Wi-Fi budućnosti: Kuda dalje u razvoju bežičnog povezivanja

O­hra­bre­na na­pret­kom u 2018. go­di­ni, Wi‑Fi ali­jan­sa o­bja­vi­la je svo­ja pre­dviđanja o da­ljem ra­zvo­ju ovog po­pu­lar­nog be­žičnog načina po­ve­zi­va­nja. Da vi­di­mo šta nas očeku­je…

Značajan po­mak u ra­zvo­ju Wi‑Fi in­ter­fej­sa u 2018. go­di­ni os­tva­ren je ko­mer­ci­ja­li­za­ci­jom no­vog stan­dar­da 802.11ax. O ra­zvo­ju tog stan­dar­da pi­sa­li smo u PC#256, a pri kra­ju go­di­ne pred­stav­lje­ni su Netgear i TP‑Link ru­te­ri (ASUS je svoj adut po­nu­dio još u ju­nu) ko­ji po­drža­va­ju no­vi stan­dard. U međuv­re­me­nu je Wi‑Fi ali­jan­sa re­ši­la da po­je­dnos­ta­vi na­zi­ve stan­dar­da pa je 802.11ax pre­ime­no­van u Wi‑Fi 6, 802.11ac u Wi‑Fi 5, a tre­nu­tno naj­zas­tu­pljeni­ji i već vre­me­šni 802.11n u Wi‑Fi 4.

Pre­va­zići za­gu­šenje

Glav­na ka­rak­te­ris­ti­ka Wi‑Fi 6 stan­dar­da jes­te efi­ka­sni­ji pre­nos po­da­ta­ka, što re­ša­va „za­gu­še­nje“ nas­ta­lo po­većanjem bro­ja uređaja ko­ji be­žično ko­mu­ni­ci­ra­ju. Osim kod mo­bil­nih te­le­fo­na, ta­ble­ta i lap­top računa­ra, Wi‑Fi ko­nek­ci­ja po­ka­za­la se kao naj­prak­tični­ja ve­za za mno­ge uređaje ko­ji ima­ju po­tre­bu za ra­zme­nom po­da­ta­ka. Trend u­gra­dnje po­drške za In­ter­net pro­ši­rio se na ra­zno­ra­zne uređaje, od te­le­vi­zo­ra pre­ko fri­ži­de­ra pa do si­ja­li­ca, što pro­i­zvođači ko­ris­te za do­da­va­nje pre­fik­sa smart. Na stra­nu pi­ta­nje ko­li­ko se uređaji „opa­mećuju“ je­di­no do­da­va­njem po­ve­zi­vos­ti za lo­kal­nu mre­žu ili In­ter­net, ali se taj no­vi trend, kao deo glo­bal­nih Internet of things pro­ce­sa um­re­ža­va­nja, ne mo­že za­mi­sli­ti bez Wi‑Fi in­ter­fej­sa.

Po­većana po­tre­ba za be­žičnom po­ve­zi­vošču ne uočava se sa­mo u kućnom o­kru­že­nju i u za­bav­ne svrhe, već je sve pri­su­tni­ja ide­ja o pa­me­tnim gra­do­vi­ma ko­ji će sta­nov­ni­ci­ma olak­ša­va­ti sva­ko­dnev­ne ak­tiv­nos­ti, po­put ku­po­vi­ne, in­for­mi­sa­nos­ti, e‑u­pra­ve ili pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka ko­ji olak­ša­va­ju sa­o­braćaj i na­vi­ga­ci­ju. U sfe­re i o­blas­ti gde je Wi‑Fi ko­nek­ci­ja po­želj­na, sva­ka­ko tre­ba do­da­ti po­slov­no o­kru­že­nje, me­di­cin­ske us­ta­no­ve, pro­i­zvo­dne pro­ce­se u fa­bri­ka­ma i ve­li­ka mes­ta oku­plja­nja (ha­le i sta­di­one).

