YouTube vraća kanale koji su bili blokirani zbog kovida i drugih dezinformacija
Oni koji su tražili znaju da nije teško pronaći politički konzervativan sadržaj na platformi YouTube, a sve bi uskoro moglo da ode još više udesno, piše portal Ars Technica.
Alphabet, vlasnik YouTube-a, potvrdio je da će vratiti kanale koji su prethodnih godina bili zabranjeni zbog širenja dezinformacija o pandemiji korona virusa i izborima. Iz kompanije tvrde da vrednuju u slobodu izražavanja i političku debatu, a za svoje ranije odluke o moderaciji odgovornost prebacuje na Bidenovu administraciju.
Alphabet je ovu najavu objavio u opširnom pismu kongresmenu Jimu Jordanu. Pismo, koje je odgovor na sudske pozive Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma, jasno objašnjava da kompanija sada zauzima opušteniji pristup moderaciji političkog sadržaja na YouTube-u.
Alphabet negira da su proizvodi i usluge koje nudi pristrasni prema određenim stavovima. Pismo dalje objašnjava da Google zapravo nije želeo da zabrani sve te naloge, ali da su zvaničnici Bidenove administracije neprestano insistirali. Sada, kada se političke okolnosti menjaju, Google pokušava da se izvuče iz te situacije.
Prema verziji događaja koju nudi Alphabet, dezinformacije poput tvrdnji da bi ljudi trebalo da piju izbeljivač kako bi se izlečili od kovida u početku nisu bile protiv pravila. Međutim, Bidenovi zvaničnici su uporno tražili da YouTube reaguje. YouTube je to i učinio i posebno zabranio sav sadržaj sa kovid dezinformacijama na celoj platformi sve do 2024. godine – što je za godinu duže od zabrane teorija zavere o izborima. Alphabet sada tvrdi da YouTube-ova pravila dopuštaju „širi spektar sadržaja“.
U očiglednom pokušaju da izgladi odnose sa Odborom za pravosuđe pod kontrolom republikanaca, YouTube vraća kanale zabranjene zbog dezinformacija o koroni i izborima. To uključuje i istaknute konzervativce poput Dana Bongina, sadašnjeg zamenika direktora FBI-ja, i Sebastijana Gorku, šefa za borbu protiv terorizma u Beloj kući.
Odstupanje od strože moderacije nije ekskluzivno za YouTube. Facebook je takođe ugasio svoj sistem za proveru činjenica, uveden nakon izbora 2016. godine. Umesto toga, sada koristi funkciju sličnu „community notes“ sa X-a. Konzervativni glasovi su pohvalili ovakav pristup „nemoderaciji“ sadržaja, ocenjujući ga transparentnijim i manje sklonim cenzuri, uprkos tome što je podložan manipulaciji. Google kaže da je protiv davanja moći proveračima činjenica da preduzimaju akcije ili označavaju sadržaj kao obmanjujući. Ipak, u SAD testira svoju verziju „community notes“ funkcije, koja bi mogla da se proširi kasnije.
Iz Alphabet-a nisu precizirali kako i kada će vratiti kontroverzne naloge, već su samo pomenuli da će zabranjeni korisnici imati „priliku“ da se vrate. Mnogi kreatori koji su izbačeni sa YouTube-a zbog kršenja pravila o dezinformacijama u međuvremenu su izgradili publiku na drugim platformama. To znači da nije sigurno da li će svi želeti da se vrate, budući da su neki u međuvremenu promenili posao, pa ga sad imaju preko glave – Dan Bongino se već žalio koliko je teško u FBI-ju.
Google obraćanje kongresmenu završava podsećanjem na sve regulatorne prepreke sa kojima se suočava u Evropi, posebno ističući Zakon o digitalnim tržištima (DMA) i Zakon o digitalnim uslugama (DSA). Kompanija tvrdi da ti zakoni mogu da dovedu do ograničavanja slobode govora.
Trampova administracija je pokazala interesovanje za borbu protiv evropskih regulacija tehnološkog sektora, a Google je jedna od glavnih meta takvih politika. Alphabet u pismu ne traži ništa konkretno, ali je indikativno da Google podseća kongresmena na svoje brige oko Evrope odmah nakon što mu je dao sve što je ovaj tražio.