Video igre koje detektuju emocije igrača
Video igre često utiču na emocije igrača, pa je, na primer, mnogo onih koji tvrde da ih horor filmovi ne uznemiravaju kao igre strave i užasa. Pretpostavlja se da je tako zbog toga što se u igri više učestvuje nego u filmu, pa se emocije sa ekrana lako prenose u stvarni život.
Sve je više igara u kojima može da se izabere kraj, budući da igrač nailazi na raskrsnice i svojim izborom menja tok igre. Pored toga se u igre sve češće meša i veštačka inteligencija, ali i drugi elementi koji prate ponašanje igrača, pa se detektuju pokreti koje igrač pravi, broj otkucaja srca i drugi elementi koji odaju stanje korisnika. Ti elementi postaju sastavni deo igre, pa tok radnje u dobroj meri zavisi i od ponašanja igrača.
Skip a Beat
Podaci o igraču se prikupljaju preko pametnog telefona, a igrač je u obavezi da kažiprst drži na senzoru kamere. Tako se meri broj otkucaja srca, a dobijeni rezultati utiču na ono što se događa na ekranu.
Mindlight
U ovoj igri je najveći neprijatelj igrača njegova anksioznost, a situacija se i ovde procenjuje na osnovu otkucaja srca. Što je igrač uplašeniji to se prostor u igri više zamračuje, sve dok potpuno ne utone u tamu.
Nevermind
Ovo je igra koja nudi upečatljivo horor iskustvo, a može da se igra sa i bez biometrijskog pomagala. Ukoliko igrač izabere Intelova RealSense kameru, njegovo se raspoloženje projektuje u igru, pa se, na primer, neka „normalna“ prostorija brzo pretvara u prostor iz noćnih mora.