Ka­da se na po­tre­bu za efi­ka­sni­jim pro­to­kom do­da že­lja za bržim pre­no­som po­da­ta­ka, je­dnos­tav­ni­jim po­ve­zi­va­njem i ro­min­gom (pre­la­zak s je­dne na dru­gu pris­tu­pnu tačku), uz po­tre­bu za ma­njom po­tro­šnjom ener­gi­je na mo­bil­nim uređaji­ma, pos­ta­je ja­sno za­što ra­zvoj Wi‑Fi in­ter­fej­sa ni­je je­dnos­ta­van pro­ces.

No­ve fre­kven­cije

Bez ob­zi­ra na kru­pne pro­me­ne u pos­ti­za­nju efi­ka­snos­ti pro­to­ka (kva­dra­tur­na am­pli­tu­dna mo­du­la­ci­ja 1024‑QAM, še­ma mo­du­la­ci­je i ko­di­ra­nja in­dek­sa 10 i 11, MU‑MI­MO i O­FDA te­hni­ka), ve­li­ki je broj pris­tu­pnih tački ko­je ra­de u op­se­zi­ma (2,4 GHz i 5 GHz), pa je ne­mi­nov­no uvođenje do­da­tnih fre­kven­ci­ja. Iako se učini­lo da WiGig (802.11ad) ni­je pos­ti­gao že­lje­ne re­zul­ta­te, ovaj stan­dard ko­ji ko­ris­ti op­seg na 60 GHz ko­ris­tiće se u spre­zi sa Wi‑Fi 6 ge­ne­ra­ci­jom uređaja. To prak­tično znači da će mo­bil­ni uređaj sa Wi‑Fi 6 i WiGig in­ter­fej­som, s pris­tu­pnim tačka­ma ko­mu­ni­ci­ra­ti na 2,4 GHz i 5 GHz fre­kven­ci­ja­ma, a da će se u ne­po­sre­dnoj bli­zi­ni ru­te­ra (bez fi­zičkih pre­pre­ka) ve­za pre­ba­ci­ti na WiGig pro­to­kol.

Fre­kven­ci­je u op­se­gu na 900 MHz ta­kođe su „me­ta“ pro­i­zvođača i Ali­jan­se. Taj op­seg omo­gućava veći do­met uz ma­nju sna­gu i ma­nju ose­tlji­vost na pre­pre­ke, što je već na­jav­lje­no u Wi‑Fi HaLow spe­ci­fi­ka­ci­ja­ma. Zbog ta­kvih ka­rak­te­ris­ti­ka, od Wi‑Fi HaLow (802.11ah) mno­go se očeku­je u ra­znim sce­na­ri­ji­ma upo­tre­be.

Re­gu­la­tor­na te­la drža­va ko­je su sve­sne značaja be­žičnih ko­mu­ni­ka­ci­ja i po­tre­ba za do­da­tnim fre­kven­ci­ja­ma, ra­zma­tra­ju „o­slo­bađanje“ ne­kih op­se­ga i pro­gla­ša­va­nje dos­tu­pnim za ko­rišćenje bez li­cen­ci. Ta­ko je ame­rička Fe­de­ral­na ko­mu­ni­ka­ci­ona ko­mi­si­ja (FCC) pre­dlo­ži­la da se op­seg 5925‑7125 MHz pro­gla­si dos­tu­pnim za ne­li­cen­ci­ra­no ko­rišćenje, dok je Ev­rop­ska ko­mi­si­ja do­bi­la man­dat da ana­li­zi­ra is­tu op­ci­ju za op­seg 5925 – 6425 MHz. U Wi‑Fi Ali­jan­si po­zdrav­lja­ju ova­kve po­te­ze i na­po­mi­nju da će pos­to­jeća šes­ta ge­ne­ra­ci­ja in­ter­fej­sa moći da po­drža­va i rad u op­se­gu na 6 GHz čim pos­ta­ne dos­tu­pan za ne­li­cen­ci­ra­no ko­rišćenje.

