Tehnovizija: Google kao vremeplov

U nedostatku „pravog“ vremeplova, pojavio se Google‑ov alat za povratak 37 godina u prošlost. On nam omogućava da vidimo kako je neka lokacija na planeti Zemlji izgledala počev od 1984. godine do danas…

Putovanje kroz vreme, u prošlost ili budućnost, oduvek je bilo predmet interesovanja ljudi. Prve priče o tom fenomenu sreću se u budističkoj mitologiji, zatim u japanskim predanjima i jevrejskoj tradiciji, da bi se u novijoj istoriji pojavile u naučnofantastičnoj literaturi – „Memoari iz 20. veka“ Semjuela Medena iz 1733. godine, „Čekajući kočiju“ nepoznatog autora iz 1839. godine, „Božićna priča“ Čarlsa Dikensa iz 1843… Ideju o mehaničkom sredstvu za putovanje kroz vreme prvi je opisao Herbert Džordž Vels u svom čuvenom romanu „Vremeplov“ iz 1895. godine.

Uz pomoć današnje tehnologije putovanje kroz vreme i dalje ostaje u domenu fantastike, mada ima raznih istraživanja i eksperimenata zasnovanih na kvantnoj mehanici i opštoj teoriji relativiteta. U nedostatku „pravog“ vremeplova, pojavilo se Google‑ovo softversko rešenje – alat za povratak 37 godina u prošlost. On nam omogućava da vidimo kako je neka lokacija na planeti Zemlji izgledala počev od 1984. godine do danas i izvedemo zaključak kakve su se promene u tom periodu na njoj dešavale.

Put u prošlost

Sateliti su u Zemljinu orbitu poslati još sredinom dvadesetog veka, a nedugo zatim su lansirani i oni čiji je primarni zadatak bio snimanje Zemlje iz njene orbite. Snimci su korišćeni na razne načine, a jedan od najpopularnijih od 2005. godine je virtuelni globus Google Earth. Korišćenjem slika sa ovih i drugih satelita iz poslednjih 37 godina aplikacija Google Earth omogućila je svojim korisnicima da „vrate vreme unazad“ i pogledaju kako se Zemlja menjala u tom periodu. Da bi se to ostvarilo, aplikaciji je pridodat novi alat – Timelapse.

Google je iskoristio 24 miliona satelitskih fotografija koje su projektu donirale NASA, Copernicus i Landset

Timelapse, koji je Google prilagodio svojoj aplikaciji, zapravo je poznata fotografska tehnika snimanja niza kadrova u zadatim intervalima radi beleženja promena koje se polako odvijaju tokom vremena na nekom objektu ili lokaciji. Fotografije se prikazuju u nizu, normalnom brzinom ili ubrzano (radi postizanja dodatnog efekta simulacije promena). Ovaj alat Google ističe kao najnapredniju promenu svojih usluga u poslednje četiri godine.

Novi alat je nastao u saradnji Google‑a sa agencijom NASA, Američkim geološkim zavodom, Evropskom svemirskom agencijom i Evropskom komisijom. Ostvaren je zahvaljujući programu Landsat Geološkog zavoda SAD, prvom programu na svetu za civilno posmatranje Zemlje, kao i programu Copernikus Evropske unije, koji prikuplja slika sa satelita Sentinel.

Animirani Timelapse

Google Earth Timelapse koristi istu tehnologiju kao Google mape, ali je u ovom slučaju  akcenat na geologiji, za razliku od javnog transporta i navigacije koje su ključne kod mapa. Da bi se napravio ovaj alat, utrošeno je na milione sati rada na Google‑ovim računarima (hiljade mašina koje Google poseduje, povezane u Google Cloud‑u, učestvovale su u obradi podataka u okviru tog projekta).

Kako ističu iz kompanije, čitav posao je obavljen u okviru njihovih centara podataka s potpuno obnovljivim izvorima energije, u skladu s parolom „budućnost bez CO2“, koju podržavaju i promovišu.

Google je iskoristio 24 miliona satelitskih fotografija koje su projektu donirale NASA, EU Copernicus i SAD Landset sa svojih geoloških istraživanja. Tako je formiran animirani Timelapse kao ogroman mozaik slika. Korisnik iz njega bira samo mali deo koji mu je potreban. Sve slike zajedno zauzimaju ogromnu količinu podataka, čak 20 petabajta. Zajedno čine jedan video rezolucije 4,4 terapiksela, što je, kako Google ističe, kao pola miliona 4K videa zajedno. Kompanija planira redovno ažuriranje novim fotografijama.

Krenimo na put

Na put Google‑ovim vremeplovom može se krenuti vrlo jednostavno, iz browser‑a ili preko aplikacija na mobilnom telefonu odnosno tabletu. Za pristup treba otvoriti Google Earth aplikaciju. U toj aplikaciji iz menija s leve strane treba izabrati opciju Voyager (ikona koja podseća na kormilo starog broda). Klikom na Voyager nudi se nekoliko opcija, među kojima je i Timelapse.

Čitav posao je obavljen u okviru data centara koji koriste obnovljive izvore energije, u skladu s parolom „budućnost bez CO2“

Preko ove opcije odlazi se na bilo koju izabranu lokaciju na površini Zemlje. To se može ostvariti pomeranjem Zemlje i zumiranjem ili unosom željene lokacije u polju za pretragu. Za pretragu može da se unese grad, država, tačna adresa, GPS koordinate… Nakon izbora lokacije, s desne strane ekrana se pojavljuje vremenska linija s mogućnošću pomeranja strelice levo‑desno, kako bi se pratile promene kroz godine. Može se i klikom na opciju Play aktivirati Timelapse video s prikazom izgleda lokacije za svih 37 prethodnih godina.

Google je izdvojio zanimljive lokacije na kojima su se u pomenutom periodu dogodile drastične promene. Svrstane su u pet kategorija: promene šuma (Changing Forests), krhka lepota (Fragile Beauty), izvori energije (Sources of Energy), urbana ekspanzija (Urban Expansion) i zagrevanje planete (Warming Planet). Svaka kategorija nudi nekoliko lokacija, a možete izabrati i bilo koju drugu.

Cilj projekta

Pri realizaciji ovog projekta Google nije imao za cilj samo proširenje usluga za svoje korisnike, poboljšanje informisanosti i unapređenje elemenata zabave. Osnovni motiv Google‑u pri realizaciji vremeplova je ukazivanje na klimatske promene (globalno zagrevanje) i druge oblike uticaja ljudskog faktora na planetu Zemlju. Kao najindikativniji pokazatelji tih promena jesu povlačenje glečera, zatim krčenje šuma u Amazoniji, isušivanje Aralskog mora u Kazahstanu…

Ukazano je i na druge (pozitivne ili negativne) promene pejzaža i ekspanziju pojedinih lokacija, kao što su širenje velikih gradova poput Las Vegasa i pravljenje veštačkih ostrva u Dubaiju. Pri svemu tome korisnicima je data mogućnost interakcije s Timelapse‑om, tako da mogu vizuelno da podešavaju prikaz tih lokacija onako kako im odgovara – uvećanje, umanjenje, promena ugla prikaza…

Autor: Nadežda Veljković