Tačno kao u apoteci
Kako biti siguran u sve računice vezane za robu čija se masa meri u tonama, a kvalitet varira od jednog do drugog prijema? Taj zadatak uspešno obavlja AB Soft‑ov modul VAGA namenjen manipulaciji robom u silosima.
Silosi su najimpozantnije građevine svih žitnica, poput naše Vojvodine. Ogromnih dimenzija, betonski ili čelični valjci uzdižu se put neba i u sebi čuvaju pšenicu, kukuruz, raž… žitarice bez kojih ne može da se zamisli ishrana čovečanstva, bilo da se govori o proizvodima napravljenim od ovih kultura, bilo da se one koriste kao ishrana za stoku. Posebno je interesantan proces prijema, čuvanja i distribucije, a upravo taj radni ciklus AB Soft je integrisao u modulu VAGA.
Za modul VAGA početak priče je trenutak kada kamion ili traktor doveze tek ubranu letinu do silosa. Već na početku razlikujemo tri kategorije skladištenja: u kamionu se nalaze žitarice sa sopstvenih polja koje će se čuvati do trenutka dalje prodaje ili dalje obrade, sirovina nabavljena na tržištu ili tuđa letina koja će se uslužno skladištiti. Kako god bilo, prvi koraci su isti: radnik na prijemu, obično se zbog upotrebe ogromnih vaga naziva „vagar“, u softver unosi podatke o tome ko je i u čije ime dovezao robu, zatim registarski broj kamiona i prikolice, kao i ime kooperanta ukoliko robu na čuvanje predaje, na primer, zemljoradnička zadruga, a poreklo joj je od konkretnog ratara.
Kamion zatim odlazi do vage gde se meri ukupna masa vozila i robe a zatim, po uzimanju uzorka za laboratorijsku analizu, nastavlja dalje do rampe za istovar gde se kamion prazni da bi potom otišao ponovo na vagu na kojoj će se izmeriti njegova osnovna masa, ovoga puta bez dragocene robe koja je već pošla putem dalje obrade. Razlika između prvog i drugog merenja je količina žitarica koja je predata silosu na skladištenje.
Ključ je u standardima i šifarnicima
Pa šta je tu tako teško – imamo dva merenja, računamo njihovu razliku i posao je gotov. Ne, posao tek počinje. Dok se kamion praznio, uzorak je analiziran u laboratoriji i tom prilikom je utvrđeno kakvog je kvaliteta rod koji se skladišti. Kolika mu je vlažnost, koliko ima trica i kučina (nečistoće) itd. Sve to upoređuje se sa standardima koje nadležna institucija donosi za svaku godinu. Razlog je što univerzalni standard u poljoprivredi, a naročito u ratarstvu, nije moguće odrediti jer postoji veliki broj spoljnih faktora koji utiču na rod i njegov kvalitet. Sada se utvrđuje odstupanje od standarda i shodno tome, izmerena težina svodi na težinu koja bi bila kada bi primljena letina ispunjavala sve standardom propisane vrednosti. Tako se bonusi i malusi uračunavaju, a u poslovne knjige zavodi se predata težina svedena na standard. Na kraju krajeva, pre ulaska u silos, letina prolazi kroz proces pripreme, gde se višak nečistoća uklanja prosejavanjem, baš kao i višak vlage sušenjem, pa se tako u velike betonske cilindre smešta standardizovana roba.
Vaganje, istovar, odvajanje nečistoća i sušenje predstavljaju trošak vlasnika silosa. Lako je ukoliko je dovezeno žito vlasništvo mlina, bilo da je kupljeno ili požnjeveno s njiva – tada taj trošak ostaje u kući. Kada se roba skladišti za tuđe ime i na tuđ račun, onda te poslove, odnosno usluge, treba naplatiti, naravno uz „ležarinu“ koja se takođe naplaćuje. Naplata često nije u novcu već u robi, shodno cenovniku usluga, odnosno posebnim ugovorom preciziranim uslovima za svakog klijenta. A sve to je upisano u odgovarajuće šifarnike, pa se na osnovu podataka na prijemu, vlasnik robe, kvalitet, količina, tip skladištenja i slično, automatski izračunavaju količine i generišu adekvatna dokumenta: prijemnice, prenosnice, otpremnice i računi. Izmerene količine s vage automatski se očitavaju u softveru, a AB Soft je na nekim mestima gde se primenjuje VAGA, povezao i merne aparate iz laboratorije u kojoj se analizira kvalitet uzorka uzetog iz kamiona.
I izlaz iz skladišta je jednostavan – proces teče u suprotnom smeru, a na vagaru je jedino da unese podatke ko uzima robu i u čije ime. Sve ostalo će velike vage i AB Soft‑ov softver uraditi… apotekarski precizno.