U sa­ra­dnji s 5G

Wi‑Fi Ali­jan­sa očeku­je da će ovaj in­ter­fejs ko­eg­zis­ti­ra­ti s pe­tom ge­ne­ra­ci­jom mo­bil­ne mre­že (5G). Već sa­da je pri­me­tno da je brzi­na pre­no­sa po­da­ta­ka (pre sve­ga ko­rišćenje In­ter­ne­ta) u mre­ža­ma mo­bil­ne te­le­fo­ni­je veća od one ko­ja se os­tva­ru­je pre­ko Wi‑Fi ko­nek­ci­je. Na tom po­lju značaj­na po­bolj­ša­nja os­tva­re­na su po­ja­vom Wi‑Fi 5 i Wi‑Fi 6, ali se naj­vi­še očeku­je od nad­gra­dnje WiGig stan­dar­da. O WiGig‑u smo pi­sa­li u PC#241, a nad­gra­dnja na­zi­va IEEE 802.11ay još je u ra­zvo­ju i prvo­bi­tno pred­stav­lja­nje za­ka­za­no za 2017. o­dlo­že­no je za 2019. go­di­nu. Ko­rišćenje te­hni­ka po­put 8×8 MI­MO i MU‑MI­MO downlink, te­oret­ska brzi­na pre­no­sa dru­ge ge­ne­ra­ci­je WiGig in­ter­fej­sa mo­gla bi da pređe 100 Gbit/s uz do­met do 300 me­ta­ra i zna­tno sma­nje­nje la­ten­ci­je.

Ra­zličiti sce­na­ri­ji in­ten­ziv­ni­jeg ko­rišćenja Wi‑Fi ko­nek­ci­je za­hte­va­ju po­većanu be­zbe­dnost, u čemu će WPA3 za­šti­ta i­gra­ti glav­nu ulo­gu. Ta za­šti­ta po­la­ko za­me­nju­je kom­pro­mi­to­van WPA2 stan­dard, ali se očeku­je da će no­vi pro­to­kol (Simultaneous Authentication of Equals) i po­jačana en­krip­ci­ja po­da­ta­ka (e­kvi­va­len­tna 192‑bi­tnoj za­šti­ti) u dva mo­da (WPA3‑Personal i WPA3‑Enterprise) zna­tno po­većati si­gur­nost.

Po­većanje brzi­ne i kva­li­te­ta ve­ze, efi­ka­snos­ti pro­to­ka i si­gur­nos­ti značaj­na su dos­ti­gnuća u da­ljem ra­zvo­ju be­žičnog in­ter­fej­sa ko­ji je u upo­tre­bi vi­še od 20 go­di­na. Re­zul­ta­ti su još značaj­ni­ji ka­da se u­zme u ob­zir kon­stan­tno po­većanje bro­ja uređaja ko­ji ko­ris­te Wi‑Fi in­ter­fejs. Je­dan od ote­ža­va­jućih fak­to­ra ko­ji sto­ji na pu­tu ek­span­zi­ji ru­te­ra s naj­no­vi­jim te­hno­lo­gi­ja­ma u kućnom o­kru­že­nju jes­te ce­na. Mo­bil­ni te­le­fo­ni naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je ima­ju po­dršku za Wi‑Fi 5, ali je ce­na kućnog ru­te­ra ko­ji po­drža­va taj stan­dard u pu­nom po­ten­ci­ja­lu i do 15 pu­ta veća od pro­sečne ce­ne ši­ro­ko ras­pros­tra­nje­nih Wi‑Fi 4 (802.11n) re­še­nja, ko­je još i pro­vaj­de­ri ve­li­ko­du­šno po­kla­nja­ju. Te tro­ško­ve će kom­pa­ni­je, fir­me i in­sti­tu­ci­je ko­ji­ma je ne­op­ho­dna kva­li­te­tna be­žična ko­nek­ci­ja, po­sma­tra­ti kao o­zbilj­no ula­ga­nje.

Autor: Jovan Mirović