Tri puta po triple play

Paketi koje nude provajderi primamljiviji su korisnicima od zbira pojedinačnih servisa, kao što su internet, televizija, telefon ili mobilni telefon, kako po sadržaju tako i po ceni. Proučili smo kakvo je trenutno stanje s multiplay paketima koje nude domaći provajderi.

Dual play, triple play, quad play ili u opštem slučaju multiplay je naziv za  različite  telekomunikacione usluge: internet, televiziju, fiksnu i mobilnu telefoniju, koje provajderi nude korisnicima u paketu. Termin nije strogo tehnički, pošto ne postoji neko čvrsto pravilo koje definiše kako tačno treba da izgleda paket usluga da bi potpadao pod neku od ovih kategorija, osim što broj – double, triple ili quad ‑ govori koliko je različitih servisa upakovano u paket. Pristup internetu je obično fiksni broadband, odnosno relativno kvalitetna i brza veza sa svetskom mrežom, televizija je po pravilu digitalna i taj servis se takođe realizuje preko neke kablovske veze ili 5 GHz WiFi mreže, dok fiksni telefon može da bude klasičan fiksni priključak (POTS – Plain Old Telephone Service) ili IP telefonski priključak. Mobilni je mobilni, pa je neophodno da provajder multiplay servisa bude ujedno i provajder mobilne telefonije kako bi mogao i ovu, četvrtu uslugu da uključi u paket. Brendiran nekim zgodnim marketinškim nazivom, multiplay paket se nudi korisnicima pod povoljnijim uslovima nego zbir pojedinačnih usluga. Razlog za nižu cenu je dvojak: lojalnost i očuvanje baze korisnika, ali i niži troškovi za provajdera jer se po pravilu koristi samo jedan medijum preko kojeg se ostvaruju svi servisi. Od ovoga  ima i dosta odstupanja, pa tako nije retkost da televizija bude analogna ili delimično digitalizovana, da fiksni telefon bude realizovan preko bežične mreže ili da internet usluga bude dopunjena mobilnim broadbandom.

Dva, tri ili četiri plus

Činjenica je da naša zemlja i domaće tržište kaskaju za razvijenim svetom u mnogim oblastima, ali na polju informacionih tehnologija stojimo relativno dobro. Ipak, kada je reč o multiplay servisima, oni se na srpskom tržištu masovnije pojavljuju tek u poslednjih nekoliko godina i to u trenutku kada je na razvijenim tržištima već prošlo vreme jasne diferenciranosti pojedinačnih servisa, pa se to neminovno odrazilo i na situaciju kod nas. Tradicionalni pružaoci triple play usluga u svetu su kablovski provajderi i telko operateri (telekomi). Kablovci su počeli od kablovske televizije, koju su s vremenom digitalizovali, pridodali joj servis pristupa internetu preko kablovskih modema, a takođe i uslugu fiksne IP telefonije. Telekomi su išli u suprotnom smeru, od telefonskih priključaka preko kojih su decenijama pružali javni telefonski servis – na njih su pridodali xDSL modemsku infrastrukturu, preko koje su počeli da pružaju pristup internetu i IP televiziji. Zahvaljujući pre svega uvođenju optičke infrastrukture i velikog povećanja brzine pristupa, kao i oštre tržišne utakmice koja je zahtevala stalno održavanje lojalnosti korisnika, provajderi su počeli da uvode i brojne dodatne servise koji su donekle zamrljali čistu sliku sa dva, tri ili četiri jasno uočljiva servisa. Budući da se i ti dodatni servisi ipak vrte oko prenosa glasa, podataka ili video‑signala, termini kao što su pet, šest ili više „play“ ipak nisu opravdani. Detaljno nabrajanje svih ovih dodatnih servisa, čak i samo onih koji nude domaći provajderi, daleko bi prevazišlo okvire ovog teksta, ali ćemo navesti neke opšte primere.

Zašećerena ponuda

Aktuelni trend za servis pristupa internetu je naravno stalno povećanje protoka i smanjenje kašnjenja, uz posebno posvećivanje pažnje povećanju upload brzine, koja je bitna jer korisnici generišu sve vise sadržaja (slike i video, društvene mreže, deljenje fajlova, video‑pozivi, cloud aplikacije i sl.). Pristup internetu neki provajderi i dodatno zaslade: besplatnim cloud storidžom, servisom za brzu razmenu velikih fajlova između korisnika, web portalom s primamljivim sadržajima ili nekim drugim maštovitim servisom.

