Startovao 12. BIZIT: “Rešenja, ne izgovori”

Pod geslom “Rešenja, ne izgovori” se 4. i 5. novembra u hotelu Metropol u Beogradu održava dvanaesta BIZIT konferencija. Uz brojne učesnike i partnere, dočaraće se svet novih izazova i odgovora na njih, zahvaljujući upotrebi digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i savremenim rešenjima koja tehnologije unapređuju i pomažu poslovanje.

Svake godine, BIZIT okuplja zajednicu onih koji razumeju da tehnologija nije sama sebi svrha. Ona je alat, pokretač, saveznik. Iznad svega, ona je odgovor – na izazove tržišta, promene u društvu, sve zahtevnije korisnike i ograničene resurse. U vremenu kada je lako reći „ne može“,okupljamo one koji znaju kako se „može“, one koji ne čekaju idealne okolnosti, već ih stvaraju – pomoću znanja, iskustva i savremenih tehnologija.

Zajedno, dvanaesti put

Po tradiciji, konferenciju je otvorila direktorka PC Press-a, Vesna Čarknajev, koja je govorila o vodećim trendovima i dešavanjima u industriji, osvrnuvši se i na proteklih dvanaest godina koliko BIZIT traje.

“BIZIT nije samo još jedna konferencija u nizu.BIZIT je mesto gde se ideje pretvaraju u planove, a planovi u projekte. Gde se tehnologija ne slavi zbog svoje super moći, već zbog svoje upotrebne vrednosti. I ove godine smo u vanrednoj situaciji, kada se glasovi sa ulica stapaju sa tišinama u institucijama. Nadamo se da će oni koji imaju moć da odlučuju imati i mudrost da oslušnu poruke koje dolaze od ljudi i da situaciju reše jer ovako dalje nije dobro. Posledice osećamo svi,” istakla je gospođa Čarknajev.

“Tehnologija je danas svuda — u našim telefonima, u našim kancelarijama, u našim navikama. Ali ono što je najvažnije: ona je i u našim odlukama. Jer tehnologija nije neutralna. Ona oblikuje način na koji radimo, komuniciramo, kupujemo, lečimo se, učimo. Tehnologija nam puno pomaže u procesima kada se zauzimamo za ono u šta iskreno verujemo. Važno da je razumemo tehnologiju i kao korisnici, i kao njeni kreatori. I to je ono što BIZIT izdvaja od drugih konferencija, BIZIT je mesto gde korisnici i kreatori tehnologije razgovaraju o tome kako tehnologija zaista može da pomogne u rešavanju poslovnih problema i zaista doprinese povećanju naše konkurentnosti i produktivnosti.

I zbog toga ste vi, učesnici BIZIT-a, jedinstveni i posebni. Jer ne dolazite da čujete šta je novo — već da pitate šta s tim možemo da uradimo. Zato vas molim da tu posebnost maksimalno koristite i zajedno sa našim predavačima kreirate program, postavljanjem pitanja i diskutovanjem na brojne teme koje ćemo ovde otvoriti.”

Makroekonomski trendovi

Uvodno stručno predavanje na temu makroekonomskih trendova u svetu i kod nas održao je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, redovni član Svetske akademije umetnosti i nauke, kao i član Savetodavnog komiteta UNSCO, Dragan Đuričin. Dragan Đuričin je redovni član Svetske akademije umetnosti i nauke, kao i član Savetodavnog komiteta UNSCO. Profesor je strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, upravljanja rizicima preduzeća i ekonomike strategije. Glavni je urednik časopisa Ekonomika preduzeća – SAE Journal of Business Economics and Management. Predsednik je Udruženja korporativnih direktora Srbije. Napisao je desetine knjiga iz oblasti strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, sistemske tranzicije, upravljanja rizicima i Industrije 4.0. Bio je osnivač i izvršni predsednik Kopaonik biznis foruma. Petnaest godina bio je predsednik Saveza ekonomista Srbije. Bio je član Privrednog saveta Vlade Republike Srbije. Njegova stalna preokupacija je ekonomika tranzicije. Njegovi trenutni interesi uključuju promenu paradigme u ekonomiji i uticaj Industrije 4.0 na finansiranje „neto-nula” tranzicije, kao i cirkularne i regenerativne ekonomije.

