Švedski istraživači razvili bioelektronsko tlo
Istraživači sa Univerziteta Linkoping u Švedskoj razvili su „bioelektronsko tlo“ koje može ubrzati rast biljaka u hidroponskim prostorima ili farmama koje uzgajaju biljke bez zemlje u okruženju koje se sastoji uglavnom od vode i mesta za pričvršćivanje korena. Nakon integrisanja projektovanog ‘eSoil-a’ u okvir gde sadnice rastu, istraživači su otkrili da slanje električnih signala kroz tlo dovodi do toga da biljke rastu u proseku 50% više.
Provodljivost neophodna za stimulisanje korena biljaka
eSoil se sastoji od organskih supstanci pomešanih sa provodljivim polimerom zvanim PEDOT, koji se može naći u stvarima kao što su senzori i OLED displeji. Eleni Stavrinidou, supervizor studije, rekla je za Engadget da je provodljivost tla neophodna za stimulisanje korena biljaka. U ovoj posebnoj studiji, istraživači su ispitali efekat slanja signala na sadnice ječma u periodu od 15 dana pre nego što su ih pokupili za analizu. Primena napona od samo 0,5 V na eSoil električno stimuliše korenje, objasnio je Stavrinidou. Ovo je, zauzvrat, rezultiralo evidentnim povećanjem biomase električno stimulisanih biljaka u poređenju sa nestimulisanim semenima.
Efekat stimulacije na sadnice ječma opisan je kao „stabilan“ i „prolazan“. Stavrinidou je rekao za Engadget da se azot, jedan od glavnih hranljivih sastojaka koji su uključeni u rast biljaka, efikasnije obrađuje kroz stimulaciju. „Otkrili smo da bi stimulisane biljke mogle efikasnije da obrađuju hranljive materije, ali ne razumemo kako stimulacija utiče na ovaj proces“, objasnio je Stavrindou, dodajući da će razlog za proces rasta biti fokus budućih studija.
Dok se hidroponske tehnike uglavnom koriste za uzgoj lisnatog povrća i nekog povrća kao što su krastavci i paradajz, eSoil bi mogao da ponudi rešenje za stvaranje novih načina za povećanje prinosa useva u komercijalnim okruženjima, a posebno na mestima gde uslovi životne sredine utiču na rast biljaka. Studija naglašava da bi ova tehnika mogla da minimizira upotrebu đubriva u poljoprivredi.
Mogućnost za tehnološke inovacije u poljoprivredi je ogromna s obzirom na to da je broj farmi u SAD stalno opadao od 1982. godine, prema Ministarstvu poljoprivrede. Prošle godine, broj američkih farmi dostigao je 2 miliona, u odnosu na 2,2 miliona u 2007. Ne samo da su farme u padu, već SAD gube hektare zemlje zbog niza razloga koji se kreću od klimatskih promena do pogoršanja ekonomskih izgleda za poljoprivrednike zbog inflacije, čineći poljoprivredu u kontrolisanim sredinama popularnijom.
Ali pored poboljšanja prinosa useva, primena eSoil-a na hidroponskim farmama mogla bi ih učiniti energetski svesnijim. Dok tradicionalne hidroponske farme troše manje vode, za rad im je potrebno više energije. „ESoil troši vrlo malo energije u mikrovatima“, rekao je Stavrinidou. Pre nego što se ova tehnologija može primeniti na poljoprivredu velikih razmera i druge vrste useva, potrebno je sprovesti više studija kako bi se uočilo kako električna stimulacija može uticati na ceo ciklus rasta biljke tokom čitavog njenog životnog veka, a ne samo u ranim fazama sadnje ili sazrevanje. Stavrinidu je takođe rekla da njen tim planira da prouči kako tehnika utiče na rast drugih biljnih vrsta.
Izvor: Engadget