Kod TV servisa koji bi danas morali da budu digitalni, sa HD sadržajima koji polako osvajaju pre svega sportske i filmske programe i 3D kanala čije je omasovljavanje neizvesno, najčešći dodatni servisi su oni koji omogućavaju snimanje, pauziranje i kasnije gledanje živog TV programa, kao i poručivanje filmova i drugih programa po želji (on‑demand servisi). Sve brže broadband veze omogućavaju pružanje video‑servisa i preko javnog interneta – OTT (Over‑The‑Top). TV sadržaji su dostupni kako na fiksnim, tako i na mobilnim uređajima. Interesantno je da je uprkos raznoraznim tehničkim novotarijama klasična linearna televizija i kod nas i u svetu i dalje ubedljivo najmasovniji TV servis i generator prihoda.

Iako se možda čini da je u domenu fiksne telefonije sve već rečeno i ovaj servis danas stiže u nekoliko različitih nijansi. Telko operatori pružaju klasičan POTS telefonski servis, ali i uslugu IP telefonije kao kablovski provajderi. IP telefon koristi fiksnu broadband vezu, ali ne radi preko interneta (kao recimo Skype), već preko privatne mreže i ima javnu telefonsku numeraciju. Slično je i sa CDMA pristupom – brojevi i tarife su „fiksni“, ali je pristupna mreža bežična. Pored raznih dodatnih telefonskih usluga koje se naplaćuju ili nude besplatno (pozivi na čekanju, konferencijske veze, skraćena biranja i sl.), nude se i dodatni servisi koji omogućavaju telefoniranje s računara i mobilnih uređaja po povoljnijim cenama.

Šta i pošto?

Ako se ograničimo na prave triple play provajdere, tj. na one koji imaju u ponudi pun portfolio: internet, TV i telefon, na srpskom tržištu se stvar svodi na tri operatora: Orion Telekom, SBB i Telekom Srbija. Pristupne tehnologije koje ovi provajderi koriste  međusobno se razlikuju.

Telekom Srbija se još uvek u najvećoj meri oslanja na svoju telefonsku infrastrukturu (bakarne parice), što je dobro sa stanovišta dostupnosti pošto telefonsku liniju imaju skoro svi potencijalni korisnici. Ova kompanija u poslednje vreme ulaže i u FTTB rešenja zasnovana na VDSL tehnologiji, koja dozvoljava veće brzine, kao i malobrojne FTTH instalacije koje dovode optičko vlakno do pojedinačnih korisnika. Budući da je ujedno i operator MTS mobilne telefonije, Telekom je jedini koji nudi quad play uslugu pod nazivom Box.

SBB ima vrlo razgranatu mrežu koaksijalnih kablova u svim većim gradovima, mada je manje prisutan u ruralnim područjima. Zahvaljujući DOCSIS kablovskoj modemskoj tehnologiji, SBB pruža digitalnu kablovsku televiziju, kao i relativno velike brzine pristupa internetu, posebno u onim delovima Beograda u kojima je realizovao FTTB pristup preko optičkih kablova dovedenih do stambenih zgrada. Odnedavno u ponudi imaju i fiksnu IP telefoniju, čime SBB sa Trio Mixom zaokružuje svoju ponudu.

Orion Telekom TvIT paketom nudi potencijalno najrasprostranjeniju uslugu jer je pruža preko svoje optičke i WiFi 5 Ghz infrastrukture tako da do korisnika stiže najlakše i najbrže. Kvalitetan servis IPTV-a ovako stiže i do najudaljenih mesta u Srbiji i tamo gde ne postoji nikakva kablovska infrastruktura. Digitalni TV servis ovog provajdera je karakterističan po tome što deli broadband vezu s internet pristupom, pa IPTV „krade“ protok od interneta i po činjenici da se IPTV ne nudi kao zaseban servis.

U tabeli smo pokušali da prikažemo ponudu ova tri triple play operatora, kao i da uporedimo razlike u ceni paketa i pojedinačnih servisa, ali se ispostavilo da je to mnogo teže nego što na prvi pogled izgleda. Pravo stanje se teško može prikazati jednim brojem, jer na ponudu utiču i priključne takse, ugovorne obaveze, dodatni servisi, različite cene za nove i stare korisnike itd. Poređenje pojedinačnih usluga s paketima je takođe problematično, jer često i ne postoji pojedinačni servis koji je identičan servisu u okviru paketa (različit broj besplatnih minuta, brzina pristupa internetu i sl.).

Zbog ovoga preporučujemo da tabelu shvatite samo kao uslovnu smernicu u izboru provajdera, a da se za detaljne informacije pažljivo raspitate u korisničkim servisima svakog od njih i odaberete paket koji je najbolje skrojen po vašoj meri.

Mladen Mijatović

(Objavljeno u časopisu connect 28)