Video igre i edukacija: Naukom i zabavom do virtuelne bašte
Svašta nas čeka u bogatom svetu video igara, pa je sve više onih koji ukazuju na edukativne potencijale. Programeri i botaničari već rade na simulaciji koja bi zainteresovane mogla da nauči o životu biljaka.
Video igra Everybody’s Gone to the Rapture igrača vodi u seoce po imenu Yaughton, u prostor koji obiluje različitim divljim i pitomim biljkama. Roditelji odavno brinu da im deca provode previše vremena ispred ekrana, uskraćeni za zelenilo, a u doba pandemije i karantina ta briga je dobila nove dimenzije – sve generacije još više zavise od svojih uređaja i malih i velikih ekrana. Ova igra je negde na pola puta, pa se kroz ekran gleda u zelenilo, a tu su i informacije o biljkama koje se u svakodnevnom životu obično ne viđaju. Budući da je jedan od ciljeva i edukacija, biljke izgledaju uverljivo, jer se vodilo računa o detaljima.
Eksperti ističu da su moderne igre bogate florom i faunom, ali se biljke obično doživljavaju kao dekoracija, pa ne bude veće interesovanje. Oko biljaka se jedino vrte igre sa virtuelnim farmama, a te igre se opet koncentrišu na pšenicu i kukuruz. Digitalni umetnici bi to mogli da promene, i da kreiraju realistične biljke koje se u igri uverljivo pomiču sa kretanjem vetra. Problem je u tome što bi takve igre bile skupe, a malo je verovatno da će ljubitelji video igra početi masovno da biraju sadržaje koji su na prvom mestu edukativni.
Ovakve igre bi ipak mogle da budu korisne, pa da, na primer, pruže lekcije o otrovnim i jestivim gljivama ili lekovitim biljkama, i tako ono što se najčešće prenosilo s kolena na koleno dovedu u svet igara. Možda se u nekom trenutku pojavi i Plant Go, igra u kojoj bi se umesto pokemona jurile korisne trave.
Izvor: The Guardian
