Zašto nikada ne biste smeli da brišete svoje spam e-mailove
Spam i phishing e-mailovi su dosadna svakodnevna pojava s kojom je verovatno svako od nas upoznato i koja nam smeta.
Otkazivanje pretplate može takođe potencijalno pokrenuti napade sa ransomware-om
Ove intruzivne poruke često zatrpavaju našu inbox i zahtevaju naporno brisanje ili filtriranje. Još gore, oni koji postupaju nepažljivo rizikuju da postanu žrtve prevaranata. Međutim, koliko god to čudno zvučalo, spam e-mailovi zapravo mogu biti korisni potencijalnim žrtvama koje prevaranti ciljaju, zbog čega ih ne biste smeli brisati.
Zašto ne biste smeli da brišete spam e-mailove
Svi veliki provajderi e-pošte počinju da se oslanjaju na složene i adaptivne filtre za spam koji postaju sve bolji u razlikovanju željenih i neželjenih e-mailova. Važan preduslov za ovaj efekat učenja: Softver mora da se trenira, a spam e-mailovi su upravo ono što je korisno za to.
Umesto da brišete spam e-mailove, preporučujemo da postupite na sledeći način:
Ako koristite e-mail klijent kao što je Outlook ili Thunderbird: Ručno označite relevantne poruke kao spam (ili kao “junk”) ako vaš program za e-poštu to već nije učinio. Ovo će trenirati filter za spam i (nadamo se) da ćete u budućnosti imati manje dosadnih spam e-mailova jer će automatski filter biti poboljšan.
Ako preuzimate e-mailove putem browsera: U zavisnosti od provajdera koji koristite, možete označiti dosadne poruke kao spam na različite načine. Naravno, ovu radnju treba preduzeti samo ako su džank e-mailovi prikazani kao obični e-mailovi u vašem inbox-u, a ne ako su već završili u spam folderu. Možete označiti takve poruke u inbox-u i poslati ih direktno u spam folder pomoću komande “Spam” ili “Junk” u meniju. Ovo takođe funkcioniše sa pojedinačnim (otvorenim) e-mailovima, gde put do spam kante može biti preko dugmeta “Move” iznad teksta poruke.
I privatno i profesionalno, ove procedure obećavaju manje neželjene pošte na duže staze. Pošiljaoci takvih poruka takođe će biti brže stavljeni na crnu listu. Ako koristite zajednički mail server u kancelariji, možda ćete učiniti veliku uslugu kolegama sprečavajući ih da se bave istim prevarantskim porukama koje ste vi već označili kao spam i sortirali.
Savet: Džank pošta obično se automatski briše iz relevantnih foldera nakon 30 dana. Problemi sa prostorom za skladištenje stoga su retko razlog za zabrinutost, čak i ako poruke nisu ručno uklonjene. Ako se džank folder ne prazni sam, trebalo bi da obrišete sadržaj sami jednom mesečno.
Pažnja: Nemojte otkazivati pretplatu na spam e-mailove
Mnogi provajderi i klijenti e-pošte sada nude jednostavan način da se odjavite sa neželjenih reklamnih e-mailova, biltena i slično, jednim brzim klikom direktno u inboxu. Ova funkcija je korisna ako ne želite sami da se odjavite sa mailing lista ili niste zainteresovani za reklame koje sadrže. Međutim, ova funkcija, iako dobro zamišljena, nosi opasnost, bar u slučaju prevarantskih poruka. Naime, nenamerno obaveštavate pošiljaoca da vaša e-mail adresa zapravo postoji i da se aktivno koristi. Spam prevaranti šalju milionima e-mailova svakog dana, često na nasumično generisane adrese primaoca. Često nisu ni svesni da li nalog na koji pišu zaista postoji ili da li se poruke tamo čitaju – dok korisnici ne kliknu na dugme za otkazivanje pretplate. Prevaranti tada dobijaju zahtev da prestanu da šalju e-mailove na datu adresu, nakon čega, naravno, rade upravo suprotno.
Nekoliko korisnih saveta
Uz nekoliko jednostavnih pravila možete se bolje zaštititi od spama i prevara na internetu.
Budite sumnjičavi: Zvuci kao banalan savet, ali mogao je da zaštiti mnoge žrtve od sajber kriminala. Čim niste sigurni u pošiljaoca ili sadržaj novih poruka, trebalo bi da postanete sumnjičavi i, ako imate bilo kakve sumnje, pretpostavite da je u pitanju pokušaj prevare. Ovo se naročito odnosi na zahteve za plaćanje ili ako vas traže da pružite lične podatke.
Ostanite mirni: Ako vas neko poziva da brzo (i time nepromišljeno) delujete u navodno hitnoj poruci, trebalo bi da postanete sumnjičavi. Poštene kompanije ne vrše pritisak na korisnike i ne prete odmah slanjem podsećanja ako ne postupite odmah prema njihovim zahtevima.
Izbegavajte linkove u e-mailovima: Ako vas traže da pratite link u poruci, možda je bolje da sami pronađete odgovarajuće stranice. Ili unesite URL u svoj browser (ako ga znate) ili dozvolite da vam Google pronađe stranicu koju tražite.
Ne otvarajte nepoznate priloge: Držite se podalje od sumnjivih priloga e-mailova. Malware može biti skriven čak i u Excel tabelama, Word dokumentima ili čak u slikovnim fajlovima. U izvršnim fajlovima (EXE) ili arhivama (ZIP, RAR itd.) svakako. Trebalo bi da izbegavate i HTML fajlove, jer mogu preusmeriti na nesigurne servere.
Digitalni telohranitelji: Na sigurnoj ste strani sa anti-spam i antivirusnim programima.
Spam i prevaranti postaju sve sofisticiraniji. Čak i iskusni korisnici mogu biti prevareni od strane drskih prevaranata. Ako želite da se bolje zaštitite, možete se obratiti profesionalnom softveru koji čini život prevarantima na internetu težim.
Izvor: Pcworld
