Šta je potrebno da bi srpska privreda iskoristila pun potencijal e‑trgovine?
Online trgovina je imperativ domaće privrede, ali i način da firme koje prihvataju moderne tehnologije naprave bum na tržištu. Napredovali jesmo, ali nas pravi izazovi tek očekuju.
Tehnologija se razvija brzo ali i u ciklusima, utičući na sve sfere života i biznisa. Ciklusi tih promena su sve kraći i kraći: mobilnim telefonima trebalo je skoro deset godina da postanu deo svakodnevice, a pametnim telefonima svega pet godina da počnu da istiskuju laptope i računare za pojedine usluge. Upravo tu se vidi smanjenje razlike između Srbije i razvijenih zemalja. Za tri godine većina stanovnika Srbije koristiće svakodnevno neki vid elektronskog plaćanja.
Brže nego što očekujemo
Svi smo već deo elektronske trgovine, a da toga uvek nismo svesni. Gotovo svi vozači plaćaju parking putem SMS‑a. Većina Beograđana vožnju gradskim autobuskima plaća putem BusPlus kartice. U Srbiji se poslednjih meseci obavi više transakcija na kineskim Web sajtovima nego putem PayPal‑a. E‑commerce industrija raste eksponencijalno i tako će biti u narednih pet do deset godina. U tom periodu tehnološki trendovi biće nam dostupni kada i u drugim, znatno razvijenim zemljama. Nestajaće razlike o kojima danas pričamo.
Iako je e‑trgovina već godinama popularna tema, u srpskim poslovnim krugovima i Internet zajednici i dalje ima previše otvorenih pitanja i nepoznanica. Često se mešaju termini e‑trgovina i e‑commerce, ali u kontekstu ove teme i onoga što čitaoci percipiraju u današnjoj ekonomiji, oni predstavljaju jedno te isto – prodaju roba i/ili usluga putem nekog elektronskog kanala, kao što su Internet, mobile, POS terminal, elektronski/mobilni novčanik i slično. Često spominjani PayPal je deo e‑trgovine.
Dok mi još uvek pričamo o plaćanju platnim karticama i PayPal servisu, u Aziji, Americi i zapadnom delu Evrope svi pričaju o „nevidljivim“ plaćanjima. Proces plaćanja je automatizovan i više ga ne obavljaju ljudi, već pametni uređaji. Frižider zna kada mu nedostaju neke namirnice i može sam da poruči i plati da mu se dostave različita hrana i piće, i da sve to bude spremno za nas kada se vratimo s posla. Automobili na električni pogon prevoziće nas bez potrebe da vozimo – znaće odredište koje smo naveli i kretaće se bezbedno ka njemu. Znaće kada će im se baterije isprazniti, pa će se zaustaviti radi punjenja koje će automatski platiti. Ne, ovo nije naučna fantastika, već trend koji će doći i do nas.
Zašto stojimo?
Elektronska trgovina u Srbiji značajno zaostaje za tržištima razvijenog sveta, kao što su Amerika i Evropa, ali je praktično na istom stadijumu razvoja kao na tržištima u okruženju. Razvoj tehnologije (mobilni uređaji, metode plaćanja i drugo) upravlja ovom razlikom i tako će biti u budućnosti, sve dok razlika ne nestane.
Istina je da smo već sada deo budućnosti. Zašto onda naša privreda stoji u ovom segmentu, zašto ne ulaže u sopstveni razvoj? Svi se sećamo izreke da će onaj ko ne bude imao Web sajt izumreti kao dinosaurus. Srbija nije na početku razvoja elektronske trgovine. U našoj zemlji možete kao trgovac prodavati i naplaćivati svoju robu i usluge platnim karticama ili nekim drugim metodom negotovinskog plaćanja. Nema prepreka da se neko time bavi kao ni da kupuje na Internetu.
Elektronska trgovina je stvar ekonomske isplativosti. I po tome se ne razlikujemo od ostatka sveta, verovali ili ne. Takođe, ima dosta prostora za unapređenje našeg sistema, gde će na primer freelancer‑i ostvariti svoja prava kao priznati pravni subjekti. Tehnologije su nam dostupne, okruženje nam daje šansu, možemo da trgujemo globalno.
Trendovi iz e‑trgovine, uglavnom zasnovani na metodama elektronskih plaćanja, iz sveta su nekada dolazili do Srbije u roku od pet godina. Današnji projekti u elektronskim plaćanjima kaskaju najviše dve godine u odnosu na okruženje. Inovacije u ovom segmentu u Srbiji su rezervisane za nekoliko banaka koje imaju viziju i sredstva da razvijaju elektronska plaćanja. Nažalost, zbog neophodne početne visoke investicije, nema dovoljno startup kompanija u ovoj oblasti. Prednosti bankarskog sistema jesu visok nivo sigurnosti i bezbednosti kod online plaćanja. Danas je bezbedno, a i lako plaćati na domaćim Web sajtovima. Preporuka je da, ako do sada niste kupovali na Internetu, to uradite na nekom renomiranom domaćem Web sajtu.
