i svačega, preko WiFi‑ja ili Bluetooth‑a, a moguće opcije su da dozvoljavate razmenu sa svima ili samo s vašim uređajima. Uređaje je lakše upariti s prolećnim izdanjem. To se, pre svega, odnosi na raznorazne BT zvučne uređaje, te WiDi ili Miracast bežične ekrane. Na primer, dovoljno je inicirati uparivanje sa BT uređaja, a na Windows‑u ćete samo da ga prhvatite, bez kucanja zamornih brojeva.
Ako ste s početka teksta (pogrešno) shvatili da smo se nešto naljutili na Windows, to zapravo nije tačno. Možda više nije toliko u fokusu, ali Microsoft će sigurno nastaviti da ga razvija. Možda će to prestati da budu „prozori“, ali će sigurno raditi na nekim novim načinima za komunikaciju korisnika, računara i svih stvari povezanih u naš lični ekosistem.