“U ovom trenutku, neoliberalna ekonomija je suočena s neverovatnim brojem prepreka i problema, ali i internih protivrečnosti. Sustiču se pad proizvodnje, ratovi u kojima, na primer, 20% budžeta EU ide za rat u Ukrajini, raskorak između bogatih i siromašnih, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama. Dešavaju se potresi u globalnoj ekonomiji, imamo problem sa planiranjem, i svi ovi faktori doprinose da se nalazimo u multi-vektorskoj krizi koja dolazi iz raznih pravaca. Srbija se po nekoj svojoj tradiciji našla u raskoraku između strana, gde trpi udarce jednih i drugih, a gotovo da ne vuče nikakve benefite od jednih ili drugih. U svetu univerzalne konektivnosti na kraju smo dobili de-globalizovan svet i novu vrstu globalizacije u kojoj je glavna pretnja ponovo potezanje oružja za masovno uništenje u kombinaciji sa klimatskim pretnjama,“ rekao je profesor Đuričin.

„Kako da se u tom kontekstu multikrize pozicionira Srbija? U takvim okolnostima javlja se potreba za multi-tranzicijom. Međutim, takva tranzicija zahteva ogromne mase kapitala, veće od duga, koji je enorman, i takva pozicija prosto nije održiva, te 2025. godine u ovoj multi-krizi glavni element je geopolitika. Srbija je prošle godine potrošila 8. maja ono što je realno proizvela, a nakon toga zadužuje buduće generacije. Poređenja radi, u proseku zemlje troše svoje godišnje budžete oko 24. jula. Ceo svet u proseku troši 1,75 puta više od onoga što ima na raspolaganju, te stoga ne čudi što je geopolitika usmerena na izvore energije, kojih zapravo nema dovoljno. Nema dovoljno sirovina i retkih materijala koje su osnova industrije, čega 75% kontroliše Kina.“ „Koncentracija bogatstva je ogroman problem, jer oni koji imaju višak kapitala onda njega ulažu u stvari koje nemaju svrhe. Čemu svemirski turizam, na primer? Nalazimo se u staglacionoj recesiji na nivou celog sveta. Imate stagflaciju, imate recesiju. Srbija je tu posledica svega što smo sada opisali. Zbog unutrašnjih tenzija i političke i društvene konfuzije, ali i autoimune bolesti sistema u kojoj sistem uništava samog sebe, kod nas je pad stranih investicija koje su nam donosile dovoljno likvidnosti da održavamo stabilan devizni kurs. Srbija u ovom trenutku nema nafte, rezerve će isteći 20. novembra. Nema gasa, i nakon 1. januara ističu ugovori. Planiranje u ovako nemirnom, turbulentnom okruženju treba da obezbedi svakom subjektu strategijsku fleksibilnost, odnosno da se izbegne geopolitička zamka, da se ne bude zaglavljen između dve strane. Sistem ima nove pretpostavke, Srbija od 2014. godine bazira svoj kontekst na industrijskim politikama i na modelu cirkularne ekonomije, gde je država insistirala na toj stvari koja je donela investicije u infrastrukturu i informacione tehnologije, na čemu se i vaša industrija bazira.“

Prvog dana BIZIT-a govoriće se o data centrima i AI infrastrukturi, sajber bezbednosti i poslovnom softveru. Uz brojne goste i panele koji će takođe biti organizovani, dvodnevna konferencija će sa okupljenima obraditi brojne aktuelne teme iz sfere informacionih tehnologija.