Država i digitalizacija
Elektronsku trgovinu u Srbiji možemo, u najširem smislu, posmatrati s tri aspekta: sa aspekta države, potrošača i prodavaca/trgovaca. Država je prepoznala značaj elektronske trgovine i na tom polju uradila toliko da možemo da funkcionišemo. Možda je „dovoljno“ za neke prejaka reč, ali ne razlikujemo se previše od regiona i zemalja u razvoju.
S obzirom na prioritete koje država ima, u ovoj oblasti su nam još i otvorene mogućnosti. Na primer, koristimo elektronske/mobilne novčanike i pomoću njih plaćamo. Država upravo radi na konsolidaciji svojih usluga i njihovoj digitalizaciji, sa ciljem unapređenja dostupnosti elektronske uprave. Elektronska plaćanja deo su ovih unapređenja. Vrlo brzo će doći vreme kada ćemo putem Interneta plaćati porez, a već danas možemo da registrujemo automobil, dobijemo izvod iz matičnih knjiga ili produžimo važenje zdravstvene knjižice. NBS uvodi inovacije u domaći platni sistem, koji će tako postati konkurentniji i time dostupniji i kvalitetniji za sve korisnike. Naš zaostatak za drugim zemljama, čak i razvijenim, ubrzano se smanjuje.
Zašto pouzećem?
Keš je u Srbiji i dalje kralj, pa potrošači preferiraju da online kupovine plaćaju gotovinom pri preuzimanju robe (pouzećem), a trgovci da prihvate ovakav metod plaćanja. S vremenom će se i to promeniti, ali keš neće tako brzo nestati. Nedavno istraživanje oditorske kuće Gemius pokazuje da je keš i dalje primarni metod plaćanja u Srbiji kod 58 odsto ispitanika, odmah ispred kartica. Učešće gotovinskih transakcija drastično je smanjeno u odnosu na prethodnu godinu, i to za 17 odsto, dok je korišćenje kartica kao primarnog metoda plaćanja skočilo za 14 odsto u istom periodu.
Nije zanemarljiv ni broj kupovina na Internetu. Po podacima NBS, zasnovanim na potrošnji na Internetu, za prva dva kvartala 2017. godine, ostvareno je više od 2,2 miliona transakcija, u ukupnom iznosu od preko 9,2 milijarde dinara. Navedene cifre ne obuhvataju deo e‑trgovine obavljene kešom koji čini više od 70 odsto ukupne trgovine. S obzirom na veličinu tržišta u Srbiji, niko ne može da kaže kako je e‑trgovina tek na početku.
Edukacija trgovaca i potrošača
Razvoj e‑trgovine može da ubrza još jedan ciklus edukacije. Prvi skok u domaćoj potrošnji na Internetu desio se kada su telekomunikacioni operatori uveli naplatu računa. Drugi veliki talas bio je kada je „Parking servis“ uveo naplatu parkinga putem SMS‑a, a BusPlus uveo beskontaktno plaćanje karte za gradski prevoz. Šta može biti okidač za sledeći veliki korak? Možda da BusPlus kartica postane platna kartica kojom ćete moći da kupujete na domaćim sajtovima uz dodatni popust?
Prema pomenutom ispitivanju Gemius‑a, građani Srbije na Internetu najčešće kupuju garderobu, plaćaju putovanja, kupuju knjige, muziku, sportsku opremu i tehniku, upravo ovim redosledom. Kao najveću prepreku vide problem garancije i povraćaja, kao i pouzdanosti prodavca. Potrošnja na Internetu raste i to dvocifrenim procentom u broju transakcija i prometu, više od 20 odsto na godišnjem nivou. Takođe, povećava se broj Internet kupaca i to je ozbiljan potencijal za Internet trgovce.
Budući da ne postoje zvanični registri Internet prodavnica u Srbiji, gruba je procena da ih ima do 3.000, a negde od 450 do 500 prihvata platne kartice preko jedne od pet domaćih banaka koje nude uslugu prihvata platnih kartica na Internetu, takozvanu e‑commerce uslugu. Oko 1.000 trgovaca naplaćuje preko nekog internacionalnog provajdera plaćanja, a ostatak prodaje pouzećem ili putem uplatnica, odnosno bankovnih transfera.
Srpska privreda još ne koristi pun potencijal e‑trgovine, koji je izuzetno velik, jer se najveći deo potrošnje i dalje obavlja na inostranim Web sajtovima, a ona raste i nastaviće da raste u narednim godinama. Samo kvalitetom, ponudom i cenom te kupce možemo da privučemo u domaće prodavnice.
Aleksandar Birovljev
